Preduzetnička Odiseja 2021 1Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Ako je ono bio sprint dve države, sad će ovo biti maraton više kompanija.

U neviđenoj trci pre šest i po decenija SSSR je za prsa prošao kroz cilj pre SAD i prvi ušao u – svemir.

U julu ove godine započela je nova era svemirske trke u kojoj je Ričard Branson, osnivač poslovnog konglomerata Virgin, na kratko dodirnuo kosmos i za prsa pretekao Džefa Bezosa, osnivača Amazona.

Nešto pre ovih svemirskih barona u kosmos je duboko zašao i Ilon Mask.

Njih trojica samo su prethodnica ambicioznih pionira i vizionara s idejom da započnu posao u kosmosu.

Nekad ekskluzivno pravo država, svemir postaje poželjna destinacija privatnih kompanija koje se bave medicinom, telekomunikacijama, energetikom, agrobiznisom, biotehnologijom, novim materjalima, zaštitom sredine pa i turizmom.

Uzrok seljenja biznisa u kosmos nije samo prenaseljenost planete Zemlje, nedostatak resursa, strah od njene propasti i naivna priča o turističkom uživanju, već pre svega traganje biznis avanturista za naučno-tehnološkim i proizvodnim otkrićima koja ljudima treba da olakšaju život na Zemlji.

Letnji izlet Bransona i Bezosa u svemir naišao je na buru osporavanja i kritika američkih političara-populista koji sebi smatraju progresivcima.

Demokratski senator Berni Sanders iz političke pakosti i ideološke zaslepljenosti spočitava Bezosu da troše pare na put u svemir dok „naši ljudi žive od plate do plate, jedva se prehranjuju i teško mogu da se leče“ i priziva još veće oporezivanje milijardera. I deo srpske javnosti poziva Bezosa „da siđe na zemlju i vidi kako mu žive radnici dok on plovi po svemiru u skupocenoj lađi“.

Komično zvuči i briga kanadske levičarke Naomi Klajn koja se našla da savetuje poslovne ljude kako su „turistički svemirski letovi još jedna finansijska rupa bez dna“, ne shvatajući da svemirski turizam nije krajnji cilj Bezosa, Bransona a naročito ne Maska.

Kritičari preduzetničke Odiseje 2021 zameraju svemirskim pionirima na basnoslovnim troškovima za turističko putovanje.

Sva tri svemirska barona, međutim, imaju drugi cilj – da se jeftinije i brže stigne u kosmos. Mask se fokusira na multiplanetarni život, za koji su potrebne rakete sposobne za prebacivanje satelita, ljudi i tereta u Zemljinu orbitu i kolonizaciju Marsa.

Bezos namerava da raketom New Glenn šalje ljude da žive i rade u orbitalnim svemirskim kolonijama. A Branson se smatra liderom u proizvodnji specijalno dizajniranih raketa za izvlačenje malih satelita u svemir.

Kao vanserijski biznismeni, čija je zajednička neto vrednost (400 milijardi dolara) jednaka BDP Irske, oni u kosmosu vide poslovnu šansu koja daleko nadilazi turizam i iz koje će benefite imati oni, ali i čovečanstvo.

Oni su dovoljno bogati da mogu da pokrivaju visoke troškove potrebne za ulazak na ovo tržište i da finansijski izdrže vremenski jaz od otkrića do njegove komercijalizacije.

Postoje i stotine startapa širom SAD fokusiranih na kosmički biznis.

Astra Space želi da joj sateliti lete u orbitu svaki dan. Planet Labs koristi stotine satelita da svakodnevno snima celu kopnenu masu Zemlje i kupcima prodaje podatke o stanju poljoprivrednih useva, emisiji štetnih gasova i krčenju prašuma. Firefly Aerospace ima raketu koja čeka odobrenje za lansiranje. OneVeb redovno lansira satelite koji pokrivaju planetu brzim internetom.

Rocket Lab planira misije na Mesec i Veneru.

Najveći deo zasluga ipak pripada Ilonu Masku i njegovoj kompaniji SpaceX koja kao pionir komercijalizacije svemira ruši rekorde, stvara istoriju i postiže ciljeve koje su se smatrali neizvodljivim.

Mask je zaslužan za disrupciju raketne industrije, prilično stagnirajuće i pomalo nezanimljive oblasti nekoliko decenija pre nego što se pojavila SpaceX.

Deo javnosti koja razumno promišlja uveren je da svemirska trka superbogatih biznismena poboljšava budućnost čovečanstva.

Kao argument koristi se i let prvog Sputnjika u svemir oktobra 1957, koji je dramatično preoblikovao svet.

Roki Kolb, profesor astronomije i astrofizike Univerziteta u Čikagu uveren je „da će preduzetnici koji razvijaju proizvodnju u svemiru učiniti tu tehnologiju dostupnu svim ljudima“.

Često se kao dokaz doprinosa svemirskih istraživanja za obične ljude koristi izjava Ernsta Stalindžera, jednog od direktor NASA, iz svojevremene polemike s afričkom monahinjom koja se pitala zašto se troše milijarde dolara na istraživanje svemira, a veliki broj dece širom sveta gladuje.

„Svake godine blizu 1.000 tehničkih inovacija, koje kreira svemirski program, pronađe put do zemaljskih tehnologija – od boljih aparata za domaćinstvo, opreme za farme, boljih mašina za šivenje i radioaparata, boljih brodova i aviona, tačnijeg određivanja vremenske prognoze i upozorenja na oluje, boljih komunikacija, bolje medicinske opreme.“

U te nove proizvode spadaju solarni paneli visoke efikasnosti, infracrveni i termometar za uši, naočare otporne na ogrebotine, tehnologija veštačkih udova i veštačkog srca, insulinske pumpe, robotska ruka za operacije na mozgu ali i Nike Air patike, prečišćavanje vode bez hemikalija i senzori za merenje pritiska u auto gumama.

„Mogućnosti su izvanredne. Satelitske informacije koriste se za povećanje prinosa u poljoprivredi i za suzbijanje gladi u svetu, za olakšavanje brzog i efikasnog pružanja pomoći hitnim službama u katastrofama, za praćenje zdravlja planete i informisanja o klimatskim rešenjima. Sve ove koristi usko su povezane s ciljevima održivog razvoja UN, a svi ciljevi direktno ili indirektno oslanjaju se na svemirsku i satelitsku tehnologiju“, kaže prof. Alan Dafi, direktor Instituta za svemirsku tehnologiju i industriju Svinburn univerziteta u Melburnu.

Ali, ne misle svi tako. Los Anđeles tajms citira kolumnistu Majkla Hilcika: „Svemirska trka Bezos-Branson-Mask ogromno je bacanje novca i naučno beskorisno.“

Iskustva, međutim, pokazuju da niti je u pitanju bacanje para, niti je naučno beskorisno. Mnoge konsultantske firme dokazuju da će glavni pokretači eksplozije orbitalnog tržišta biti širenje svemirskog transporta i razvoj jeftinih lokacija za lansiranje.

Primena višekratnih raketa mogla bi, recimo, da snizi troškove lansiranja s 60 na manje od šest miliona dolara.

Cilj je što lakše stići u svemir i onda će biti lakše baviti se profitabilnim i inovativnim poslovima. Kao što je Bezos rekao za CNN: „Moja misija je da izgradim put u svemir za sledeće generacije koje će tamo raditi neverovatne stvari, a te stvari rešiće probleme ovde na Zemlji.“

Može se očekivati da će u budućnosti biti proizveden nezamisliv broj novih proizvoda, patenata i aplikacija koji će koristiti stanovništvu na Zemlji.

U kosmosu će se proizvoditi novi lekovi, jeftinija industrijska roba i hrana po novim metodama.

Veliko integrisano orbitalno boravište koje pravi kompanija Sierra Space (Sierra Nevada Corporation) dizajnirano je da olakša farmaceutska i medicinska istraživanja, proizvodnju u svemiru, poljoprivredu i turizam.

Ta staništa moraće da budu sve više samodovoljna, život u svemiru mora biti održiv na isti način kao i na Zemlji.

Ista tehnologija koja proizvodi novu hranu, ekove i nove materijale za stanovnike svemira može se primeniti na njihovo stvaranje na Zemlji.

Biologija se vidi kao najperspektivnija tehnološka platforma za postizanje samoodrživosti, zato se očekuje da napredak bude revolucionaran u biotehnologiji.

Napredak u metagenomiji već daje pogled u molekularnu raznolikost, bez obzira da li se traži lek za zarazne bolesti ili materijal sličan kevlaru.

Naučnici tvrde da je proces fermentacije dobro prilagođen svemiru jer se oslanja na istu opremu bez obzira da li se pravi hrana, lekovi ili polimeri.

DNK u fermentacionim mikrobima naučnici već smatraju programabilnom materijom.

Kompanije Air Protein, Orbital Farm i NovoNutrients koriste NASA tehnologiju za proizvodnju mesa iz vazduha, što može pomoći da se nahrane milione gladnih ljudi na Zemlji, ali i da se promoviše ugljen neutralna proizvodnja hrane.

NASA razvija proizvodnju vitamina u svemiru – projekat BioNutrients testira dobijanje antioksidanata iz pekarskog kvasca.

Proizvodnja može da koristi mikrogravitaciju u donjoj Zemaljskoj orbiti da odštampa sve – od kristala insulina do ljudskih organa.

Istraživači su nedavno izvestili o uspehu kombinovanju bioplastike i 3D štampe za proizvodnju materijala u svemiru, koji se zatim mogu ulagati u 3D štampače i praviti predmeti koji će astronauti koristiti, bilo da se radi o hardveru, materijalima za skloništa ili medicinskim uređajima.

Aktuelni ugovor SpaceX i NASA uključuje 3D štampanje metalnih greda za upotrebu na svemirskim letelicama.

Započeti maraton svemirskih barona mogao bi dovesti do otkrića i tehnologija koje nisu samo relevantne, već apsolutno vitalne za život na našoj matičnoj planeti.

To je ono što neće da vide ideološki zaslepljeni kritičari svemirske ekonomije.

Turizam u kosmosu, o kome danas pogrdno govore, samo je eksperiment i mala tržišna niša preduzetničke odiseje 2021 čija će kapitalizacija 2030. biti tri biliona dolara.

Zato Majkl Strejn, saradnik Američkog instituta za preduzeća, sa sajta Blumberga poručuje Berniju Sandersu: „Senatore, molim vas! Bezos je pionir koji stvara istoriju. Komercijalizacija svemira koristiće svima a ne samo bogatima. Pionirskom komercijalizacijom svemira Bezos i njegovi savremenici stvaraju nasleđe koje će trajati duže od sećanja na brige njihovih kritičara. Blagodeti pomeranja granica u svemir transformisaće život na bolje, na načine koje danas ne možemo da zamislimo.“