Foto: FoNet (arhiva)

U njoj će, očekivano, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, razgovarati srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Za narednu sedmicu najavljen je, podsetimo, nastavak sastanaka na tehničkom nivou u sedištu EU, što bi moglo da se tumači i kao kuriozitet ima li se u vidu da je saqmo nekoliko dana pre, ministar Ivica Dačić izdramatizovao situaciju izjavom da je Priština „izašla iz dijaloga“. I bez toga, vest o nastavku je veoma značajna jer postoje brojne teme koje su (pre)dugo na stolu – od formiranja zajednice srpskih opština do snadbevanja električnom energijom.

Mada zvaničnici Unije i Sjedinjenih Država izbegavaju da javno pominju precizne rokove za „punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“, priče iz kuloara Brisela, Berlina i Vašingtona govore da postoji saglasnost na Zapadu da se krajnje zamršeni kosovski čvor mora razvezati što pre. Pojedini učesnici sastanaka sa Vesom Mičelom, pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, nezvanično tvrde da je poruku da „nema vremena za gubljenje“ taj predstavnik Stejt departmenta preneo sagovornicima i u Beogradu i u Prištini, uz navođenje „kraja 2018“. kao poželjnog roka za postizanje sporazuma.

Kako su naglasili sagovornici Danasa, Mičelova poruka usaglašena je sa stavom Berlina. Josip Juratović, višegodišnji poslanik Socijaldemokratske stranke u Bundestagu, odgovarajući na pitanje da li će Nemačka nakon izbora nove vlade krenuti u još veću „ofanzivu“ za rešavanje problema Kosova, kaže za naš list da „NJemačka podržava i dalje smijer započete agende oko ulaska Srbije u EU, kao i kontinuitet dobrih odnosa Srbije i NJemačke, zapravo, sve ono što se dogovori na na nivou EU – NJemačka će podržati“.

-Proces ulaska u EU Srbije i Crne Gore se mora ubrzati i to će NJemačka, također, podržati, a što se tiče takozvanog modela „dvije NJemačke“ za rešavanje kosovskog pitanja, meni nije poznato da se o tome diskutuje u NJemačkoj, ukazuje Juratović.

Za razliku od Josipa Juratovića, Vedran Džihić, stručnjak za Balkan Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, ocenjuje za Danas da je model „dve Nemačke“ i danas privlačan.

Model je i danas atraktivan, a razlog je jasan – još uvijek nije doslo do suštinskog pomaka u odnosima Beograda i Prištine. Nema gotovo nikakve naznake ni na jednoj ni na drugoj strani da se vrata za kompromis otvaraju. Imajući u vidu nestabilnu unutarnjopolitičku situaciju na Kosovu i jačanje snaga koje nisu spremne na bilo kakav kompromis sa Srbijom, te imajući u vidu da se i u Srbiji sve češće pominje opcija teritorijalnog rješenja, imamo dvije dijametralno suprostavljenje pozicije koje nemaju nikakvu tendenciju da se približe. U takvom kontekstu njemačko-njemački sporazum iz 1972, uz određene izmene postaje privlačan: dvije strane bi potpisale pravno-obavezujući sporazum i činjenicu da Srbija ne priznaje Kosovo a i da Kosovo drži do svoga suvereniteta, niko ne bi odustao od svoje pozicije ali bi se istakla želja za praktičnim napretkom. Za Srbiju bi nagrada bila skidanje tereta oko priznanja Kosova za članstvo u EU, i Kosovo bi priznalo tu želju, a Srbija bi morala zauzvrat da prestane blokirati proces daljeg prikupljanja priznanja državnog suvereniteta Kosova. Dakle, Srbija ne bi morala da prizna Kosovo, a išla bi u EU, iako i priznanje eksplicitno ne bi bilo načelno onemogućeno kao teorijska opcija. S druge strane, Srbija ne bi morala da glasa u UN za članstvo Kosova, ali ni to ne bi bilo teorijski isključeno, precizira Džihić.

Komentarišući eventualno uključivanje izaslanika SAD, Nemačke i Rusije u briselske pregovore, što se, takođe, već nekoliko meseci učestalo pominje, Vedran Džihić tvrdi da je „poigravanje sa novim i dopunjenim modelima rezultat činjenice da u ovom trenutku ni Beograd ni Priština očigledno ne žele da pregovaraju“.

– Kada Haradinaj uvodi SAD u igru, on zna da provocira Srbiju da ubaci u igru Rusiju, što Srbija, naravno, objeručke prihvata. Kada Beograd kroz izjave Dačića zaigra jače na prorusku podršku i priču o podjeli Kosova, Priština automatski alergično reaguje i priziva glavnog saveznika, SAD. Dijalog će ostati u rukama Brisela, ali i SAD i Rusija će učestvovati indirektno u svemu što se zbiva između Prištine i Beograda. Što se tiče uloge NJemačke, čini mi se da ćemo u slijedećih nekoliko mjeseci i od novog ministra Masa i od nove-stare kancelarke Merkel čuti jasne poruke ako dođe do većih napetosti između Srbije i Kosova i ako dijalog ostane u ćorsokaku. Trenutno na evropskom nivou samo kancelarka Merkel ima dovoljno jak politički kapital u regiji i utjecaj kod vodećih aktera da može da izvrši određenu vrstu pritiska da se stvari pomjere sa mrtve tačke. Jasno je da i Beograd i Priština u ovoj godini, kada se pokušava podići nivo dinamike i angažmana po pitanju proširenja, ne bi smjeli da rizikuju da nastave sa u suštini destruktivnom politikom. Ako do ljeta ne dođe do neke nove dinamike i ako tvrdoglavi nacionalni stavovi prevladaju, definitivno očekujem da NJemačka i Merkel pojačaju ton i pošalju poruku i Beogradu i Prištini da je vrijeme kupovanja vremena zbog unutarnjopolitičkih razloga prošlo, smatra naš sagovornik.

Fredrik Veslau, direktor programa „Šira Evropa“ Evropskog saveta za spoljne poslove, konstatuje da nije „nemoguće, ali je izuzetno teško“ u kraćem roku postići sporazum o Kosovu.

– Činjenica da je članstvo Srbije u EU uslovljeno sporazumom o normalizaciji odnosa čini proces mogućim i mislim da će Kosovo zahtevati priznanje. Takođe, nova strategija za proširenje Unije „kristalno jasno“ stavlja do znanje da EU neće uvoziti nerešene bilateralne sporove. EU je naučila lekciju koja glasi: Unija trpi posledice ako se takvi sporovi uvoze. Apsurdno je zamišljati da dve države, Srbija i Kosovo, sede u Savetu EU a da se međusobno ne priznaju, i da, čak, polažu, pravo na teritoriju one druge. Ono što je izuzetno teško jeste činjenica da Vučić mora da osigura dovoljno podrške da se referenca o Kosovu kao sastavnom delu Srbije izbriše iz Ustava. Sve manje od toga, po svoj prilici, bilo bi neprihvatljivo za Prištinu. Vučić jeste „silnik“, ali ostaje pitanje da li je dovoljno silan da to „izgura“. Uskoro će doći trenutak kada će Srbija morati da bira između pristupanja EU i održavanja pustog sna da će nekako ponovo steći kontrolu nad Kosovom, poručuje Veslau za Danas.

Povodom moguće „razmene teritorija“ između Beograda i Prištine, Fredrik Veslau ističe da ne vidi da bi takvo rešenje „bilo kuda vodilo“, uz opasku da se „Priština tome oštro protivi, kao i SAD, Nemačka, Francuska i drugi“. „Taj scenario je varka i nosi rizik“, tvrdi naš sagovornik.

Veslau napominje da nije siguran ni da je „model dve Nemačke“ u ovom trenutku validan, iako je to „možda bio slučaj pre deset godina“. „Ono što je značajno jeste članstvo Kosova u EU, a ne u UN, što bi podrazumevalo da pet država članica Unije koje nisu priznale njegovu nezavisnost to učine. Štaviše, model dve Nemačke ne rešava problem Rusije. Čak i ako bi Srbija prihvatila da Kosovo postane članica UN, nije isključeno da bi Moskva to blokirala iz geostrateških razloga, smatra sagovornik Danasa.

Hackaj: Pregovarati bez posrednika

Ardian Hackaj, direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, tvrdi da je “došlo vreme da dve strane pregovaraju bez posrednika”. “Kosovo je nedavno proslavilo desetogodišnjicu nezavisnosti, a Srbija je najveća država na Zapadnom Balkanu i predvodnica u pregovorima o pristupanju EU. Stiče se utisak da su obe zemlje savršeno sposobne da međusobno pregovoraju i postignu sporazum u skladu sa svojim težnjama o pridruživanju Uniji. Imajući u vidu značaj ovog sporazima za regionalnu saradnju na Balkanu i u cilju smanjenja troškova, mogu da se susreću negde u regionu. To bi predstavljalo istinsku prekretnicu u regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu – mi sami rešavamo svoje sopstvene probleme. Štaviše, uspešan dijalog utiče na sve u Srbiji i na Kosovu – ne samo političari, pa može da bude produktivno ako se uključe drugi akteri, kao što su biznismeni ili predstavnici civilnog društva. Verujem da bi to osvežilo dijalog i donelo dosta dobre volje i pozitivne energije, zaključuje on.