Kostić: Potreban novi dijalog o Kosovu 1Foto: N1

Kostić je za TV N1 rekao da, s druge strane, gledajući današnju Skupštinu, ima određenu skepsu da ta institucija ima kapacitet da se međusobno sasluša o Kosovu.

„Bojim se da bi to postalo takmičenje političkog nadgurnjavanja. U svim ovim diskusijama imam utisak da politički akteri – pljuvaće me, i treba da me pljuju – više razmišljaju o sebi, nego o Srbiji. Hajde da stavimo Srbiju na prvo mesto“, kazao je Kostić.

Na pitanje da li zna šta predsednik Srbije Aleksandar Vučić podrazumeva pod pojmom razgraničenje, Kostić je rekao da čak ni površno ne zna i da bi trebalo razjasniti značenje, ali i posledice upotrebe tog termina.

„Danas sam čuo Aleksandra Vučića da je svoj predlog izrekao u Briselu, a da to nije prihvaćeno. Bojim se da to ovde nije objašnjenjo do kraja. Narod nije rekao poslednju reč, a nije ni mogao ni da kaže, jer nema elementarne informacije“, ukazao je predsednik SANU.

Kostić je naveo da se SANU kontinuirano bavi Kosovom i da je svoje učešće u unutrašnjem dijalogu stavila na papir, dodavši da je on lično protiv statusa kvo jer misli da ne ide u prilog Srbiji.

Unutrašnji dijalog, prema njegovoj oceni, nije dao rezultate, a ključnu ulogu je, kako je rekao, odigrala hipokrizija. Učesnici dijaloga su se, primetio je Kostić, takmičili u patriotizmu, izgovarajući mantre čak i bez iznošenja elemenata osnovnih sumnji.

Pritom je stepen tolerancije u ovakvoj vrsti dijaloga trebalo da bude apsolutan, a on je, prema oceni Kostića, izostao sa obe strane i ušlo se u okamenjeni prostor u kojem je sam dijalog postao apsolventan.

Kostić je rekao da SANU nije partijska organizacija u kojoj bi se, po principima demokratskog centralizma, izglasao stav o Kosovu kojeg bi se svi kasnije držali.

Ukoliko bi morao da oceni šta je preovlađujući stav u SANU, Kostić je rekao da to nije ni primitivni patriotizam, ali ni olako brisanje papirom ljudi koji žive na Kosovu i kulturnog nasleđa.

Istakao je da se predsednik Vučić prema Akademiji uvek ponašao pristojno, ali da bi trebalo da poseti SANU ili da ih pozove na razgovor kako bi čuli njegov predlog o Kosovu i kako bi saslušali jedni druge šta ko o čemu misli.

„Da li Srbija zna šta hoće, kuda ide i šta su crvene linije? Bojim se da ne zna. Trebalo bi da se počne sa novim razgovorima, sa nekakvom većom energijom međusobne tolerancije“, predložio je on.

Kostić je podsetio da je srpski narod kroz istoriju izgubio svoju vertikalnu organizaciju, da je preskočio određene važne istorijske cikluse poput renesanse i reforme, kao i da je lišen urbanog iskustva, a upravo je grad taj u kojem se razvija osećaj demokratije, mere i dijaloga.

„Mi smo tako podeljene društvo da se ovde zna se ko se s kim pozdravlja, ko u koje kafane ide, ko koje novine čita. Mi živimo u ostrvima koja međusobno ne komuniciraju“, kazao je Kostić i ocenio da su partije „najkrivlje“ za tu vrstu atomizacije društva.