Ako je Vučić umislio da je božanstvo, ne znači da mi treba u to da poverujemo

Takođe, ne verujem da se Đorđe Vukadinović „prodao Vučiću“ kao što sada slušam čaršijske priče samo zato što je rekao da bojkot nije rešenje. Ako grešim, da li to onda znači i da su Antonela Riha, Srbijanka Turajlić, Vlada Radomirović i svi ostali koji su rezervisani prema ideji bojkota postali „Vučićevi ljudi“? Neće biti. Ta vrsta sektaškog dogmatizma nije dobra i zato je to podvlačenje crte između prave i lažne opozicije u suštini opasno – kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije, odgovarajući na pitanje Danasa da li su u pravu pojedini analitičari kada tvrde da treba najpre podvući crtu između prave i lažne opozicije. On napominje da se može podvući i takva crta jer nije bez osnova, ali je problem što će ona poslužiti za obračun sa neistomišljenicima u okviru opozicije i borbu za prevlast unutar nje. Konkretan primer toga je, ukazuje Jovanović, i pitanje bojkota odnosno učešća na izborima.

* Reskirate li da i vas zbog izlaska na izbore javnost proglasi lažnom opozicijom i da kaže da ste potkupljeni?

– Mislim da grešimo ako jednoumlje koje nameće vlast zamenimo jednoumljem koje ćemo nametati u opoziciji. To je pogrešan put. Uzeću u ostalom i sebe kao primer. Kada bih se lično zalagao za bojkot – dobio bih verovatno potvrdu da sam prava opozicija. Ako bih izneo kritiku bojkota – dobio bih osudu da sam lažna opozicija. I tako će verovatno i biti. Problem je što ja iskreno verujem da je bojkot pogrešan put u borbi protiv ove vlasti i što neću da se plašim da iskažem svoj stav, jer to nikada nisam ni činio. Problem je međutim i što mi više nemamo javnost u ovoj sveopštoj ostrašćenosti. Kao građani smo isuviše postali lakoverni, bez sposobnosti za kritičko mišljenje, što dodatno pogoršava celu situaciju. To ponekada deluje i tragikomično. Mene su recimo, po tom osnovu „nepravovernog opozicionarstva“ napadali ljudi koji su sedeli kao ministri u Vučićevim vladama, ili zajedno s njim glasali u Skupštini za Briselski sporazum, davali kvorum i hvalili projekat Beograda na vodi u vreme kada sam se ja na primer u okviru svoje stranke zalagao za to da se režim Aleksandra Vučića izloži još žustrijoj kritici i kada sam zbog neuspeha u toj borbi vratio svojoj stranci poslanički mandat u Narodnoj skupštini i Vojislavu Koštunici predao ostavku na mesto potpredsednika stranke. I, pritom, sa tim ja nemam nikakav problem. Kada ste deo javnog života, osuđeni ste i na napade, koliko god ponekad oni bili nepravedni, lažni i dolazili od suštinski nemoralnih ljudi. Ali problem ima zemlja u kojoj građani više nisu sposobni da razaznaju i odvoje politikanstvo od politike i argumentovan stav od ostrašćenih napada i floskula. Što se nas u ovom novom DSS-u tiče, nastavićemo da idemo jedinim pravim putem makar stalno plivali uzvodno. Ne plašimo se ni pobeda ni poraza pa samim tim ni eventualnih napada na temu kakva smo to mi opozicija.

* Da li ste odlučili koji je vaš put, izlazak na izbore ili bojkot?

– O tom potom. Tema bojkota je nametnuta, ishitreno i nepromišljeno. I suštinski je otvorena iz politikantskih razloga koji se tiču prevlasti u srpskoj opoziciji. Sve je to užasno kratkovido. Što se nas tiče, donećemo sve odluke kada izboru budu raspisani kako statut stranke i nalaže.

* Zašto smatrate da bi bojkot izbora pomogao SNS i Vučiću. I koje mogućnosti ima opozicija osim bojkota u ovakvim uslovima, kada javnost, zbog blokade medija, ni ne zna šta opozicija nudi i kakvi su njeni stavovi?

– U vašem pitanju leži i manji deo odgovora. Ne znam kako će javnost čuti za naše stavove ako se isključivo budemo zalagali za bojkot. Na prvom mestu, međutim, ne vidim kako bojkot može da bude svrsishodan mada zaista nemam problem da saslušam argumente u prilog bojkota. Ono što nažalost znam jeste da će bojkot Vučiću doneti apsolutnu vlast bez mogućnosti da se ona osporava osim na ulici – i u tome je moj glavni problem: ne vidim da postoji energija da se ta vlast nakon izbora uspešno ospori vaninsitucionalnim metodama borbe na koje ćemo biti osuđeni.

* Ima li istine u pisanju pojedinih medija da ni nakon nekoliko meseci pregovora niste uspeli da se dogovorite o predizbornoj saradnji sa Aleksandrom Šapićem. Gde je zapelo?

– Niti ima niti nema, jer razgovori još traju. Oni su međusobno potpuno otvoreni i iskreni, što već, samo po sebi, u uslovima srpskog političkog života nije mala stvar. A kao svaki razgovori, mogu da se završe sa ili bez dogovora. Rekao sam da će stvari tim povodom biti jasne u septembru i tako će biti. Ako bude dogovora, radićemo zajedno sa idejom da pomognemo svojoj zemlji, ako ga ne bude, pružićemo ruku jedan drugom i nastavićemo, sa istom tom idejom, svako svojim putem najnormalnije.

* Kako komentarišete Šapićevu izjavu da neće praviti takozvane cenzus koalicije?

– Kao razumnu jer ni ja nemam nameru da pravim „cenzus koalicije“ niti ću to ikada raditi.

* Zar izbori u Medveđi nisu još jednom potvrdili da nema uslova za fer i poštene izbore?

– To niko i ne osporava, ali bi stvar mogla da se posmatra i iz suprotnog ugla. Zamislite da je opozicija u jednoj ili u dve koordinisane kolone izašla i usmerila sve snage na Medveđu. Ako neko misli da bi u tom slučaju šest džipova predstavljalo neku veliku prepreku, ja mislim da greši. U svakom slučaju bih se lično, u takvim okolnostima, sa mnogo više entuzijazma nego kada je u pitanju bojkot, borio sa tim ludilom vlasti. Ovako će oni imati vlast u Medveđi, a mi video-snimak tih istih džipova koji ćemo kačiti na društvene mreže… Ne znam, ako svi kažete da je to rešenje, onda u redu, ali ja zaista ne mogu da idem protiv onoga što vidim i mislim.

* Jedno vreme činilo se da ste i vi veoma blizu ulaska u Savez za Srbiju. Zbog čega se to nije desilo?

– Nikada nije bilo veoma blizu kako vi kažete, mada takve stvari u medijima neretko dobijaju drugačiji prizvuk. A nije se desilo jer zapravo nije ni trebalo da se desi.

* Postoji li onda način da opozicija pobedi Vučića, ili i vi smatrate da on neće otići mirnim putem, već revolucijom?

– Naravno da postoji. Ako je on umislio da je božanstvo, ne znači da mi treba u to da poverujemo pa da mislimo da će večno vladati. Kako uslova za revoluciju objektivno nema – što, uzgred rečeno, samo po sebi nešto znači i što bi trebalo da utiče da se neki maksimalistički i radikalni pogledi koji provejavaju u opoziciji preispitaju – onda stvar mora ići etapno i postepeno. Međutim, jedan od preduslova jeste i da se srpski političari, naročito opozicioni, skinu sa društvenih mreža – jer Tviter ratovanje nikada i nigde nije odnelo pobedu u stvarnom životu, da se malo suzbiju sujete i uskostranački interesi, da se okanemo politikanstva i da se konačno situacija ozbiljno promisli. Znam šta ćete reći, mnogo je to teških uslova, ali druge nema.

 * Koliko su pomogli okrugli stolovi vlasti i opozicije da se neke nepremostive razlike smanje i zbog čega ste vi odustali od poslednjih razgovora?

– Kao i uvek, pokazali smo odgovornost i otišli onda kada smo dobili poziv. Ne idemo više jer je sada jasno da ti razgovori, u takvom formatu i u takvom kontekstu, ne mogu da daju nikakav rezultat, prvenstveno zbog vlasti, ali delom i zbog odsustva strategije u opoziciji.

* Verujete li da prisustvo posmatrača OEBS-a može doprineti poboljšanju izbornih uslova?

– Ne suštinski. Više je reč o šminkanju, a time se ne bavim.

Kosovski izbori su protivustavni

* Kosovo je važna tema vaše stranke, ali izgleda na kosovskim izborima nećete učestvovati. Zbog čega?

– Zato što su protivustavni i za državu Srbiju nevažeći, jer se odvijaju van režima koji je uspostavila Rezolucija 1244.