Mustafa: Vlada Srbije ne sprovodi dogovoreno za Preševsku dolinu 1Foto: Privatna arhiva

Po zanimanju je magistar sociologije sa diplomom Prištinskog univerziteta. Pohađao je i Program međunarodnog liderstva u SAD. Bio je koordinator OCD Odbor za ljudska prava u Bujanovcu i predsednik Omladinskog foruma Partije za demokratsko delovanje PDD.

Živi u Velikom Trnovcu. Mustafa ne spada u red političara sa radikalnim pristupom i najtežim problemima o kojima govori za Danas, povodom današnjeg još jednom obeležavanja Dana zastave u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa.

* Čime su Albanci na jugu Srbije danas najnezadovoljniji?

– Preševska dolina, koja se sastoji od albanske većine, u istim je problemima i izazovima koji se ne rešavaju već decenijama, ali ih vlade i vladini organi zanemaruju.

Danas 18 godina od oružanog sukoba Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđe i Bujanovac (OPMB) sa snagama bezbednosti mi se bavimo istim problemima: od nepriznavanje broja stanovnika, Albanaca pa do nedostataka udžbenika za đake osnovnih i srednjih škola na maternjem jeziku, što bi trebalo po zakonu Vlada da osigura.

Nedozvoljavanje upotrebe udžbenika iz matičnih država, nedostatak kvalifikovanog osoblja zbog dugih kašnjenja sa nostrifikacijom diplome iz Albanije i Makedonije kao i nepriznavanje diploma kosovskih univerziteta, takođe predstavlja veliki problem za Albance u dolini. Proces pasivizacije prebivališta; prema pripadnicima albanske zajednice u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, prema informacijama sa terena je masovno tako i primenjuje se metoda selektivne etničke diferencijacije.

Ovaj proces onemogućuju Albancima da ostvare svoja osnovne civilno-građanske slobode, a postoje i problemi u naslednom pravu. Prisutan je problem neuključivanje u javne i republičke institucije, što je i konstatacija Saveta Evrope. Do sada u Opštini Bujanovac nikada nije postavljen načelnik policijske stanice albanske pripadnosti, ista stvar je u pogledu pravosudnog sistema u kojima se imenuju sudije iz Prokuplja u Prekršajnom sudu u Preševu kao i angažuju sudije iz Vranja u Osnovnom sudu u Bujanovcu, a ignorišu albanski kadrovi.

* Kakva je politička situacija kada se pojedini lokalni političari u najmanju ruku sumnjiče da su „jataci“ predsednika Srbije pa jedno pričaju u Bujanovcu i Preševu, a drugo u Tirani i Prištini?

– Takvi političari ne trebaju ni Tirani, ni Prištini, ni Beograda a najmanje nama u Preševskoj dolini. Sa njima se ne rešava ništa. S njima može samo da se odugovlači agonija u albanskoj zajednici i da se produži stanje koje odražava status kvo, koje nikome ne koristi.

* Koliko blokada dijaloga Beograda i Prištine utiče na situaciju u Bujanovcu, Preševu i Medveđi?

– Kao što znate, od završetka oružanih sukoba u Preševskoj dolini 2001. godine, u nekim oblastima je došlo do napretka, a u drugima smo i dalje na početku. Napredak je posebno primijećen u pitanjima ulaganja u infrastrukturu, i integraciji na lokalnom nivou. Danas svi empirijski i statistički podaci pokazuju da nije bilo značajnih poboljšanja u dve glavne oblasti ciljeva mirovnih sporazuma koje Albanci u dolini imaju sa Srbijom. Naime, sveobuhvatna integracija Albanaca (njihova kolektivna prava) i društveno-ekonomski razvoj. Dakle, s jedne strane, pravni i ustavni okvir ne omogućavaju neophodno širenje manjinskih prava; s druge strane, takođe nedostaje politička volja da se sprovedu zakoni tamo gde je ona pozitivnija u pogledu ljudskih prava i manjinskih pitanja. Stoga, ostaje utisak kako Vlada Republike Srbije ne pokazuje političku volju i spremnost za potpunu integraciju Albanaca Preševske doline, kao i za reformu ustavno-pravnog okvira, što bi poboljšalo položaj manjina u Srbiji, a posebno Albanaca. Vlada Republike Srbije ne sprovodi tri sporazuma koja je potpisala sa političkim predstavnicima Preševske doline iz 2001, 2009. i 2013. godini sa garancijama koje su date u prisustvu predstavnika međunarodnoj zajednice.

* Kako gledate na stav Beograda o razmeni teritorija, koji većina članica EU ipak ne prihvata?

– Albanci u Preševskoj dolini, kao malobrojne zajednice, i 2001. su verovali u demokratiju i garancije međunarodne zajednice za realizaciju i ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava. Verujem da je rešenje pitanja Preševske doline u kontekstu razgovora između Kosova i Srbije. Neophodno je da se na Balkanu postave jedinstveni standardi za postupanje sa nacionalnim zajednicama, jer u suprotnom konstantni latentni sukob je rizik za budućnost.

Budući da smo mi u stvari isključeni iz dijaloga sa Vladom Srbije i s obzirom da je niz albanskih problema Preševske doline sastavni deo kosovsko-srpskog konteksta, duboko smo uvereni da bi pitanje Preševske doline trebalo da bude tema razgovara za pregovaračkim stolom o mogućem konačnom sporazumu između Prištine i Beograda. Uključivanje pitanja Preševske doline u zaključni sporazum je garancija trajnog mira i mira između naroda. Srbija nije pokazala spremnost da tretira Albance kao svoje državljane.

Na kraju, odbila je čak da sprovede „Plan od sedam tačaka“. Prošle godine 14. jula Skupština albanskih odbornika Preševske doline (najviši neformalno političko telo, koje predstavlja sve političke subjekte) utvrdila je da bez rešavanja prava Albanaca u Preševskoj dolini ne može biti prava i stvarna normalizacija odnosa između Kosove i Srbije. Rešenje je u dijalogu u koji treba da bude uvrštena i Preševska dolina.

* Pojedine ličnosti iz albanskog javnog života koji sebe nazivaju „analitičarima“ na današnje još jedno obeležavanje Dana zastave reaguju sa podsmehom i ignorantski. Zašto?

– Slobodna upotreba naših nacionalnih simbola i dalje ostaje zakonski zabranjena, jer postoje pravne suprotnosti. Ustav Srbije dozvoljava prepoznavanje identitetskih obeležja putem simbola, dok zakon zabranjuje upotrebu simbola koji su „identični onima druge države“. Podsećam da su simboli obeležavanja datuma od istorijskog značaja bili dozvoljeni u SFRJ. Nas Vlada Srbije tretira na ovom prostoru duhom neželjene zajednice u državnom okviru. Sve veće antialbansko raspoloženje bilo bi smanjeno ukoliko bi se slučajevi iskazivanja mržnje tretirali kao isključivo pojedinačni. Mi sada imamo proizvodnju jedne ksenofobije prema manjinama od strane političara, medija i javnih ličnosti pod uticajem „jedne političke agende“, što širi čak i fašističke ideje.

* Stiče se utisak da Albanci na jugu Srbije imaju bolje kontakte sa Tiranom negoli Prištinom. Koji su razlozi za to?

– Ne slažem se sa ovom konstatacijom. Mislim da je Vlada Albanije pokazala veću spremnost i posvećenost radu za albansku zajednicu u Preševskoj dolini sa konkretnim projektima.

* Gde vidite izlaznu političku strategiju za rešenja statusa Kosova, čiji deo ipak nije „Preševska dolina“?

– Ne verujem da postoji neka takva strategija, jer sve druge opcije koje su do sada bile na pregovaračkom stolu pokazale su se ne efikasnim.

* Vi kao predsednik NSA do sada niste bili u prilici da razgovarate sa predsednikom Srbije. Zašto?

– Nažalost tako je. Predsednik Srbije je više puta posetio naš region. Takođe je posetio opštinu Bujanovac, gde je i sedište NSA. Dalje, u Bujanovcu je sreo lokalne Srbe u kafiću udaljenom ne više od metra od naših prostorija, ali nije našao za shodno da se sastane sa predstavnicima ove opštine. Te selektivne posete i sastanci samo sa jednom nacionalnom zajednicom pokazuje kakva je politika šefa države i prema albanskoj zajednici.

* Može li se konačni status Kosova rešavati bez „trgovine“: vi nama jug Srbije, mi vama sever Kosova?

– Nije to tako lako rešenje rešenje. Mir se donosi kroz pregovore i traži mudrost i smelost. Svi mirovni sporazumi u svetu doneti su na neki paradoksalan način. Na paradoksu su i profunkcionisali. Od suštinske važnosti jeste da se misli o budućnosti naših naroda. Vreme je da se suočimo jedni sa drugima kao i sa samim sobom. Odluka nije laka, ali budućnost je veoma važna.