Razgovaraju Ksenija Božović, potpredsednica Građanske inicijative – Srbija, demokratija, pravda iz Severne Mitrovice, čiji je osnivač bio Oliver Ivanović, i Saša Đorđević, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ksenija Božović: Kosovska policija na samom početku istrage, odmah nakon ubistva, nije svoj posao uradila kako treba. Apelovali smo i ukazivali na to, prošlo je deset meseci, a istraga tapka u mestu.

Saša Đorđević: Postoje tri glavna razloga zbog čega nema napretka u istrazi. Prvo, slaba je saradnja između organa gonjenja Srbije i Kosova, drugo, istraga je opterećena lošim političkim odnosima između Beograda i Prištine, i treće, međunarodna zajednica nije oštrije insistirala da se taj slučaj reši.

Božović: Kancelarija je imala četiri kamere koje su pokrivale celu ulicu iz svih uglova. Kamere su celo vreme radile, sto posto sam sigurna da su radile i na dan ubistva, jer je Oliver Ivanović vodio računa o njima. Kako je moguće i da li je logično da kamere ne rade u momentu ubistva i da prorade deset minuta nakon što je Oliver Ivanović ubijen? To je prosto neshvatljivo.

Đorđević: To što se desilo s kamerama trebalo je da bude posebna tema istrage. Veoma je čudno da ni nakon deset meseci od početka istrage ne znamo da li je bio kvar na kamerama ili su one bile namerno onesposobljene

Božović: U avgustu je u medijima bilo priča da će saradnja Beograda i Prištine ubrzati istragu. Međutim, sve je to bilo samo skupljanje političkih poena, jer mi do danas nemamo ništa – ni zvanično, ni nezvanično. Moj je zaključak da je ubistvo Olivera Ivanovića organizovano političko ubistvo.

Đorđević: Da, to je političko ubistvo. Čak su i predstavnici Srbije posredno ukazali da je to političko ubistvo, jer su odmah nakon što je Oliver Ivanović ubijen rekli da je to čin terorizma. Međutim, od toga se vrlo brzo odustalo, pa se terorizam nije više pominjao.

Božović: Oliver Ivanović je bio kandidat za gradonačelnika i tokom predizborne kampanje doživeo je mnoge pretnje, meta mu je crtana na čelu. To su svi građani mogli da vide. Iako je podneo krivične prijave protiv Pinka i TV Mosta, taj slučaj do današnjeg dana nije rešen. Dva puta mu je zapaljen automobil, izvršen je upad u njegov stan, zapaljena je kancelarija njegove stranke, tri i po godine nevin je proveo u zatvoru – i na kraju je ubijen. Do današnjeg dana ni za jedno delo niko nije odgovarao.

Đorđević: Motiv je definitivno postojao, s obzirom da je Oliver Ivanović javno pričao o aktivnostima kriminalnih grupa na severu Kosova. Za mene je ključna njegova izjava da postoje neverovatan strah i osećaj ugroženosti kod ljudi koji žive na severu Kosova. Oliver Ivanović je rekao da se ljudi ne boje Albanaca, nego Srba – lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se vozaju u džipovima bez tablica, dok se droga prodaje na svakom ćošku. Istraga je od toga trebalo da krene.

Božović: Mi, njegovi saradnici, a i porodica, svakodnevno ćemo vršiti pritisak i tražiti da se do kraja istraži ko je ubio Olivera Ivanovića i ko je naručio ubistvo. Na žalost, trenutno nema političke volje da se ovo ubistvo reši.

Đorđević: Ne postoji volja da se ovaj slučaj reši.