Povratak stripa 1

Ako u dvadesetim srpska privreda ponovo ne potone kao devedesetih, ili se ne pojavi nova finansijska kriza, za strip u Srbiji dolaze bolja vremena.

Prvi broj originalne Zlatne serije pojavio se u bivšoj Jugoslaviji 15. januara 1968. godine. Počelo se skromno. Na kioscima se najpre pojavljivala jednom, pa dva puta mesečno, da bi se izlaženje konačno ustalilo na svesku nedeljno. Sredinom sedamdesetih godina, kada u okviru Zlatne serije počinje redovno da izlazi Zagor, ova edicija doživljava pravi uzlet i, zajedno sa Lunov magnus stripom (LMS) i Stripotekom, dominira domaćim tržištem stripa do ukidanja 1993. godine.

Stara Zlatna serija donela je na jugoslovensko strip tržište dve novine. Prvi je bio ulazak i dominacija italijanskog stripa koji se zasnivao na vestern žanru (Teks Viler, Kapetan Miki) i borbi američkih rodoljuba za slobodu protiv kolonizatorske Velike Britanije (Komandant Mark). Posebna hibridna kategorija bio je Zagor, strip lociran u kasni 18. vek, koji redovno počinje da izlazi 1975. god. (Zlatnu seriju nemoguće je razdvojiti od Lunov magnus stripa, koji je pokrenut iste godine sa takođe dominantnim junacima vestern žanra i boraca za slobodu kao što su Kit Teler i Veliki Blek.) Svi ovi stripovi došli su iz Italije, iz izdavačke kuće Boneli ili crtačkog trija pod umetničkim imenom EsseGesse.

Druga promena su bili tiraži. Tek sa pojavom Zlatne serije, strip edicije počinju da ostvaruje zavidne tiraže od 50.000-80.000 svezaka nedeljno, dok su neke sveske dosezale i do 100.000. Ovi tiraži su tim pre značajni, jer je do kraja sedamdesetih godina sa tržišta nestao ogroman broj strip revija i časopisa koji je redovno izlazio pre Zlatne serije. Ovo se u velikoj meri desilo kao posledica čuvenog „poreza na šund“, koji je uveden zakonom iz 1972. godine, a koji je iznosio neverovatnih 31,5 odsto. Zlatna serija je preživela ovaj fiskalni namet, jer je – budući da je štampana u Vojvodini – bila oslobođenja ovog poreza i praktično ušla u osamdesete kao dominantna strip edicija. (Ovo isto važi za LMS i Stripoteku, koji su takođe štampani u Vojvodini.)

Izbegavanje poreza na šund lansiralo je italijanski bonelijevski strip i Zlatnu seriju (zajedno sa LMS i Stripotekom) krajem sedamdesetih na presto tržišta jugoslovenskih strip-časopisa. Iako im je priča u toj ranoj fazi bila simplifikovana, predvidljiva i dosadna, Bonelijevi stripovi su po tiražima i popularnošću daleko nadmašivali neke kompleksnije stripove koji su se objavljivali u drugim časopisima (Korto Malteze, Bluberi, Komanča, DŽeremaja, Asteriks, Talični Tom, itd). Kada su u Jugoslaviji konačno polovinom sedamdesetih i početkom osamdesetih počeli da se u Stripoteci i EKS almanahu objavljuju Marvelovi i DC strip junaci (Šang Či, Spajdermen, Konan, Tor, Srebrni letač, Supermen, Betmen, Dardevil itd), ni oni po tiražima i značaju nisu uspeli da nadmaše Bonelijeve italijanske strip junake iz Zlatne serije.

Onda su došle osamdesete i bonelijevski strip je počeo da se menja. Vestern žanr prestaje da bude njegovo dominantno obeležje već 1975. kada izlazi 1. epizoda serijala Mister No. Sam italijanski strip-vestern žanr počinje da se transformiše kada 1977. izlazi 1. epizoda Ken Parkera. Ali suštinska promena dolazi 1982. godine kada Boneli lansira Marti Misteriju, pa potom 1986. kada izlazi Dilan Dog. Izdavačka kuća „Dnevnik“ brzo je reagovala i počela da objavljuje oba stripa kao specijalno izdanje LMS, odn. Zlatne serije samo sa godinu dana zakašnjenja. Pojavljivanje ova dva stripa imalo je dalekosežne posledice na bonelijevski strip, jer je u njega unelo društveni i kulturni kontekst, kao i pojavljivanje istorijskih ličnosti koje je ranije bilo nezamislivo.

Nažalost, naša publika je zakačila tek početak ove transformacije, jer se 1991. godine raspala bivša Jugoslavija a sa njom i jugoslovensko tržište. Zlatna serija (kao i mnoge druge edicije i časopisi) prestali su da izlaze. Tokom devedesetih u Srbiji praktično stripovi nisu izlazili. Obnova italijanskog stripa počinje u Srbiji 2001-2004. god. kada „Vannini“, „Abaton“ i „System Comics“ nastavljaju da objavljuju Mister Noa, Marti Misteriju, Dilan Doga i Ken Parkera, ali pravo oživljavanje počinje 2008. kada se pojavljuje „Veseli Četvrtak“ koji nastavlja sa redovnim objavljivanjem nekoliko najvažnijih Bonelijevih stripova koji se objavljuju i dan-danas – Zagor, Dilan Dog, Teks, Marti Misterija i Mister No.

Pojavu nove Zlatne serije iz 2018. god. bi, prema tome, prvenstveno trebalo sagledati iz tog ugla – opšteg porasta interesovanja za strip u Srbiji posle 2000. godine. Ona predstavlja mogućnost da se čitaocima omogući još jedan kanal za susrete sa novim i starim epizodama svojih strip junaka.

Međutim, nova Zlatna serija nije ona ista Zlatna serija koja je izlazila u periodu 1968-1993. Ona nastavlja da prati transformaciju bonelijevskog stripa koja je započela sredinom sedamdesetih i osamdesetih godina i uvodi nove junake. Za prvih 17 meseci izašlo trinaest brojeva nove Zlatne serije. Od starih znanaca u njoj se pojavljuju Teks i Zagor, a od novih-starih Dilan Dog, Marti Misterija i Mister No (koji je ranije izlazio samo u LMS). Iako je nova Zlatna serija do sada reprizirala tri epizode, pomenuta kontekstualizacija i intelektualizacija bonelijevskog stripa je nezaobilazna. Broj 5. doneo je domaćoj publici 1. epizodu serijala Priče iz baze „Drugde“ (u Italiji počeo da izlazi 1998. god).

Ovaj visoko-intelektualizovani serijal pokazuje jasnu tendenciju da se bonelijevski strip smesti konkretan politički, ekonomski i kulturni kontekst. U njemu se pojavljuje čitav niz istorijskih ličnosti – Tomas DŽeferson, Bendžamin Frenklin, Albert Ajnštajn, Hudini, Mark Tven, E. A. Po, Šerlok Holms itd.

U br. 12 nove Zlatne serije pod nazivom Ambis zla objavljena je treća priča u kojoj se zajedno pojavljuju Dilan Dog i Marti Misterija. Oni ponovo udružuju snage da bi spasili svet od Zagorovog arhineprijatelja Helingena. Dok se Helingen i Zagor bore negde u prostoru, Gručo u odsutnom trenutku Zagoru dobacuje sekiru kojom ovaj uspeva da savlada Heligena. Ovakvo ukrštanje predstavlja pokušaj Bonelija da odgovori na očigledne izazove koji dolaze iz Marvel produkcije Osvetnika u kojima dominira motiv udruživanje snaga da bi se pobedio nadmoćniji neprijatelj koji otelovljuje iskonsko zlo.

No, pravu sposobnost VČ-a da pomeri granicu videli smo u br. 13. u kome je objavljena repriza epizode Zagora Nasilje u Darkvudu. Ovo je prva epizoda ikada objavljena u Jugoslaviji 1969. god, takođe u br. 13 originalne Zlatne serije (skraćena za čitavih 50 strana). Nakon pedeset godina istorije, svako ko je pratio Zlatnu seriju zna da su poseban aspekat kolekcionarske vrednosti bile naslovne strane. One danas imaju posebnu vrednost, nezavisnu od samog stripa. (Recimo, stare sveske Zlatne serije koje na tržištu dostižu cene do 50-100 evra mogu se prodati za jedva 50-100 dinara ako nemaju naslovnu stranu ili ako je ona oštećena.) Redakcija stare Zlatne serije bila je rastrzana između originalnih naslovnica i njihovih domaćih verzija.

Da bi otvorila prostor domaćim autorima (Plavšić, Kerac, Lebović, Vukojev, Mikica itd), redakcija im je često omogućavala da oni nacrtaju svoje verzije naslovnice. NJihov kvalitet je bio daleko ispod originala, a često nije imao nikakve veze sa sadržajem epizode. (Poznat je primer naslovnice za epizodu Zagora Demoni iz šume (ZS-528) kada je Bane Kerac namerno nacrtao zrikavo čudovište, a niko od urednika nije primetio.) Neke od najkvalitetnijih originalnih naslovnica – recimo, one koje je crtao Feri za Zagora ili Klaudio Vila za Teksa – zbog ove politike novosadskog „Dnevnika“ koji je izdavao Zlatnu seriju, nažalost, nikada nisu videle svetlo dana u staroj Zlatnoj seriji.

Nova Zlatna serija našla je unikatno rešenje za ovaj problem. Da bi se epizode istovremeno objavile sa originalnim i domaćim verzijama naslovnih strana, redakcija VČ je odlučila da se od prvog broja nove serije svaka sveska izdaje sa dve naslovne stranice, A i B. Naslovnica A je uvek originalna (onakva kakva je objavljena u Italiji), dok naslovnicu B napravi neki domaći autor. Ali za br. 13, redakcija VČ je prevazišla samu sebe – ova epizoda izašla je sa 13 različitih naslovnih strana koje su nacrtali uglavnom domaći crtači. Ovaj potez izazvao je pravu lavinu komentara na FB, od osporavanja do pohvala, što je doprinelo pojačanoj zainteresovanosti za br. 13, pogotovo kod kolekcionara.

Posle svetske ekonomske krize i krize javnog duga u Evropi iz 2008-2009. godine, kada su tiraži stripova pali svuda u svetu, srpsko strip izdavaštvo se ponovo nalazi na uzlaznoj liniji zahvaljujući novim strip edicijama kao što je nova Zlatna serija. Ovaj povećani interes je do sada uglavnom posledica povećanog interesa strip-kolekcionara, odn. generacija koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih išla u osnovnu i srednju školu u bivšoj Jugoslaviji. Strip-izdavačke kuće sada imaju težak zadatak da osmisle strategiju kako da za strip zainteresuju i mlađe generacije.

Autor je profesor FPN u Beogradu

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.