Dijalog

Dogovorna ekonomija

Dogovorna ekonomija

Europska unija prije svega podrazumijeva veliko zajedničko tržište. Na kojemu, jasno je i poslednjem kukumaru, nitko ne smije biti privilegiran niti diskriminiran ni po jednoj osnovi osim cijene i kvalitete. Ivo Sanader veliki je, možda i najglasniji, domovinski zagovaratelj našeg članstva u toj istoj uniji.

Rođačke devize

Rođačke devize

Jedna od najvećih misterija BIH je kako je moguće objasniti da u zemlji napaćenoj ratom s jednom od najvećih stopa nezaposlenosti u Evropi, sa razorenom privredom, mizernim platama i još mizernijim penzijama, ljudi ipak preživljavaju.
Teško je uz ove poražavajuće činjenice ne zapitati se kako je moguće da su kafane pune, da trgovački centri cvjetaju, da se ne štedi kad dođu vjerski praznici.

Prvo brend, potom reklama

Prvo brend, potom reklama

Najpre, o insinuacijama koje su se pojavile u nekim dnevnim novinama, a koje u pomenutom tekstu direktor Turističke organizacije Srbije g. Miodrag Popović formuliše kao „zanimljive obligacione odnose između TOS-a i Lune“, pominjući sadržaj ugovora između TOS-a i agencije Luna/TBWA dok sam ja bila direktor.

Prognoza vremena

Prognoza vremena

Milinko Bujišić Ako je verovati onima što lažu, očekuje nas lepo vreme, kako za ovu tako i u narednih nekoliko godina. A, ako je verovati onima što govore istinu, za nas još dugo neće biti stabilnog vremena, koje bi svima pogodovalo. Mi nećemo verovati ni jednima ni drugima, već ćemo se osloniti na prognozu vidovitih ljudi, čije su se sve dosadašnje procene uglavnom obistinile.

Zastarela budućnost

Zastarela budućnost

Zoran Hamović Pogodili ste – reč je o kulturnoj politici. U Srbiji se posle tzv. demokratskih promena u Ministarstvo kulture ide po kazni i službuje u senci političkog potkusurivanja. Upravo to je period kada je nekultura dostigla svoje najmonumentalnije razmere i kada je politički usvojena Gučanska povelja o daljem razvoju kulture.

Struja na poklon

Struja na poklon

Struja je u Srbiji jeftinija nego u susednim državama i moraće da poskupi, mada se – kako obećavaju u odlazećoj vladi Srbije – to neće dogoditi pre aprila. A kod svakog poskupljenja protivnici više cene struje pominju neracionalnosti u poslovanju Elektroprivrede Srbije. Jedna od takvih neracionalnosti otkrivena je i ovih dana.

Neiskreno pranje ruku

Neiskreno pranje ruku

Rado čitam tekstove Gordane Logar, ali ipak ne bih se mogao složiti sa njenim prilogom od 5. januara, u kom je irački premijer predstavljen kao samovoljan i nepouzdan, koji je mučnim pogubljenjem Sadama Huseina, na veliki muslimanski praznik Kurban Bajram, stvorio probleme i nelagodu zvaničnom Vašingtonu.

Poverljivo iznalaženje optimuma

Poverljivo iznalaženje optimuma

Prof. dr Zoran R. Tomić „Ima stvari o kojima se može stalno govoriti, kao što ima onih koje ne zaslužuju više od dve-tri reči, možda ni toliko“ (David Albahari, Senke)
Postavke o suštini prava, o njegovoj stvarnoj prirodi, izvorištu i ulozi, bile su i ostale krajnje različite: pravo kao „božanska, faraonska, carska, ili kraljevska moć“, rečju – suverenost; pravo kao mahom ogoljena sila; kao „volja vladajuće klase“, odnosno vodećih političkih snaga u društvu; pravo kao pravda; pravo kao uspostavljena stabilnost i red; kao sankcionisani moral; kao dualitet „prirodnog i postojećeg“ korpusa regula; kao „umeće ljudske slobode“; pravo u značenju najšireg „društvenog konsenzusa“ ili „kolektivne svesti“; kao konstelacija povezanih socijalnih relacija; pravo kao efektivni državnopravni poredak, itd.

Blokovi i ose

Blokovi i ose

Aleksej Kišjuhas Studija „Izvori totalitarizma“ Hane Arent iz hladnoratovske 1951. godine odigrala je značajnu političku ulogu u liberalnim režimima. Ova studija pod pojmom totalitarizma ujedinjuje i izjednačava nacizam i staljinizam, te ide uz dlaku liberalnim demokratijama koje se nakon Drugog svetskog rata od antifašizma okreću tzv.

Ima izbora – ako se glasa

Ima izbora – ako se glasa

U nedelju 21. januara na izborima za poslanike u Narodnoj skupštini Srbije, 6.652.105 birača ima mogućnost da zaokruži jednu od 20 ponuđenih izbornih lista koalicija i partija. Politički meni je, zaista, raznovrstan, od još vladajućih stranaka, preko najvećih opozicionih i manjinskih koje se prvi put takmiče mimo cenzusa, po „prirodnom pragu“, pa sve do minornih političkih subjekata koji ne utiču ni na izbor nameštaja u stranačkim prostorijama, ako ih imaju.

Budućnost je u Evropi

Budućnost je u Evropi

Nedavno ste u Kosjeriću promovisani kao kandidat za poslanika na listi DS. Smatrate li da je ovo pravi momenat za stranački angažman, prvenstveno iz razloga što se očekuje katastrofalan odziv birača?
– Pitanje da li je „pravi momenat“ bilo bi opravdano, ako bi meni ulazak u politiku bio imperativ.

Bizarno i opasno društvo

Bizarno i opasno društvo

Eurodesničari, predstavnici krajnje ili ekstremne desnice, kako god ih nazivali, uspjeli su početkom ovog tjedna sastaviti skupinu u europarlamentu i na taj je način oslužbeniti. Skupina pod nazivom »Identitet, tradicija, suverenost« u Europskom parlamentu trebala bi biti prepoznatljiva po snažnoj antiimigracijskoj politici, a temelj djelovanja trebao bi im biti očuvanje kršćanskih vrijednosti.

Ne glasati znači glasati za loše

Ne glasati znači glasati za loše

U parlamentarnim demokratijama glasačko pravo je legitimno i neotuđivo pravo svakog punoletnog građanina i on je slobodan da ga na izborima iskoristi ili ne. Iz toga sledi da je pravo na apstinenciju deo glasačkog prava. U istorijski učvršćenim parlamentarnim demokratijama oba vida ovog prava, prava da glasa i prava da apstinira, jednake su vrednosti.

Napred ili nazad

Napred ili nazad

S obzirom na to da su predstojeći izbori izuzetno značajni za dalji razvoj i budućnost Srbije, Savez antifašista Srbije – Društvo za istinu o NOB smatra da građani u nedelju 21. januara treba što masovnije da izađu na glasačka mesta i odluče hoće li Srbija iskoračiti napred, ili će ostati u mestu, što znači vraćati se nazad.

Da kuća ne ostane na mrzanu

Da kuća ne ostane na mrzanu

Slobodan Gavrilović Još od raspisivanja prvih klasičnih višepartijskih izbora u Srbiji, 1883, većini srpskih partija vlast je bila preča od naroda i države. Te godine poslanici jedne stranke su, samo da bi ostali na vlasti, za tri dana potpisali pristupnice i prihvatili programe dve različite partije koje su jedna u drugoj gledale ne samo ljute suparnike, već i smrtne neprijatelje u borbi za svaki mandat u srpskoj Skupštini.

Prva Poslednja