Izmene Ustava u delu o sudskoj vlasti liče na udovoljavanje EU 1Foto: BETAPHOTO/European Commission/Etienne Ansotte/MO

Predloženi ustavni amandmani koji uređuju sudsku granu vlasti zahtevaju da ih građani potvrde glasanjem na referendumu što je skup i dug proces. Zbog toga je bilo logičnije iskoristiti ovu priliku da se obuhvate i druge promene Ustava koje su nam neophodne, ukazuju sagovornici Demostata.

Kada i da li će do referenduma doći – još je rano da se prognozira, kažu oni, jer epidemiološka situacija nikako nije povoljna za izalazak građana na glasanje a sama procedura koja je započeta može da se prolongira u zavisnosti od toga kako joj Narodna skupština pristupi. 

Vlada Srbije je početkom ovog meseca usvojila predlog za promenu Ustava Srbije u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva, u cilju jačanja nezavisnosti, što je jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji.

Ipak, ovaj predlog, sa tekstom koji nije izmenjen u odnosu na verziju koju je sačinilo Ministarstvo pravde u prošlom sazivu Vlade, više puta je u javnosti kritikovan od strane eminentnih stručnjaka sa upozorenjem da donosi manje nezavisnosti sudskoj vlasti i stvara prostor za pritiske na sudstvo iz izvršne vlasti.

Neophodna javna rasprava uz sugestije civilnog društva

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) bavi se izmenama Ustava iz ugla procesa evropskih integracija, a koordinatorka NKEU za Poglavlje 23 Jovana Spremo, iz Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, za Demostat je objasnila šta nas sve dalje očekuje po proceduri za izmenu Ustava.

– Koliko ćemo brzo stići do referenduma zavisi od pristupa ove „nove-stare“ garniture u Skupštini. Prvi problem je što mi već kasnimo tri godine sa ovim aktivnostima – prema Akcionom planu bilo je predviđeno da se Ustav menja 2017. godine. Drugi problem je što imamo dodatno kašnjenje zbog vraćanja predloga između Vlade i Skupštine, iako napismeno nigde ne postoji takva praksa. Znači nismo stigli još ni do drugog koraka u kome bi nadležni skupštinski odbor trebalo da razmatra predlog ustavnih amandmana, istakla je Spremo.

Ona je podvukla i da se civilno društvo ne slaže sa ovakvim predlogom ustavnih amandmana kakav je sada Vlada uputila. Podsećajući i na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije iz oktobra ove godine, Spremo objašnjava da to što je tekst prošao kroz sekretarijat Venecijanske komisije, ali ne i kroz ekspertska tela, vlast u Srbiji ne treba da tumači kao zeleno svetlo jer predložene izmene i dalje ne odgovaraju standardima Saveta Evrope, a i sama Evropska komisija je naložila pokretanje široke javne rasprave.

– Revidirani Akcioni plan ima tačno taksativno navedenu proceduru koja treba da se ispoštuje – tu treba da bude podnošenje predloga od strane Vlade, zatim nadležni odbor u Skupštini kreće sa razmatranjem, onda se sazove široka javna rasprava nakon koje se izrađuje tekst i on treba da dobije odobrenje Venecijanske komisije. Zatim se glasa o predlogu u Narodnoj skupštini, dvotrećinskom većinom i ukoliko se usvoji onda treba da se potvrdi na referendumu. Kada sve ovo nabrojimo, jako je mala verovatnoća da se to sve završi do kraja 2021. kada je rok prema Akcionom planu, navela je Spremo.

Ovde naglašava da od toga koga država bude pozvala kao učesnike javne rasprave zavisi da li će doći do usvajanja nekih izmena koje civilno društvo zagovara.

– Da li će tu biti GONGO organizacije i klimači glavom, to ćemo još videti, navela je Spremo. Ona ističe da u svemu ovome ne vidi prostora da se dese i neke druge ustavne izmene iako je ranije bilo reči da su one potrebne.

– Ove izmene trebalo je da budu usvojene 2017. godine, tada je bilo postavljeno pitanje da li će se spajati sa izmenama o Kosovu ili nekim drugim ustavnim izmenama. Mislim da sada ima manje izgleda da se uopšte priča da će to biti u isto vreme. Iako mi možda nismo zadovoljni time, realnije je da će se održati referendum koji se odnosi na pravosuđe pre nego bilo koja druga tema o kojoj  potencijalno građani treba da glasaju, zaključila je Spremo.

Bez nadležnosti predsednika i pitanja zagađenja – simulacija vladavine prava

Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, ističe da, iako se sada ustavnim amandmanima pristupilo po proceduri koja jeste predviđena za razliku od prethodnih pokušaja, ne razume zašto se pokreće proces koji podrazumeva referendum ali bez drugih izmena o kojima bi građani trebali da se izjasne.

– Bilo bi logično da se sada takođe menja nešto u vezi Ustavnog suda jer nema osnovnih garancija nezavisnosti u pogledu načina konstituisanja tog suda. Postavlja se pitanje i zašto, u vreme ovolikog zagađenja ne proširimo i deo o ustavnim pravima građana i uvedemo među osnovna ljudska prava – pravo na čistu vodu i vazduh, kao što su uradile mnoge druge zemlje, jer to je pravo na život, navodi ona podsećajući da se se ustav menja kako bi garantovao prava građanima, a ne sudijama te treba obuhvatiti sva ona prava koja se građana tiču.

– U poslednje vreme veliko je pitanje koje su nadležnosti predsednika Republike jer on u svojoj faktičkoj delatnosti vrši funkcije koje mu nisu date po Ustavu. Onda se postavlja pitanje zašto to ne uvedemo u red kad je već u toku procedura? Da li ćemo za dve godine voditi novu proceduru? Nema preambule, nema pitanja pokrajina, nema pomena da se neka nezavisna tela nađu u Ustavu. Onda je zaista dilema da li je stvarna želja za promenama ili simulacija vladavine prava – naglasila je ona.

Petrović Škero ističe da, imajući u vidu kako funkcioniše srpski Parlament u ovom trenutku, izgledno je da će biti usvojeno sve što se predloži, ali ističe da se radi o „marketingu“ a ne stvarnoj želji da se građanima garantuje nezavisno sudstvo.

– Skupština može vrlo dugo da menja Ustav ali, imajući u vidu izjave mnogih poslanika koji kažu da je ovo sjajan predlog i da će oni to prihvatiti, čini se da može da bude usvojen brzo. Zašto je to toliko hitno, i to u ovakvoj epidemiološkoj situaciji, zaista je pitanje na koje bi Skupština trebalo da odgovori, navela je ona.

Gest u susret Evropskoj uniji

Advokat Rodoljub Šabić ukazivao je na neophodnost promena Ustava i u nekim drugim oblastima, kao što je zaštita prava na privatnost, još dok je bio na čelu nezavisne institucije Poverenika za informacije od javnog značaja. I povodom ustavnih amandmana o pravosuđu Šabić je imao primedbi, ali mnogo je veći problem, kako on ocenjuje u razgovoru za Demostat, to što vlast ne poštuje ni postojeći Ustav.

– Ima li smisla menjati ustav u zemlji u kojoj vlast ne poštuje ustav i zakone? Suvišno je i da argumentujem zašto nije bilo dobro pokretati ove izmene sada. Sve mi deluje kao nekakav isforsiran gest u susret Evropskoj uniji, ali mislim da ovo društvo ima puno prečih stvari kojima treba da se bavi, naveo je Šabić.

On podseća da se mora poštovati procedura raspisivanja referenduma te da je za to jasan rok od 60 dana nakon izglasavanja u Skupštini.

– Mi smo svakako još daleko od toga, i pre dve godine je isti ovakav predlog došao u Skupštinu pa nije izglasan. Ali mi ostaje nejasno šta ovaj potez znači u uslovima pandemije kada svaki pomen izlaska na glasanje izgleda jako neodgovorno, naglašava Šabić.

Podsećamo, Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije iz oktobra ove godine označila da je Srbija postigla „ograničen napredak“ u pristupanju EU, što je nova kvalifikacija (ne)napretka neke zemlje kandidata. Zbog loših ocena iz ovog izveštaja mnogi stručnjaci za evrointegracije u Srbiji ukazivali su da je proces pristupanja zapravo zamrznut te da članstvo Srbije nije na vidiku. Jedan od glavnih razloga za lošije ocene napretka Srbije jeste i Poglavlje 23 – o pravosuđu. Ukoliko bi se usvojile izmene Ustava u ovoj oblasti, Srbija bi mogla da predstavi ovo evropskim institucijama kao važan korak napred.

close
Izmene Ustava u delu o sudskoj vlasti liče na udovoljavanje EU 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.