Crkva i politika 1Foto: BETAPHOTO/ MILOS MISKOV (Arhiva)

Otuda se akteri na političkoj sceni u Srbiji, kao i centri moći u inostranstvu, trude da imaju njenu naklonost.

U tom smislu je, naravno, u prednosti vladajući blok koji ima na raspolaganju državne resurse i koristi ih kako bi crkvu i njenu delatnost što čvršće vezao za sebe.

U situaciji kada ugled i autoritet političkih stranaka i organa javne vlasti generalno opada, podrška takve institucije može da ima čak i odlučujući značaj.

Vest o smrti patrijarha Irineja je preneo lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Činjenica da informacija u javnost nije dospela na uobičajen način, kroz odgovarajuće saopštenje Sinoda SPC ili lekarskog konzilijuma koji ga je lečio, nego kroz predsednikovu objavu na društvenim mrežama, pokazuje njegovu želju da naglasi da je imao dobre odnose sa patrijarhom i da su crkva i on lično potpuno jedinstveni.

U govoru koji je održao na sahrani Vučić je rekao da muje patrijarh neposredno pred smrt poručio da „vidi za“ Kosovo i Republiku Srpsku (RS). Formulacija je uopštena, a izbegnuto je preciznije odredjenje poput „čuvaj Kosovo i RS“.

Vučić na ovaj način nastoji da se javnosti predstavi kao lider kome je povereno da vodi računa o srpskim interesima, ne samo u Srbiji, nego u BiH i drugim zemljama u okruženju.

Na sahrani je, inače, govorio i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik pa se ta ceremonija može uzeti kao neka vrsta političke poruke kojom Beograd želi da stavi do znanja da ostaje „matica“ oko koje se okupljaju Srbi u regionu.

Dodikova stranka je na izborima u RS izgubila najveće gradove, što u njegovom slučaju potrebu za naglašavanjem lične bliskosti sa Vučićem i vrhom SPC čini još izraženijom.

Politika

Srpski predsednik mora da vodi računa o činjenici da Rusija i ruska crkva značajno utiču na SPC. Moskva je snažno pomogla izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu u kome je sahranjen patrijarh Irinej.

To je najveći pravoslavni hram u regionu i jedan od najvećih u svetu, a planirano je da se u njegovoj kripti ubuduće sahranjuju srpski patrijarsi.

Osim kroz značajne finansijske donacije Rusije, ruska crkva ima uticaj i kroz sveštenstvo i monahe SPC, sa kojima veoma blisko saradjuje. Srpske vlasti su, dan uoči sahrane patrijarha, saopštile da vlada dodeljuje dva miliona evra crkvi, verovatno sa ciljem da podsete da država ostaje najveći donator SPC.

Ruska pravoslavna crkva je na sahranu patrijarha Irineja poslala mitropolita Ilariona koji je „ministar spoljnih poslova“ u toj crkvi i veoma je uticajna ličnost. On je dolazak u Beograd verovatno pokušao da iskoristi kako bi ojačao ruski uticaj na SPC.

Ruska crkva nastoji da iskoristi prisne odnose sa sveštenicima koji su bili bliski sa mitropolitom crnogorskim Amfilohijem, što za Vučića može da bude potencijalno ozbiljan problem. Srpski predsednik ima razloga da veruje da će ruska strana pokušati da iskoristi uticaj na crkvu kako bi povratila poljuljani uticaj na političke i ekonomske poslove Srbije i regiona.

Rusija na podršci srpskoj poziciji u odnosu na Kosovo gradi značajan deo svog uticaja u regionu i to ne želi da izgubi.

SPC se i u vreme patrijarha Irineja zvanično protivila bilo kakvoj promeni statusa Kosova (takav stav zastupao je i pokojni patrijarh Irinej), smatrajući da ono mora da ostane integralni deo Srbije.

Ali, crkva nije vodila aktivnu kampanju, a u različitim fazama pregovora koje je Vučić minulih godina vodio sa kosovskim vlastima i medjunarodnom zajednicom nije bila izrazito aktivna. Srpski vladajući blok očekuju velika iskušenja kada je reč o pregovorima sa Kosovom koja će biti dodatno uvećana ukoliko novi patrijarh pojača retoriku.

Otuda je logično pretpostaviti da je krajnji cilj srpskog vladajućeg bloka da spreče da na mesto patrijarha dodje ličnost koja nije po volji vlasti ili pod njenom kontrolom. U samom Sinodu (vlada SPC) i Saboru (parlament SPC) već dugo tinjaju duboke podele, što može ozbiljno da utiče na izbor budućeg patrijarha.

Nedavno preminuli mitropolit crnogorski Amfilohije bio je veoma uticajan u crkvenim krugovima, a slovio je kao ogorčeni Vučićev protivnik. Vladike koje su mu bile bliske sada verovatno vide priliku da pojačaju svoj uticaj na izbor novog patrijarha, što Vučić želi da onemogući.

Izbor patrijarha

Poglavar SPC biraće se na izbornom Saboru čije zasedanje treba da počne u roku od tri meseca od smrti aktuelnog patrijarha.

Redovno zasedanje Sabora, koje je trebalo da se održi u maju, odloženo je do daljnjeg  zbog pandemije korone. Sinod je saopštio da je, u skladu sa Ustavom SPC, preuzeo dužnosti patrijarha. Sinodom do izbora novog poglavara predsedava mitropolit dabrobosanski Hrizostom, najstariji po činu u ovom crkvenom telu.

Novi poglavar se bira takozvanim „apostolskim načinom“ odnosno žrebom,  izmedju tri kandidata koji dobiju apsolutni broj glasova.

Glasa se tajno, u onoliko krugova koliko je potrebno da bi se dobila tri kandidata sa natpolovičnom većinom. Kandidati su episkopi koji upravljaju eparhijom bar pet godina. Kada se dodje do trojice kandidata njihova imena se stavljaju u tri koverte. Kovertu izvlači monah, iguman manastira, koji se posebno odredi za tu priliku.

Kod izbora Irineja za patrijarha u prvom krugu kandidat za patrijarha je bio mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, u drugom episkop niški Irinej, dok je treći kandidat bio episkop bački Irinej.

Sabor okuplja arhijereje – episkope i mitropolite iz zemlje i inostranstva. Ukupno ih je nešto više od četrdeset, od toga oko trećine upravljaju eparhijama u Srbiji. Izbor žrebom je uveden za vreme patrijarha Germana.

German je bio patrijarh pre patrijarha Pavla, a Irinej je nasledio Pavla. Ovaj vid izbora je uveden kako bi se ograničio uticaj vlasti na izbor patrijarha. Žrebom je biran i patrijarh Pavle.

S obzirom na okolnosti, logično je očekivati da će ceo proces da se odvija u prilično nervoznoj atmosferi i uz pojačan upliv različitih faktora, uključujući inostrane. Pored Rusije koja nije zadovoljna jačanjem veza sa Zapadom i koja verovatno želi da „umanji štetu“ kroz zadržavanje ili eventualno jačanje upliva na crkvene krugove, svoje interese ima i želi da brani i Zapad.

Vučić se, zapravo, bori za očuvanje potpune kontrole nad političkim i ekonomskim poslovima Srbije, a eventualni gubitak oslonca u Sinodu i Saaboru SPC bi za njega bio  ozbiljan udarac.

close
Crkva i politika 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.