Foto: Bojan CvejićNova metodologija proširenja EU, koju je nedavno usvojila Evropska komisija i koja je sa velikom pažnjom dočekana u kandidatima za EU i članicama, ukazuje na uvođenje „Evrope u više brzina“, smatra ambasadorka Kosova u EU Mimoza Ahmetaj.
U autorskom tekstu za portal EU Obzerver Ahmetaj upozorava i da bi eventualne promene u sadržaju i pristupu poglavlju 35 u pregovorima Srbije o članstvu u EU, koje se u slučaju Srbije odnosi na postizanje sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom, moglo da promeni dinamiku dijaloga Kosova i Srbije.
Bivša kosovska ministarka za evrointegracije navodi da je nakon blokade otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom EU izašla sa izmenama u procesu proširenja kako bi ubedila članice skeptične prema tom procesu u potrebu uključivanja Zapadnog Balkana.
Uz isticanje dobro poznatih kriterijuma i mape puta, fokus je na sankcijama za zemlje kandidate ako ne sprovedu reforme u zadatom roku.
Istovremeno će grupisanje poglavlja u šest sektora imati uticaj i određene posledice na neke ili čak sve zemlje u procesu pristupanja, ocenila je Ahmetaj u autorskom tekstu „Podešavanje procesa proširenja – pogled sa Kosova“.
Na prvom mestu, kako je rekla, postepeno uklapanje u politike EU praktično znači da će zemlje Zapadnog Balkana dobiti pristup različitim sektorima ali da će jako teško stići do punog članstva.
„Drugim rečima, uvodi se Evropa u više brzina“, istakla je Ahmetaj.
EU će prihvatiti neku zemlju na osnovu svojih potreba i interesa dajući joj pravo na pristup pojedinim sektorima (finansijski, bezbednost, itd.) ali će i produžiti proces do punog članstva. Rezultat će biti selektivan proces i neće biti situacije u kojoj obe strane dobijaju.
Pored toga, iako deluje da će glasanje kvalifikovanom većinom pojednostaviti proces glasanja za kandidata u završnoj fazi, zbog dugotrajnog procesa u različitim fazama, zemlje kandidati teško da će stići do završne faze glasanja.
Konačno, navodi Ahmetaj, sadržaj poglavlja 34 i 35 ostaje nepoznat a njihov budući uticaj nejasan.
Za Kosovo je poglavlje 35 u pristupanju Srbije EU ključno jer je posvećeno dijalogu Kosova i Srbije. To poglavlje je, prema pregovaračkom okviru EU sa Srbijom, „vlasništvo“ Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) a ne Evropske komisije, podseća ambasadorka Kosova u Briselu.
Dijalog Kosova i Srbije i sporazumi postignuti u tom procesu automatski postaju merila za Srbiju u pristupanju i napredak u dijalogu je obavezan za budući napredak Srbije u pristupnom procesu.
Unošenjem promena u sadržaj i pristup tom poglavlju… mogao bi da se pokrene lanac promena u dinamici dijaloga Kosova i Srbije, smatra Ahmetaj.
Inače, Srbija se od početka pregovora sa EU u januaru 2014. žali da pregovara 29 (28 članica plus Kosovo) umesto sa 28 članica (danas 27, posle Bregzita) i da nosi veliki teret.
Namera Srbije bila je da izmesti poglavlje 35 iz EEAS u sektor proširenja u EK, piše Ahmetaj i dodaje da to pitanje, iako deluje kao tehničko, ima politički uticaj.
Ukoliko bude promena nadležnosti, sadržaja i procedure za poglavlje 35 u pregovorima Srbije sa EU, onda će se ono smatrati kao poglavlje za „ostalo“. Tada bi bilo poslednje na listi i manje važno i uključivalo bi sva preostala pitanja.
Kada se to prevede na situaciju oko Kosova, to znači da bi sva nerešena pitanja između Kosova i Srbije ostala na čekanju dok Srbija ne stigne do finalne faze pregovora, navela je Mimoza Ahmetaj.
„U tom slučaju će Kosovo biti u zastoju i potpuno zavisiti od spremnosti i velikodušnosti Srbije za budući napredak“, rekla je Ahmetaj.
Ona je istakla da je zbog toga od velikog značaja da nova metodologija ostane kod prvobitne ideje oko poglavlja 35 i da ne menja ili daje zemlji kandidatu pravo da bira kako želi da pregovora o tom poglavlju.
„Više je nego važno imati političku odluku i sporazum između Kosova i Srbije tako da svaka zemlja može da nastavi svoj put u EU“, napisala je u autorskom tekstu ambasadorka Kosova u EU.
Prema njenim rečima, EU i procesu proširenja je potrebno više političkih odluka i obavezivanja lidera i članica EU, kao i jasna poruka Zapadnom Balkanu.
Kako je dodala, nova metodologija bi mogla da unese u proces još veću konfuziju i preklapaće se sa ranijim dokumentima.
„Kupovina vremena nikome neće koristiti – već smo mnogo izgubili do sada“, zaključila je Mimoza Ahmetaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
