Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA
Evropski lideri ponovo prave greške na Zapadnom Balkanu međusobnim takmičenjem ili tretiranjem ovog regiona kao zabačenog područja koje je nebitno njenim suštinskim problemima, ili pak kao močvaru od koje se bogatiji i stabilniji zapad Evrope mora izolovati, navodi se u autorskom tekstu Fajnenšl Tajms.
„Dešavanja iz poslednjih 200 godina pokazala su kako nijedan od ovih pristupa nije ispravan – zapravo, oni završe s daleko više problema. Bila bi tragedija za Evropsku uniju da ponovi greške prošlosti“, dodaje se.
Tekst je posvećen odnosu EU prema Severnoj Makedoniji, Albaniji te ostatku regije, koji priželjkuje uključenje u evropsku porodicu.
FT podseća kako je prošla godina od kako su Grčka i Severna Makedonija potpisali istorijski dogovor kojim se okončava 27-godišnji spor oko imena te kako je ovo redak diplomatski uspeh na Balkanu, prenosi Al Jazeera.
Najnemirnija regija u Evropi
„Sada ponovo EU manevriše kako bi odložila početak pregovora o pristupu sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Nakon odlaganja prošle godine, to je ponovo prolongirano do oktobra. Ovo odlaganje je za žaljenje. Postavljanje ovih država na put ka članstvu nije vitalno samo za održavanje sprovođenja reformi, već i za slanje poruke široj regiji, najnemirnijoj u Evropi da vrata EU ostaju otvorena“, piše list.
Premda je Evropska komisija isporučila novu preporuku prošlog meseca za početak razgovora s obe države, evropske prestolnice oklevaju zbog antimigrantskih stavova i „umora od proširenja“.
„Parlament Nemačke je odložio bilo kakvu odluku do septembra; Donji dom holandskog Parlamenta odbio je početak pregovora s Albanijom. Francuski predsednik Emanuel Makron više voli da posveti pažnju internim reformama EU i jačanju evrozone, ali strahuje da bi novi pregovori o članstvu mogli biti iskorišćeni protiv njega na domaćoj sceni.“
No, naročito treba nagraditi sporazum Grčke i Severne Makedonije, navodi FT i ističe kako je Vlada premijera Zorana Zaeva pokazala veliku hrabrost i investirala veliki politički kapital u dogovor s Atinom.
„Iako je sporazum na čvrstom tlu međunarodnog prava, još dobija kritike i u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj, gde će biti održani izbori narednog meseca. Jaka podrška EU kroz otvaranje pregovora sa Skopljem pomogla bi učvršćenju dogovora.“
Ističe se kako je i Albanija napravila značajan napredak u reformama, iako „njena mreža organizovanog kriminala ostaje evropski problem“, navodi se u tekstu i dodaje kako premijer Edi Rama nije ispunio visoka očekivanja koja su nekada iskazana.
Uticaj Kine, Rusije i Turske
„Ovo bi moglo biti opravdanje da se prvo otvore pregovori sa Severnom Makedonijom. Ali, razmak ne bi trebao biti predug, jer bi moglo doći do jačanja tenzija u Albaniji i među etničkim Albancima u Severnoj Makedoniji i na Kosovu.“
Fajnenšl Tajms ističe kako bi početak pregovora o članstvu, „koji bi mogli trajati godinama“, mogao da bude najbolji način osiguranja nastavka reformi.
„Šansa neće postojati uvek. Zatvorena vrata će prekinuti napore država da ispune EU standarde vladavine i ekonomije. I ekonomija je, takođe, jak argument. Trgovina između EU i šest država Zapadnog Balkana iznosila je lani 54 milijarde evra; kompanije iz EU su najveći investitori u regiji. Veći pristup evropskim tržištima trebalo bi da unapredi životni standard i stabilnost.“
Ukazuje se kako EU na Zapadnom Balkanu ima rivale u obliku država kao što su Kina, Rusija i Turska, koje „žele da prošire svoj uticaj u regiji, što bi moglo imati opasne posledice, navodi Fajnenšl Tajms.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
