Rusko-sprski humanitarni centar: Niš Foto: Rusko-sprski humanitarni centar: Niš Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovaće 18. decembra u Moskvu u dvodnevnu posetu Rusiji, prilikom koje će se sresti sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
Sa njim u delegaciji će bit i šef srpske diplomatije Ivica Dačić koji je za Danas najavio da u ponedeljak putuje sa predsednikom. On je za naš list odgovorio da će prilikom posete Moskvi u fokusu biti teme o načinima za dalji razvoj odnosa Srbije i Rusije. Upitan da li zna koji će sporazumi tom prilikom biti potpisani, imajući u vidu da je zvaničnica Ruske Federacije Valentina Matvijenko, tokom posete Beogradu, prošlog meseca, izjavila da se priprema veliki broj dokumenata o saradnji koji će se biti na stolu po Vučićevom dolasku u Moskvu, Dačić je naš list uputio na Predsedništvo Srbije i kabinet šefa države. Juče, međutim, nismo uspeli da to saznamo u kabinetu predsednika Srbije, a na naše pitanje Dačiću da li će tokom susreta sa Putinom biti reči i o statusu Rusko-srpskog centra u Nišu, izostao je odgovor.
Ipak, kako saznajemo iz diplomatskih izvora, Centar u Nišu je neizbežna tema u razgovorima sa ruskim zvaničnicima, ali je velika nepoznanica na koji način Aleksandar Vučić, sada već tri godine unazad, odugovlači, odnosno kakve izgovore pruža sagovornicima iz Rusije za nedodeljivanje traženog statusa.
Tema o statusu Rusko-srpskog centra u Nišu posebno se intezivirala u poslednjih par meseci u smislu pritisaka na Srbiju, i sa jedne i sa druge strane, i one ruske koja zahteva diplomatski status, i one američke, odnosno evropske, koja smatra da se nikako ne bi smelo izaći tim zahtevima.
Oni koji zagovaraju dodeljivanje diplomatskog statusa humanitarnom centru u Nišu, uglavnom ceo problem svode na “nekoliko vatrogasaca i psa”, koji bi taj status dobili, ističući da to ne može predstavljati opasnost da centar preraste u špijunski, o čemu uveliko govori ova druga strana, koja se tome protivi. Sam Dačić je poslednji put govoreći o potrebi da se ispune očekivanja Rusije čak pozvao na smenu komandanta vojske SAD za Evropu generala Bena Hodžisa, jer je rekao da je humanitarni karakter Centra u Nišu samo fasada iza koje se krije špijunski centar.
Komentarišući izjavu Hodžisa, Dačić je rekao da, ako je to zvanična procena velike vojske, velike države, mora da se zabrine za njihovu sposobnost procenjivanja. “To je takav promašaj, trebalo bi da taj komandant bude smenjen ako misli da je taj centar opasnost. Ko je sporan? Pet Srba, četiri Rusa, sabaka (pas)? To je smešno”, rekao je Dačić.
Ipak, Arne Sanes Bjornstad, norveški ambasador u Beogradu, otvorio je u nedavnom razgovoru za Danas još jedan problematičan aspekt ove teme, ukazujući na to šta bi sve diplomatski status za Rusko-srpski centar u Nišu omogućio Rusiji.
“Koliko ja mogu da razumem, ključna prednost posedovanja punog diplomatskog statusa je u tome da možete uvoziti robu u Srbiju ili tranzitirati kroz nju bez prava srpskih vlasti da robu i kontrolišu. Može se reći da se deo sumnjičavosti uperene protiv centra može objasniti zahtevom da bude izuzet od nadzora od strane srpskih vlasti, koje verovatno nikada ne bi odbile uvoz ili tranzit robe za humanitarne potrebe”, rekao je norveški ambasador za naš list, ukazujući na to da niko ne bi znao koja sve vrsta opreme i robe bi mogla da se nađe u Centru u Nišu. Bjornstad je dodao i da je na Srbiji, kao na suverenoj zemlji, da odluči da li želi ili ne da se povinuje ruskim zahtevima, ali će, kako je istako, verovatno mnoga pitanja biti postavljena u drugim evropskim metropolama, ukoliko bi Srbija dodelila Rusiji, kroz ovaj centar, pravo da uvozi robu u Srbiju ili tranzitira kroz nju bez nadzora koji se vrši nad drugim humanitarnim organizacijama kao što je na primer Međunarodna organizacija za migracije.
Kfor će pomoći kosovskim vlastimaPriština – Komandant Kfora general Salvatore Koci izjavio je da međunarodne snage i NATO treba da ustanove da li je prisustvo Rusije u regionu, posebno u Srbiji, isključivo vezano za humanitarne aktivnosti, prenosi FoNet. Govoreći o pretvaranju Kosovskih snaga bezbednosti u Oružane snage Kosova, Koci je ocenio da se radi o političkom problemu i da taj proces treba biti sproveden u skladu sa kosovskim ustavom. Ne protivimo se transformaciji, to je politička odluka koju ova zemlja i njene institucije treba da donesu. Želimo da odluka bude doneta u ustavnom okviru, jer će to biti vrlo važno i jedini je način da se transformacija sprovede, rekao je Koci. On je odao priznanje kosovskim vlastima zbog posvećenosti borbi protiv ekstremizma. Ukoliko dođe do nemira na Kosovu, Kfor ima planove da pomogne kosovskim institucijama u suočavanju sa problemima, izjavio je Koci.
P.D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
