O plakatima protiv Albanaca u Kruševcu: Širenje mržnje kao „recipročna mera“

Osim nekoliko reagovanja na ovaj događaj, koji nije prvo targetiranje nacionalnih manjina u Srbiji poslednjih godina, nije se oglasila ni jedna institucija u zemlji, što može da se tumači u prilog tezi koju su izneli kritičari, da se radi o nastavku „recipročnih mera“ kojima se poslednjih dana dobacuju zvanična Priština i Beograd, od patrijarhovog odlikovanja sutkinje Danice Marinković koja je radila na slučaju Račak, pa do hapšenja Srba na Vidovdan, na proslavi na Gazimestanu.

Međutim, osim dnevnopolitičkih prepucavanja i širenja mržnje prema nacionalnim manjinama, ovakvi potezi, s obzirom da su plakati izlepljeni ispred radnje konkretnog prodavca, mogu biti tumačeni ne samo kao poziv na bojkot već i poziv na delovanje, čime se direktno targetiraju i ugrožavaju pripadnici manjina.

Zato sagovornici Danasa smatraju da je neophodno da reaguju i policija i tužilaštvo, kako bi se identifikovali počinioci, a da posebno treba raditi na opštoj osudi ovakve retorike.

Pokret slobodnih građana (PSG) koji je i podelio fotografiju ovih plakata, osudio je taj postupak kojim se građani pozivaju da ne kupuju u radnjama koje drže Albanci.

Iz pokreta ističu da je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, a čime se konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju.

„Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice. Za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod. Politika ‘recipročnih mera’ prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena“, navode u saopštenju.

Zato je PSG pozvao policiju i tužilaštvo da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja ovih plakata i ispitaju postojanje odgovornosti za izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti jer, kako dodaju, „ćutanje institucija na ovakve pojave samo daje vetar u leđa onima koji veruju da je dozvoljeno određivati ko sme da radi, posluje i živi u ovoj zemlji na osnovu imena i porekla“.

„Srbija mora biti država u kojoj se ljudi vrednuju po svojim delima, a ne po nacionalnosti. PSG neće ćutati na pokušaje da se naši sugrađani albanske nacionalnosti pretvore u mete zbog političkih sukoba, ratne propagande i nacionalističkog revanšizma“, zaključuju iz PSG-a u saopštenju.

Sličnog je mišljenja i Brankica Janković, pravnica i nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je gostujući na N1, kazala da to zaslužuje široku javnu, društvenu osudu, „jer govor mržnje postaje normalnost u našem društvu“.

„Ovde se nedvosmisleno radi o govoru mržnje, čiji je cilj zastrašivanje pripadnika albanske nacionalne manjine u našem društvu, koja je vrlo često meta napada… Radi se, dakle, o jednom obrascu ponašanja i stalnom stvaranju neprijatelja – mi i oni. Ovo mi deluje na pojavu sistema spojenih sudova, jer smo samo pre nekoliko dana na Vidovdan, prilikom obeležavanja na Gazimestanu imali vrlo proizvoljno hapšenje, privođenje Srba na samom obeležavanju, što deluje da je jedina svrha Kurtijeva dnevne politike. Dakle, služi samo u njegove dnevno-političke svrhe i zastrašivanje Srba na Kosovu. A deluje mi da je ovo neka vrsta odgovora, da se nikako ne ostane dužan, jer Kruševac je simbol stare srpske državnosti, veličine, i da su ovi plakati vrlo, vrlo sofisticirano dizajnirani“, ocenila je Janković.

Pod tim „sofisticirano dizajniran“, ona misli na činjenicu da bi neko lako mogao da to protumači kao poziv, ne samo ‘ne kupujte’, nego i ‘napadnite’.

„Dakle, dizajniran je da može biti i poziv na nasilje, i zato mislim da je jako dobro upravo kada se ovo uveže sa hapšenjima naših građana na Kosovu i Metohiji, gde je opet izostala reakcija iz međunarodne zajednice i šira osuda“, ocenjuje Janković.

Ocenjuje da se radi o direktnom pozivu na revašizam, koji je „takođe deo politikanstva i dnevne politike koja proizvodi privremenu i prividnu korist“ ali su posledice trajna šteta, „jer valja posejati još jedno seme razdora“.

„Da svaka generacija ima to seme razdora, da nikako ne dođe do normalizacije odnosa, normalizacije života, već da uvek imate generacije koje su zadojene mržnjom. A cilj je, zapravo, da vi skrenete pažnju javnosti sa onoga što zaista jesu problemi. Jer političkim elitama ne odgovara da se normalizuju odnosi. Dakle, političkim elitama ide u prilog da vi stalno imate ovaj govor mržnje koji će biti i uvod u nasilje, vrlo često, i da se stalno govori ‘tamo je neko drugi kriv, neki neprijatelj’, a da se ne koncentrišu na probleme građana koji su svakodnevni“, ukazuje Janković, podsetivši i na nedavne tenzije sa Crnom Gorom, na kojima insistira aktuelna vlast, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najoštrije je osudio lepljenje plakata mržnje usmerenih prema pripadnicima albanske nacionalne manjine i upozorio da ovakvi postupci predstavljaju nedopustiv izraz netrpeljivosti i diskriminacije, koji ugrožava sigurnost građana i narušava međunacionalno poverenje.

– Širenje mržnje i netrpeljivosti prema bilo kojoj nacionalnoj zajednici nema mesta u demokratskom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, ravnopravnosti i vladavini prava. Svaki građanin Republike Srbije ima pravo da živi bez straha od diskriminacije, zastrašivanja i govora mržnje, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost, navodi Zaštitnik.

Očekuje se, napominje Pašalić, da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti ovog slučaja, identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom, kao i da preduzmu sve neophodne mere radi sprečavanja ponavljanja sličnih incidenata.

Zaštitnik građana podseća da su državni organi dužni da dosledno štite prava svih nacionalnih manjina i da odlučno reaguju na svaki oblik diskriminacije, govora mržnje i podsticanja nacionalne ili etničke netrpeljivosti.

Istovremeno, on poziva građane, predstavnike institucija, medije i nosioce javnih funkcija da svojim delovanjem doprinesu izgradnji društva u kojem se različitosti poštuju, a nesuglasice rešavaju dijalogom i uvažavanjem, a ne govorom mržnje i pozivima na diskriminaciju.

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava napominje za Danas da je taj plakat simbol toga kako izgledaju odnosi Srba i Albanaca u 2026.godini.

– Takvim porukama zastrašuju se Albanci koji žive u Srbiji i to je jedini njihov domet bez obzira čime se pravdaju. Takva retorika ne predstavlja nikakvu hrabrost niti doprinosi regulaciji odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu, naprotiv. Ovo jeste govor mržnje, i reč „šiptar“ je u presudama naših sudova označena kao govor mržnje, kaže Todorović i podseća da smo sličnim akcijama svedočili tokom kampanje mržnje protiv Albanskog pekara iz Borče 2019. godine uoči Uskrsa.

Bez komentara
Komentar na ovaj događaj pokušali smo da dobijemo od Ministarstva za nacionalne manjine, kao i od Poverenika za ravnopravnost Milana Antonijevića, ali odgovore nismo dobili do zaključenja ovog teksta.