Stvarno i moguće

Na primer, Nemačka. Kad su svojevremeno novinari iz Srbije posetili Bundesbanku, njen tadašnji guverner Ernst Velteke je na pitanje sme li guverner Bundesbanke da bude član stranke odgovorio protivpitanjem: „a mislite li da bih ja postao guverner da nisam bio član Socijaldemokratske stranke“?

Čim je izabran na tu funkciju hrvatski premijer Zoran Milanović je najavio ukidanje funkcije državnog sekretara. To je i po našem zakonu najniža politička funkcija u vladi, odnosno funkcija na koju se imenuju kadrovi stranaka na vlasti. Državni sekretar trebalo bi da je zamenik ministra, rekao je Milanović. Ali pošto je to jedina zakonska prilika da se pruži oduška stranačkoj kadrovskoj politici, broj državnih sekretara se toliko umnožio da se ukazala potreba da budu ukinuti. Kao kod nas.

U intervjuu televiziji Vujić, Mlađan Dinkić, koji je u vezi s departizacijom toliko pominjan, rekao je da u Titovo vreme nije bilo direktora preduzeća bez partijske članske karte. Danas, rekao je Dinkić (koji oko Titovog vremena nije bio sasvim u pravu) stiglo se do toga da se ni posao čistačice ne može dobiti bez neke partijske knjižice. Javna preduzeća su tu posebna priča. Možda bi biračima bilo zanimljivo da se razmrsi ko je upropastio JAT, a ko Galeniku? Ali pošto je država najveći poslodavac u Srbiji, može se pretpostaviti da je partizacija, sa njoj pripadajućom osrednjošću i poslušnošću, zahvatila vrlo širok krug građana. A o širini kruga klijenata na jaslama JP da se i ne govori. Inače bi taj problem, budući da je samo narod suveren, bio rešen na izborima. Smenom partokratije.

Ovo se pitanje otvara i zaoštrava do histerije pred svake izbore, kad treba pridobiti stranački neopredeljene birače, dakle one koji se od partizacije nisu ovajdili, i kad je potrebno na prihvatljiv način opravdati neefikasnost države i privrede. Na izborima narod svoju suverenost prenosi na političke stranke i državu daje u ruke njihovoj postizbornoj kombinaciji. Da bi one državu i službe i preduzeća vodile na efikasan način na opšte dobro potrebna je, ali nije dovoljna politička volja. Politička kultura u postupanju sa javnim dobrom i interesom nije naročito razvijena u Srbiji. Ma koliko bile neuspešne, predizborne kampanje i obećanja departizacije verovatno koliko-toliko doprinose tom cilju. Inače, ostaje nam jedino da čekamo da se sa aktuelnim strankama desi ono što se, po tvrdnji jednog bivšeg funkcionera u serijalu o Josipu Brozu Titu, desilo sa SKJ: uništili su ga oni koji su postali članovi da bi se ovajdili, a nije im to pošlo za rukom.