Hoti će se suočiti sa velikim izazovima 1Foto: EPA/ VALDRIN XHEMAJ

Naši sagovornici napominju da je rano prognozirati da li će se Hoti, ukoliko njegov izbor bude potvrđen, bolje snaći i duže održati na toj funkciji od odlazećeg premijera Aljbina Kurtija, čija vlada je bila „kratkog daha“. Podsetimo, kosovski predsednik Hašim Tači dao je mandat Hotiju da u ime DSK pokuša da obezbedi poslaničku većinu za formiranje vlade, što Kurti osporava, zalažući se za nove izbore. Hotijevu vladu, prema dosadašnjim najavama, trebalo bi, pored DSK, da čine Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Socijaldemokratska inicijativa Fatmira Ljimaja, Alijansa novo Kosovo Bedžeta Pacolija i stranke manjina.

Petar Miletić, bivši potpredsednik kosovskog parlamenta i aktuelni zamenik predsednika Pokreta slobodnih građana, kaže za naš list da je Hoti čovek od poverenja Ise Mustafe i „zato je on njegov izbor, logičnije je bilo da je predložena Vjosa Osmani“.

– Predizborna kampanja DSK je bila personalizovana upravo na gospođu Osmani i bila je najavljena kao kandidatkinja za premijera da je DSK imala najviše glasova. Međutim, Mustafa se odlučio za lojalnost i pitanje je da li će zbog toga platiti političku cenu. Kurtija ne bih prerano otpisivao, neće se on tako lako predati, boriće se i na ulici i institucionalno da pokvari računicu strankama koje planiraju na naprave novu vladu, ali i predsedniku Kosova. Ne predviđam dug život ovoj vladi ako uopšte bude formirana, konstatuje Miletić.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, navodi za Danas da „teško da bi rekord od samo 50 dana vlasti Aljbina Kurtija iko mogao da  obori“.

Prema Beširijevom mišljenju, koliko će trajati Hotijeva vlada ne zavisi samo od međukoalicionog dogovora već i od eksternih faktora.

– Pored međunarodnog, tu je domaći i izazov unutar samog DSK-a. Trenutna predsednica skupštine Kosova i potpredsednica DSK-a, Vjosa Osmani, najavila je da neće podržati izbor nove vlade, ali nije razrešila nedoumice i da li će ostati na mestu predsednice skupštine. Ustav Kosova nalaže da ona sa te pozicije može otići na dva načina, ostavkom ili smenom. Kako je za njenu smenu potrebna dvotrećinska većina, slabi su izgledi njenog razrešenja. Čak i da se obezbedi, prema poslovniku kosovskog parlamenta, kandidata za mesto predsednika skupštine daje najveća partija odnosno koalicija, što je ponovo Samoopredeljenje koje ima jednog poslanika više od DSK. Osmani nije krila da nije u dobrim odnosima sa predsednikom Tačijem i da je u bliskim odnosima sa delom Samoopredeljenja, čija je i poslanica predložila za predsednicu skupštine. Drugim rečima, nameće se pitanje da li je DSK stabilan posle smene sopstvene vlade? S druge strane Aljbin Kurti neće sedeti skrštenih ruku i već je najavio ustavnu žalbu. Kurti je istovremeno najavio proteste i kritikovao je odlazećeg predsednika Tačija da pokušava da ostane na vlasti i posle kraja predsedničkog mandata, ukazuje on.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.