"Građanima treba vojna obuka za krize kao što je ova" 1Foto: FoNet

Kriza zbog pandemije virusa korona (COVID-19) i uvođenje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije pokazuju nepripremljenost građana za snalaženje u kriznim situacijama i ukazuju na neophodnost uvođenja nekog vida vojne obuke odnosno vežbi civilne zaštite za najširi deo stanovništva, zaključuju stručnjaci u razgovoru za Demostat.

U uslovima vanrednog stanja kakvo je na snazi trenutno u Srbiji, Vojska Srbije izašla je na ulice kako bi obezbeđivala javne objekte, posebno bolnice u kojima se kontrolišu i leče oboleli od virusa korona, a profesionalni vojnici čuvaju i zatvorene granične prelaze. Vidljivo prisustvo naoružanih vojnika, sa maskama na licima, izaziva pažnju građana.

Ipak, postavlja se pitanje da li je vojnika za ovakve situacije dovoljno, da li ima još obučenih ljudi koji bi mogli biti mobilisani da pomognu i da li bi panika mogla da se izbegne ako bi građani imali barem neki vid obuke za postupanje u kriznim situacijama.

Neophodna barem civilna zaštita

Građani nikako nisu pripremljeni za krize, ističe u razgovoru za Demostat vojni analitičar Aleksandar Radić dodajući da je uzrok tome nedostatak državne organizacije, volje, i pažljivog promišljanja o vanrednim situacijama.

– Civilna zaštita koja je ranije postojala, kada su ljudi imali obavezu da idu na vežbe, odlično je ispunjavala svoju funkciju, ali 90 odsto ljudi danas ne zna te osnovne veštine jer nisu imali gde da nauče. Više ni u školama nemate predmete koji bi decu učili osnovama snalaženja u kriznim situacijama. Zato imamo paniku na ulicama i među ljudima kakvu smo videli prethodnih dana, zaključuje Radić. On podseća da je pre tridesetak godina takav sistem u bivšoj Jugoslaviji odlično fukcionisao dok nije zloupotrebljen u građanskom ratu.

– Takve masovne obuke su pokazale da dobro funkcionišu ali onda se desila jedna degradacija autoriteta države i mi treba da radimo na tome da se poverenje u takav vid treninga povrati. Umesto da rade na oživljavanju ideje civilne zaštite, današnji političari s vremena na vreme pominju služenje vojske. To je samo slika koju oni žele da stvore – da razmišljaju o tome i da će se to omasoviti, ništa se zapravo nije radilo, ukazuje Radić.

Na problem narušenog ugleda ideje civilne zaštite ukazao je i Zoran Panović, novinar i programski direktor Demostata. On smatra da je i pored toga bitno da građani imaju neki vid obučenosti za vanredne situacije.

– Mi imamo iskustva iz bivše Jugoslavije kada su postojali takvi razrađeni sistemi i oni su visoko vrednovani. To su bile JNA, jedinice teritorijalne odbrane, civilna zaštita, ali one su, nažalost, u određenim trenucima građanskog rata zloupotrebljene i izvrnule su se u svoju suprotnost, radile su protiv građana. Zato sada imamo neku negativnu konotaciju kada se spomenu ovi sistemi. Mislim da je i danas neophodno da postoji neki vid pripreme za vanredne situacije – kao ova sada, kao što je bio slučaj sa poplavama, podseća Panović. On ističe da je Srbiji trenutno potreban oblik obuke koji bi zahvatao najšire stanovništvo a ne samo mlađu populaciju kao što je slučaj sa vojnim rokom.

– To ne mora biti vojni rok koji je za užu populaciju ali postoje drugi načini da se građani obuče jer trenutno dobar deo stanovništva ne zna kako da stavi gas masku, kako da pruži prvu pomoć a to su neke veštine koje bi mogle biti jako korisne svima nama. Ovo pitanje mora se sistemski urediti i takvu obuku ne treba posmatrati kao nekakvu militarizaciju države i jačanje državne moći niti ambiciju za teritorijalnim osvajanjima, već kao čin osvešćenog pojedinca i deo emancipovane građanske svesti, to je civilna zaštita, zaključuje Panović.

Reforma vojske kojom je uvedena profesionalna vojska i ukinuto obavezno služenje vojnog roka napravila je oštar rez kada je u pitanju obučenost stanovništva podseća Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, što je rezultiralo situacijom kakvu imamo danas. Nadležni nisu preduzeli nikakve mere da smanje tu razliku u nepripremljenosti stanovništva, ističe on.

– Kada je uvedena profesionalna vojska kod nas, potpuno su presekli svaki dalji rad u smislu obuke ljudi, tako da ili si profesionalac ili ne znaš ništa, što nije logično. Mi u Atlantskom savetu smo bili stava da neka vrsta obuke mora da postoji. Naravno da to ne bude obuka u trajanju od 12 meseci jer za to postoji profesionalna vojska, ali barem mesec dana neke intenzivne obuke, to ne mora ni da bude kontinuirano, već se mogu organizovati treninzi vikendima. Treba da obučimo mlade ljude da rukuju oružjem, pruže prvu pomoć, ima mnogo stvari koje su korisne za snalaženje u vanrednim situacijama, ostaviti im mogućnost da izaberu, predlaže Živulović. On ističe i da je ovo posebno važno za jednu zemlju koja je, kao Srbija, odlučila da bude vojno neutralna i nije član NATO saveza.

– Ako smo već reformisali vojsku u skladu sa NATO standardima a nismo želeli da se pridružimo već smo proglasili neutralnost onda moramo biti mnogo bolje pripremljeni. Mi smo pravili profesionalnu vojsku po ugledu na druge zemlje u regionu ali one su većinom članice Alijanse dok mi nismo. Trebalo je gledati jednu Švajcarsku, koja kao neutralna poseduje 100 aviona F16, a mi se busamo u grudi sa samo osam aviona ovog tipa. To u slučaju neutralnosti, kad niko drugi ne može da nas zaštiti, nije dopustivo, zaključuje Živulović.

Trifunović: Vratiti vojni rok od šest meseci

Za obavezno služenje vojnog roka nedavno se izjasnio i Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana kada je pokrenuo polemiku na ovu temu na društvenoj mreži Tviter.  Trifunović je u tvitu napisao: „Vratiti obavezni vojni rok, 6 meseci. Nauči da ustaneš u 4 ujutro, zategneš krevet, složiš uniformu, rasklopiš i sklopiš pušku u najkraćem vremenskom roku dabogda ti nikad u životu ne zatrebala, da odradiš jutarnju gimnastiku pod punom ratnom opremom, jedeš drnč. Budeš muškarac“. On je ovaj stav izneo još pre proglašenja vanrednog stanja i krize zbog virusa korona, a kasnije je i medijima obrazložio da ovo „nije čak ni stav, već njegovo razmišljanje“ ali da svakako misli da je „vojni rok dobar i svrsishodan“.  Sam Pokret slobodnih građana istakao je da ovo nije stav PSG i da se oni ne zalažu za uvođenje vojnog roka.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.