Foto: EPA/PETRIT PRENAJ

Ocenio je da je šansa da se to promeni igubljena 2000. godine, kada su demokratske elite u Srbiji i Hrvatskoj propustile tu priliku.

“Elite koje su bile demokratske, imale su ambivalentan odnos prema tome i u Srbiji i u Hrvatskoj, i propustile priliku da se to stigmatizuje. To je propušteno i (prilika) neće se nikada vratiti”, rekao je Gogić za portal „Autonomija“.

„Europolis“ je s Centrom za mir, nenasilje i ljudska prava sproveo istraživanje “Odgovorni prema prošlosti, odgovorni prema budućnosti”, koje je, između ostalog, pokazalo da su mladi ljudi zainteresovani da temu suočavanja s prošlošću “konačno skinu sa dnevnog reda, tako što će je razrešiti jednom zauvek”, piše „Autonomija“.

“Mladi bi hteli da znaju šta je tu bilo, da imaju neutralno objektivnu sliku o tome iz više uglova i da onda sami donesu stav kako se ne bi među sobom mrzeli. Znači, njih interesuje samo to, oni neće da se mrze, ne vide poentu da budu u sukobu s nekim zato što je Hrvat ili Srbin”, naveo je Ognjen Gogić.

Zajedničko istraživanje je pokazalo da mladi iz Srbije i Hrvatske imaju veoma slične stavove o ratnom nasleđu i da im je zajednička želja da se ta bolna tema razreši kako bi prestala da opterećuje njihovu sadašnjost i budućnost.

Više od dve trećine mladih u obe zemlje želi da zna više o ratnim događajima: 77 odsto ispitanika u Srbiji i 68 u Hrvatskoj.

Većina se slaže u potpunosti ili delimično s tvrdnjom da su suđenja za ratne zločine uslov za pomirenje naroda na prostoru nekadašnje SFRJ: 56 odsto ispitanika u Srbiji i 57 u Hrvatskoj.

Povezani tekstovi