Ružić: Egocentrično lokalno politikantstvo je pogrešno (Video) 1Foto: Peđa Popović

Žao mi je što misle da će žalbom Savetu Evrope rešiti problem i uspostaviti saradnju sa državnim organima države u kojoj žive i čije građane predstavljaju. Mislim da se grdno varaju, reč je o egocentričnom lokalnom politikanstvu koje nije ni put i način da se reši, naša vrata su im otvorena, kaže u razgovoru za Danas ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, podsećajući da je bilo čak dogovoreno i zajedničko saopštenje koje nije bilo prihvaćeno sa njihove strane jer je „Srbija trebalo da se prezentuje, kao i vlast u Srbiji kao neka politička, teroristička organizacija“.

* Pojedini politički analitičari tvrde da su „baza“ i „srednji ešalon“ Vaše Socijalističke partije Srbije nezadovoljni. Da li se plašite da će vas koalicija sa SNS dugoročno koštati?

– Nemam taj utisak. SPS ima tu svoju državotvornu notu koju vodi već 28 godina i to je evidentno. Da uvek može bolje i to je evidentno. Naša saradnja sa SNS se bazira prvenstveno na državotvornoj orijentaciji. Naravno da se birači SNS razlikuju pre svega ideološki i to je takođe evidentno, ali u svakom slučaju ne vidim da je to nezadovoljstvo toliko prisutno koliko bi ti analitičari voleli da predstavljaju u javnosti. Naravno da je teško u jednom političkom ambijentu kada imate jednu dominantnu političku snagu kao što je SNS opstati. Kada pogledate od 2012. naovamo, jedina tradicionalna politička partija koja opstaje je SPS.

* Kongres SPS je 22. decembra. Skoro je sigurno da Dačić neće imati protivkandidata. Neki su vas videli u toj ulozi.

– Mnogi su želeli da dođe do podela u SPS. Što se mene tiče, mi smo zaista jedna porodica, radimo svi zajedno. Naravno da će Ivica Dačić biti kandidat, nadam se da će on biti i jedini.

* Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina su 4. novembra. Šta od njih očekujete? Na prošlim je tek oko trećina glasača glasala.

– Proces izbora treba da prođe u demokratskom duhu i očekujem da više naših građana, pripadnika nacionalnih manjina, izađe na izbore i bira članove saveta koji brinu o obrazovanju, kulturi, upotrebi jezika i pisma i očuvanju tradicije. Što više pripadnika manjina izađe na izbore, to je veći legitimitet tih tela.

* Izmenama zakona nacionalni saveti su depolitizovani. Ali lideri političkih stranaka Ugljanin i Zukorlić su na vrhu svojih lista.

– Sada to nije prepreka, od novih izbora moraće da izaberu. Izmenama propisa smo težili da ova tela depolitizujemo što je više moguće, pa otuda i odredba koja kaže da član nacionalnog saveta ne može biti član rukovodećih organa političke stranke kao ni funkcioner, postavljeno lice ili rukovodilac u organu državne uprave, pokrajinskom organu uprave, odnosno organu jedinice lokalne samouprave, koji u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta. To je i preporuka Savetodavnog komiteta Saveta Evrope. Zadatak nacionalnih saveta je da u praksi pokažu da imaju kapacitete da iznesu i iskoriste velika ovlašćenja i mogućnosti koje pruža Zakon, u korist unapređenja položaja svojih zajednica u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, upotrebe jezika, a nacionalnim manjinama je političko delovanje omogućeno u političkoj areni u skladu sa drugim zakonima.

* Nasledili ste ministarstvo koje se bavi možda jednim od najtežih reformi – reformi administracije. Koliko se uprava zaista promenila, da li ćemo ikad izgubiti šaltere, redove?

– Sve što radimo na polju reforme javne uprave radimo u cilju da nema redova, da nema vraćanja stranke sa šaltera zato što fali izvod ili uverenje o državljanstvu, da usluga koju država preko svoje uprave pruža građanima i privredi bude efikasna. Ka tome se ide brže no ikada, zato što je modernizacija i reforma javne uprave prioritet Vlade i na tome se svakodnevno radi u svakoj oblasti – od digitalizacije evidencija, što je osnov za primenu novih tehnologija u rad uprave, reforme sistema plata koji je zasnovan na zaslugama i kompetencijama, sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u upravi. Koji su rezultati – pečat koji je otišao u istoriju, građevinske dozvole koje se izdaju u rekordnom roku, prijava novorođenčadi već u porodilištu, prijava za dečiji dodatak, sve onlajn. Ka takvoj upravi težimo, onoj koja ti završi posao, omogući da ostvariš određena prava, a ti ne osetiš opterećenje. I kada govorim o promenama, sve su bitne od optimizacije postupaka tako da se oni svedu na razumnu i potrebnu meru, broja zaposlenih, unapređenja znanja i veština, infrastrukturnog opremanja u smislu opreme i softvera, ali je najvažnije da menjamo mentalitet i odnos prema poslu – on se ogleda u tome da je građanin centar reforme.

Medijska slika se ne razlikuje od one u Evropi

* Pošto smo na Sajmu medija, a mnogo se priča o tome u javnosti poslednjih godina, kakav je Vaš stav o stanju slobode medija u Srbiji?

– Na inicijativu predsednice Vlade pokrenut je rad na medijskoj strategiji, kao i dijalog države i medijskih udruženja. Održano je već nekoliko sednica, a cilj je da se obezbedi direktna komunikacija sa nadležnim institucijama kako bi se redovno i brže rešavali problemi. Naše ministarstvo ima odličnu saradnju sa svim medijima i nisam bio ni u jednom trenutku obavešten da je na nekoga vršen pritisak od strane bilo koga u vlasti na medije, čak naprotiv da se uvažava svaki medij, ma kakva god i ko god postavljao pitanja. Svi mediji imaju priliku da postave pitanja i najčešće svi, u obezbeđenom vremenu i dobiju odgovore na pitanja, što se može videti po pres-konferencijama. Primetno je da je moguće u medijskom prostoru izneti kritički stav koji se nekima naravno ne sviđa. Generalno gledano, ništa se ovaj period posebno ne razlikuje ni od ranijih perioda ni nekih budućih perioda, i ako pogledamo situaciju u regionu i razvijenim zemljama u Evropi, ali i širom sveta.

Intervju Branko Ružić. Čitajte sutra u Danasu

Gepostet von Danas am Mittwoch, 24. Oktober 2018