Zajednička sednica vlada Slovenije i Srbije održana u Novom Sadu

„Mora postojati proaktivan pristup od strane EU. Mi smo ubeđeni da je mesto ovog celog regiona u EU i ne postoje druge alternative. Želimo proširenje uz poštovanje vladavine prava, i podsećamo da je “ to i ekonomski i socijalno važan proces, zato ćemo da nastavimo da nudimo podršku Srbiji“, kazao je Šarec posle zajedničke sednice srpske i slovenačke vlade.

Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da Slovenija spada među najveće investitore u Srbiji, a slovenački kapital prvazilazi milijardu i sto miliona evra.

Nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije, ona je rekla da u Srbiji posluje 1.500 kompanija sa slovenačkim kapitalom, koje zapošljavaju oko 25.000 ljudi, te da je trgovina u stalnom usponu, a spoljno trgovinska razmena tokom 2018. bila je 1,6 milijardi evra.

Predsednica Vlade Srbije je rekla da je već u prvih šest meseci 2019. godine ta razmena za tri odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

„Postoji kontinuiran rast investicija iz Srbije u Sloveniji takođe, a dogovaramo akcioni plan za zajednički nastup na trećim tržištima. Naša i politička i ekonomska saradnja u ovom momentu su na najvišem mogućem nivou, bez otvorenih pitanja“, kazala je Brnabić nakon sednice.

Ona je zahvalila slovenačkoj strani na četiri stvari, a prva je podrška EU intergracijama Srbije, pomenuvši da iz Slovenije dolazi najveći broj eksperata koji pomažu srpskim zvaničnicima u uslaglašavanju pravnih tekovina sa Evropom.

„Druga zahvalnost je na pokrenutoj mini Šengen inicijativi, koji bi trebalo da obezbedi ekonomski i svaki drugi naptredak, treća za posetu Visokim Dečanima na Kosovu, a četvrta na pokrenutim razgovorima o učenju srpskog jezika u osnovnim školama u Sloveniji, što bi moglo da počne od sledećeg septembra“, rekla je Brnabić.

Premijer Slovenije Marjan Šarec rekao je da je ovo šesta sednica dve vlade i da je to postalo „tradicionalni susret, koji jača saradnju u svim oblastima i na zajednickim projektima“.

„Jedini imamo ovakve susrete i želimo da unapredimo saradnju, pa smo tako sada razmenili mišljenja i targetirali teme u kojima su obe vlade komplemetrane. Na sednici je bilo je pitanja o evropskoj perspektivi Srbije i identifikovali smo oblasti gde bismo želeli da postgnemo brzi napredak“, rekao je Šarec.

On je kazao da je potpisan protkol o saradnji policije iz obe zemlje u oblasti upravljanja migracijama, te da će Slovenija nastaviti da salje policiju u Srbiju.

Kako je objasnio, poljoprivreda i ruralni razvoj bile su druga najvažnija tema sastanka, a Slovenija želi da nastavi podršku u prenošenju znanja i iskustava.

„Želimo da budemo aktivan partner na EU putu Srbije primerima dobre prakse o uvođenju IT tehnologija u poljoprivredu, kako bi pomogli oko izazova, i implementirali u Srbiji evropsku poljoprivrednu politiku“, rekao je Šarec.

Jedna od tema današnje sednice bila je i sukcesija, a Šarec je rekao da je ukupna implementacija sporazuma o sukcesiji važna za Sloveniju, te da je najvažnije da u tom procesu budu „zaštićena prava u vlasništvu pravnih lica“.

„Ima tu još nekih otvorenih pitanja i mislim da ćemo i to da rešimo u budućnosti, jer problem nije vezan samo sa naše dve države, i radi se o određenim nepokreotnosima“, objasnio je on.

Jedan od tema bili su i migranti, a Šarec je naveo da su se Srbija i Severna Makedonija u najvećem talasu migrantske krize pokazale kao jaki partneri i uradile su veliki posao u zaustavljanju ilegalne migracije.

„Naše policijske jedinice su na granici Grčke i Severne Makedonije i znamo da migranti dolaze iz EU u države koje nisu članice. U Severnoj Makedoniji ako ne bude ništa od datuma za pregovoree ovog proleća, možemo očekivati da će pasti volja te zemlje da štiti granice EU, jer su oni preduzeli velike napore kada je talas bio najveći, kao i Srbija“, upozorio je Šarec.

Ponovio je da su Srbija i Severna Makedonija učinile puno napora u migrantskom talasu, i da sada EU i Fronteks treba da budu učinkoviti ukoliko na proleće krene novi talas.

„Ako zajedno ne učinimo velike napore bićemo svi zajedno u problemu. Svi zajedno moramo da uradimo taj veliki domaći zadatak. Kada bi intergrisali celokupno ovo podrčje u EU, problema bi bilo mnogo manje“, dodao je Šarec.

Brnabić je potvrdila da su u Srbiju dolazili migranti iz EU, „kako bi pokušali da idu dalje u zemlje članice EU“.

„EU ne treba da ima jedinstvenu poliku prema migrantima kao EU, već kao Evropa. Važno je da zajedno svi kao Evropa imamo odgovor na migranstsku krizu, a ne kao EU, jer kod nas su dolazili migranti iz EU“, potvrdila je Brnabić.

Podsetila je da je Srbija postupala na human način sa migrantima, da je delila relevantne informacije dalje sa EU i Evropskom komisijom, da je obezbedila svoja i međunarodna sredstva za smeštaj migranata, kao i škole.

„To je retko, i sada deca idu normalno u škole u okviru obrazovnog sistema Srbije. Početkom migrantske krize smo pokušali da zadržimo neke od njih u Srbiji, poput doktora i inžinjera, ali oni nisu želeli, hteli su dalje u EU“, kazala je Brnabić.

Prema procenama, u Srbiji trenutno ima oko 3.500 – 4.000 migranata u prihvatnim centrima, dodala je ona.

„Spremni smo, potpisana saradnja sa Fronteksom, sa zemljama i pojedinim članicama EU, poput Slovenije i Nemačke, a takođe imamo zajedničku međunarodnu kontrolu na aerodromu Nikola Tesla“, kazala je Brnabić.

Brnabić je objasnila i da između Srbije i Slovenije postoje i legalne migracije, te da su rezultati Sporazuma o zapošljavanju radnika iz Srbije, koji je stupio na snagu u septembru, izuzetno dobri.

„On služi da napravimo mehanizam u okviru kojeg možemo da pratimo legalne migracije i da obezbedimo pomoć i podršku radnicima, a i zemlji u koju idu. Tokom 2018. godine oko 3.200 ljudi iz Srbije zatražilo je radnu dozvolu za Sloveniju“, kazala je ona.

Dodala je da se od novembra 2018. dogodio značajan pad broja zahteva za radnu dozvolu iz Srbije u Sloveniju, čak za 30 odsto.

„Sada gledamo koji je uzrok tome. Da li je u pitanju sivo tržište, da li više radnih mesta u Srbiji ili ljudima opada interesovanje za sada ne znamo“, dodala je Brnabić.