Povodom diskriminatornih plakata u Kruševcu: Govor mržnje ostaje nekažnjiv

Ono što svaki put kada se ovakav incident desi, a nije prvi put poslednjih godina, upada u oči jeste mlako ili nikakvo reagovanje nadležnih institucija, ali i odstustvo snažne, javne osude, kao da takva retorika postaje normalizovana.

Nekoliko opozicionih partija i organizacija civilnog društva koje su se oglasile tim povodom, kao i Zaštitnik građana, zatražilo je i da na taj slučaj reaguju policija i tužilaštvo, ali su takve akcije za sada izostale.

Da je mala verovatnoća da će do toga doći, potvrdili su ranije i sagovornici Danasa, koji ovaj poslednji incident vezju sa nedavnim hapšenjima Srba na proslavi za Vidovdan na Gazimestanu, kao deo „recipročnih mera“ i prepucavanja zvaničnog Beograda i Prištine.

Baš zbog činjenice da takva retorika o „spoljnim neprijateljima“, među kojima se nedavno našla i Crna Gora, često dolazi od najviših zvaničnika države, teško je verovati da će zvaničnih koraka biti, a još teže da će verska, nacionalna i druga netrpeljivost ubrzo nestati iz kolektivnog diskursa društva.

Od Ministarstva za nacionalne manjine do danas nismo dobili odgovor na pitanja da li će i šta preduzeti po pitanju plakata sa porukom „Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara“, koji su polepljeni baš u okolini pekare čiji je vlasnik Alabanac.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević, pak odgovorio je na pitanja Danasa a iz njegove kancelarije napomenuli su da se on oglasio već u nedelju, neposredno posle incidenta, na društvenim mrežama.

„Povodom vesti o pojavljivanju uvredljivog plakata u Kruševcu kojim se poziva na bojkot albanskih prodavnica mora se ovo reći: Svaki govor i postupak kojim se ljudi targetiraju ili pozivaju na diskriminaciju zbog njihove nacionalne pripadnosti zaslužuje jasnu osudu. Pozivi na bojkot i korišćenje uvredljivih naziva za pripadnike bilo koje nacionalne zajednice neprihvatljivi su i suprotni vrednostima ravnopravnosti, međusobnog poštovanja i ljudskog dostojanstva. Očekujem da nadležni organi utvrde sve okolnosti ovog slučaja i preduzmu mere u skladu sa zakonom“, napisao je tada Antonijević.

Pored toga, Poverenik je ovim povodom kontaktirao gradonačelnika Kruševca.

On je i naglasio da institucija Poverenika „ima dobru komunikaciju sa lokalnom samoupravom“, te da veruje da „samo zajedničkim radom državnih organa, lokalnih vlasti i svih građana možemo graditi društvo u kojem se svako oseća bezbedno, prihvaćeno i jednako, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost“.

„Srbija mora ostati društvo ravnopravnosti i poštovanja za sve“, napisao je Antonijević.

On je zaključio da „dobrom komunikacijom i zajedničkim radom institucija i lokalne samouprave gradimo društvo u kojem se svi osećaju jednako, bezbedno i poštovano“, i dodao da je odgovor Grada Kruševca pokazao „kako lokalna samouprava treba da brine o svakom građaninu i da na pojave koje mogu voditi diskriminaciji reaguje odgovorno, jasno i pravovremeno“.

Grad Kruševac je u saopštenju najoštrije osudio svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima.

„Kruševac je oduvek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posete. Vekovima smo gradili duh međusobnog poštovanja, tolerancije i suživota, zbog čega ovakvi pojedinačni postupci ne predstavljaju ni Kruševac ni Kruševljane“, saopšteno je.

„Želimo jasno da poručimo da pozivi na diskriminaciju, netrpeljivost i podele nikada nisu bili, niti će biti stav Grada Kruševca i njegovih građana. Smatramo da je reč o činu pojedinca, odnosno pokušaju da se bez ikakvog razloga unese razdor među građane i naruši ugled koji Kruševac i Kruševljani uživaju kao ljudi koji poštuju različitosti i svakog čoveka“, naveli su iz kabineta gradonačelnika.

Oni su pozvali nadležne državne organe da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, preduzmu sve neophodne mere „kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvetlili motivi ovakvog postupanja“.

„Grad Kruševac će i ubuduće ostati dosledan politici očuvanja mira, bezbednosti, međusobnog uvažavanja i zajedništva, jer su to vrednosti po kojima je naš grad prepoznatljiv i na kojima će nastaviti da gradi svoju budućnost“, zaključeno je u saopštenju.

Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava, govoreći o mogućim odgovorima domaćeg pravnog sistema, naglašava da oni postoje, ali da praksa, kao i redovna istraživanja kojima Centar prati stanje odnosa prema manjinama, pokazuju da govor mržnje i diskriminacija uopšte, uglavnom ostaju nekažnjivi.

Pokuševski najpre napominje da sadržina plakata jasno ukazuje da se radi o direktnom primeru govora mržnje, a koji je u našem zakonu zabranjen kao poseban oblik diskriminacije.

– Kada je u pitanju odgovor našeg pravnog sistema, imamo Zakon o zabrani diskriminacije koji nudi građanskopravnu zaštitu, što znači da može da se pokrene parnični postupak i da se u njemu istaknu tužbeni zahtevi, koji mogu biti različiti, ali između ostalog predviđaju naknadu štete i neponavljanje vršenja ovakvog oblika diskriminacije. Uglavnom je u pitanju nematerijalna šteta, ali može biti i materijalna, imajući u vidu izgubljenu dobit, zbog ovakve poruke koja upućuje na izbegavanje prodajnih objekata određenih nacionalnih manjina. Taklođe, ovde postoji prostor i za reakciju vansudskog mehanizma pred nezavisnom institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ili podnošenjem pritužbe Povereniku gde bi on u svom postupku utvrdio da li postoje elementi govora mržnje i ukoliko to potvrdi, i ukoliko se zna identitet ljudi koji su ostavili ovakvu poruku, onda bi on mogao da da mišljenje i preporuku za otklanjanje posledica, pojašnjava Pokuševski.

On dodaje da i Krivični zakonik predviđa krivičnopravnu zaštitu za određene slučajeve diskriminacije.

– Ti umamo krivično delo povreda ravnopravnosti i krivično delo izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti. I naravno ovde, imajući u vidu posebno ovo drugo delo, tu postoji mogućnost reakcije tužilaštva, odnosno mogućnost ispitivanja od strane tužioca da li su ovde ostvareni elementi krivičnog dela, a zatim i pokretanje krivičnog postupka. Sa te strane, naš pravni sistem predviđa različite vrste odgovornosti za slučajeve govora mržnje. U zavisnosti od toga koji od ovih mehanizama se koristi, zavisi i na koji način će se manifestovati ta vrsta odgovornosti, smatra Pokuševski.

Ipak, on napominje da u praksi država nije posebno angažovana oko ovakvih slučajeva.

– Iz iskustva BG Centra, koji je podrobnije istraživao zastupljenost govora mržnje i reakcije u onlajn sveri, ustanovili smo veoma široku zastupljenost, a sa druge strane trend nekažnjivosti za govor mržnje i ne baš aktivnu ulogu i želju države da otkrije počiniooce i pronađe adekvatnu sankciju. Iskustva organizacije koja sporovodi istraživanja i koja ovaj fenomen prati duži niz godina, pokazuju da brojni slučajevi govora mržnje ostaju bez ikakvog epiloga i odgovornosti. Ako možemo da povučemo paralelu, postoji trend gde nema kažnjivosti za ovakva dela, tj. da oni koji su ga počinili, ostaju anonimni ili se ovakvo delo ne završava sudskim epilogom gde imamo presudu, ustanovljenu krivičnu ili građansku odgovornost. Ranije smo imali situaciju da je Poverenik imao možda čak i najaktivniju praksu po ovom pitanju, ali sada ostaje da se vidi, od slučaja do slučaja kako će ta institucija reagovati, kaže sagovornik Danasa.

Pokuševski napominje i da veliki problem predstavlja izostanak široke javne osude ovakvih incidenata.

– Ako pogledamo unazad kada je u pitanju diskriminacija prema nacionalnim manjinama, posebno o govoru mržnje, uglavnom smo imali slučajeve koji se vezuju za albansku, hrvatsku i romsku nacionalnu manjinu, što potvrđuju i izveštaji Poverenika svih prethodnih godina. A sa druge strane, upravo nereagovanje na ovakve situacije dovode do toga da se normalizuje govor mržnje, koji uvek predstavlja pripremu terena za ozbiljnije povrede prava, kroz njega se šalju jasne poruke celoj zajednici da neka vrsta netrpeljivosti prema drugom i drugačijem jeste realnost. Zaista smo imali toliko slučajeva gde se sa reči pređe na dela, imali različite oblike napada, i na objekte i pojedince koji su prepoznati kao pripadnici određene manjinskle društvene grupe, od nacionalnih manjina, do pripadnika LGBT zajednice, žena itd…I tu se krije ta velika opasnost. Govor mržnje je odlična prethodnica još ozbiljnije povrede prava koja se nažalost često manifestuje i u fizičkim povredama koje pretrpe žrtve. Zato je jako bitno pravovremeno reagovati, s obzirom da je našim Ustavom i zakonima u potpunosti zabranjena diskriminacija, i imamo sve pravne mehanizme borbe protiv nje. Mislim da i ovaj slučaj zaslužuje adekvatan odgovor, bez obzira na povod i kontekst, naš pravni sistem ima nulti princip tolerancije prema diskriminaciji i upravo toga treba da se drže svi zvaničnici, jasan je Pokuševski.