Ranije su naši učenici unapred znali da će dobiti zaposlenje, a danas su i škole degradirane i uništene. Građani su i stambeno bili obezbeđeni, što je za porodicu veoma bitno, a danas se većina zadužuje i ne može to da otplati. U svim porama društva sve je bilo na izuzetno visokom nivou. Na primer, bila sam zgrožena u inostranstvu kada sam viđala rešetke na prozorima stanova i na prodavnicama. Kod nas toga nije bilo, mi nismo zaključavali stanove, dolazili smo jedni kod drugih normalno. Otuđenje je nastalo posle krvoprolića, rata koji je bio po principu „zavadi pa vladaj“. Do tada smo lepo živeli. Nije bilo bitno da li je neko išao u crkvu ili džamiju, već su se ljudi delili na dobre i loše. Pojam Jugoslovena je bio nešto vredno – napominje naša sagovornica. 



 

 Postoje li bilo kakve sličnosti između današnje Srbije i tadašnje Jugoslavije? Mnogi aktuelnu spoljnu politiku porede sa Titovom politikom.

 Ne mogu to da poredim. Ovoj vladi odgovara to što se u inostranstvu svi sećaju Tita i tog zdravog sistema i na lovorikama toga ubiraju kajmak gde god mogu. Bilo gde da se pojave pominju Tita i Jugoslaviju.

Premijer Vučić je nedavno istakao da je Srbija danas više poštovana nego Titova Jugoslavija.

 To je samo primer kada neko hoće sebe da malo više izdigne. To je van pameti. Treba pogledati snimak iz skupština kada su radikali počeli da se dele, pa su jedni druge optuživali šta je ko uradio. To sve govori.

Ivica Dačić je istakao da je normalno da citira Tita, jer je SPS naslednik Komunističke partije.

Restitucija se sada radi naveliko i vraćaju se imanja. A gde je imovina Saveza komunista Jugoslavije? Svi ćute, a svi znaju. Pogledajte samo primer zgrade CK na Ušću. Dačić je jednom rekao da će kada dođu na vlast da vrate stare nazive ulice. Bulevar AVNOJ, koji je bio čitav pokret, zameniti imenom jedne osobe, predstavlja zločin. Dačić nije održao obećanja i vratio nazive ulicama, a pokazao je još na osnovu nekoliko drugih primera da obmanjuje sopstveni narod. To što su vratili maršala Tolbuhina na neku ulicu na periferiji, a ne na istu ulicu, ne znači ništa.

 SPS je nedavno promenila logo stranke i izabrala petokraku. Šta Vam govori takav čin?

– Oni su jedino bili samokritični onda kada su je uklonili. Zašto? Zato što je petokraka simbol hrabrosti, junaštva, poštenja, humanosti, svega onoga što je pozitivno. Sada izgleda prizivaju to ponovo. Ljudi se sećaju da kada je bila petokraka da je sve to bilo prisutno i onda se na razne načine dovijaju da masu oko sebe prikupljaju i dozovu. 

 U kojoj zemlji bivše Jugoslavije je najaktivniji komunistički pokret?

– Rekla bih da su to Slovenci, pa u Bosni i Hercegovini. Slovenci su najbrojniji, najagilniji, najraspoloženiji i najkomunikativniji i najbolje čuvaju svu tu simboliku i spomenike. U muzeju u Jajcu, na primer, sve republike su dobile vitrine da bi postavile eksponate, a jedino Republika Srbija nije to uradila. To nisam znala, pa su me zamolili da ja to učinim. Sa teškom mukom sam se izborila, jer sam bila uporna i uspela da dobijem neke eksponate i postavim ih tamo. Moram da napomenem da se Jugoslavija nije raspala, kao što se govori, već su je mangupi rasturili. Tito je stalno govorio da je unutrašnji neprijatelj daleko opasniji. I to se pokazalo – uz pomoć izdajnika došlo je do toga da je jedna divna zemlja uništena. 



 

 Koliko u Srbiji postoji komunističkih organizacija?

– Postoji dosta, ali su to sve organizacije koje su odlazile od nas.

Rehabilitacija četnika monstruozni čin

Kako komentarišete najavu rehabilitacije Draže Mihailovića?

– Rehabilitacija četnika je monstruozni čin nad žrtvama četničkog terora i zločina. Toliko porodica je unesrećenih, toliko ljudi ubijenih, a dokumenti postoje. Oni su sami sebe slikali i divili se svojim zlodelima. To da se oni rehabilituju, a bili su saradnici sa Nemcima, Italijanima i svima onima koji su napali naši zemlju i da sada oni budu oslobodioci i slave dan borbe nad fašizmom, to je sramotno.