Foto: N1

Kako se navodi, za rezoluciju je glasalo 79 poslanika, bez glasova protiv, a sednici nisu prisustvovali poslanici srpske zajednice.

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji prethodno je od članova komisije koji su radili na izradi rezolucije tražio da se ponovo sastanu i da usaglase tekst.

Nakon usvajanja rezolucije o genocidu, Skupština Kosova je formirala i Državnu komisiju za osnivanje Tribunala o počinjenom srpskom genocidu na Kosovu.

Donete su i odluke o izgradnji Muzeja genocida, kod bivše ciglane i o izgradnji Memorijala proterivanja, kod Železničke stanice u Prištini.

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji izjavio je danas da je najveća rana rata na Kosovu 1998-99. godine nedostatak pravde za žrtve genocida koji je država Srbija izvršila na Kosovu.

Predstavljajući predlog odluke o formiranju Državne komisije za stvaranje Tribunala za srpski genocid na Kosovu predsednik kosovskog parlamenta je rekao da je tokom rata više od milion Albanaca nasilno postalo izbeglicama, 13.053 je ubijeno, među njima i 1.230 dece, uključujući i novorođenčad.

„Na hiljade žena je silovano. Razlog zašto je demokratski svet odlučio da interveniše je upravo ovaj genocid. Na kraju rata bilo je 6.057 nestalih osoba“, kazao je Veselji.

On je rekao da se znaju imena i prezimena onih koji su izvršili zločine, mesta i vreme kada su ih izvršili, ko su bili naredbodavci i da za to ima mnogo dokaza.

Prema njegovim rečima, Kosovo je imalo poverenja u međunarodnu pravdu, koja je bila jedina koja je imala ovlašćenja i odgovornosti za suđenje za ratne zločine.

„Kosovo je duboko verovalo međunarodnoj pravdi sve ove godine, verovali smo da će zločini genocida koji su izvršeni od strane Srbije na Kosovu dobiti neophodan odgovor od strane mehanizma te pravde. Međutim, danas se osećamo duboko razočarani, kada konstatujemo da se to nije dogodilo“, kazao je Veselji.

U toku je rasprava o predlogu za formiranje Državne komisije za stvaranje Tribunala za srpski genocid na Kosovu, dok će se danas takođe raspravljati i o odluci o otvaranju Muzeja genocida, kod Crepociglane i muzeja proterivanja kod Železničke stanice u Prištini.

Doneće se i odluka o Danu genocida.

Povezani tekstovi