Goblini: Vlast se plaši inteligencije i umetnika 1Foto: Marko Ristic/Zamrznuti tonovi.

Samoživi smo, egoistični, a neki su i uplašeni i samim tim idu linijom manjeg otpora. Ljudi su se promenili. To se najbolje može videti u ovim kriznim vremenima – to za Danas primećuje Branko Golubović Golub, vokal šabačke punk grupe Goblini, upitan kako je spojio pank muziku i humanitarni rad.

On pravi plejlistu za ovonedeljni Misktejp za post-karantin.

Golub trenutno obavlja humanitarne poslove pri EU kancelariji za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu, a posao mu je jednim delom vezan za projekte koji se bave zdravstvom, a koji većinom pokrivaju potrebe sirijskih izbeglica u Jordanu.

Drugi deo njegovog rada je, od avgusta ove godine, vezan za Balkan i za probleme migracije.

– U svakom čoveku ono najbolje i najgore ispliva na površinu u kriznim vremenima. Sada, više nego ikada pre, potrebno je upitati svog prijatelja, komšiju, familiju da li im je potrebna pomoć i kako preživljavaju sve ovo. Lako je biti ortak kad je sve kako treba. Treba biti pri ruci ljudima onda kad si im potreban – ukazuje on.

Međutim, on dodaje da ima i nekih dobrih stvari koje su vezane za ovaj period.

– Meni je ova kriza, kao i sve ostalo što je došlo uz nju (politička situacija, takozvane debate o koroni, čipovanju, Bill Gatesu, nošenju maski, 5G…), pomoglo da očistim žito od kukolja, da se otkačim od ljudi koji su u ovom kratkom vremenu ispoljili neke stvari s kojima ne da se ideološki ne slažem nego ne mogu ni da ih podnesem. Nemam više vremena za budale. Valjda to dolazi s godinama – zapaža on.

Upitan da prokomentariše kako je pandemija korona virusa i vanredno stanje kreativno uticalo na Gobline kao bend, on ističe da se nisu bavili stvaralačkim radom. Kako kaže, bend je prazan, isfrustriran i treba mu koncerata. To je njihov najveći problem.

Rad na novom albumu Jednini su završili u junu prošle godine, i on je objavljen u decembru.

– Treba nam dosta vremena da počnemo da se bavimo kreativnim radom nakon završetka albuma. Bend se isprazni. Sva energija se iscrpi tokom snimanja i produkcije. Izlaskom albuma trebalo bi da koncertno predstavljamo te nove pesme. Nažalost, ko zna kada će se to i desiti. I to i jeste ono najgore što nam se desilo, kao i našim kolegama. Jednostavno, bendovi ne sviraju – kazuje Golubović dodajući: „muzička scena ja na rubu propasti, a nisu cvetale ruže ni pre ove pandemije, ali je sada definitivno stavljena u zapećak“.

On ne govori samo o muzičarima, nego i o ljudima iz ostalih sfera umetnosti, kao i o armiji ljudi koji omogućavaju da se na najbolji mogući način oni predstave u javnosti, a samo neki od njih su promoteri, stilisti, producenti i ton-majstori, ljudi koji rade na osvetljenju, itd.

– Trenutno stanje ne govori toliko o umetnosti i kulturi, koliko o shvatanju i poštovanju umetnosti i kulture od strane trenutne vlasti. A to me nikako ne iznenađuje. Da ekipa na vlasti shvata koliko je sve to bitno za državu i koliko je i na kakav način promoviše u svetu, oni ne bi bili na čelu te vlasti. Trenutno nam zemlju vode nekulturni, neobrazovani i bezobrazni ljudi okupljeni oko jedne jedine osobe koja ih kao takve jedino može i da podnese. Današnja vlast se plaši inteligencije i umetnika uopšte. Plaše se ljudi koji razmišljaju svojom glavom i mišljenje zasnivaju na činjenicama. To su ljudi koji postavljaju nezgodna pitanja i očekuju odgovore. Kome još takvi ljudi trebaju u nefunkcionalnoj državi kao što je Srbija? – pita se on i kazuje: „Pa ljudi moji, čujem da kupujemo vojne avione (bombardere) a ne odvajamo pare za zdravstvo i prosvetu i da, za kulturu. Pa koga ćemo mi to da bombardujemo? Sramota. A pare su naše!“

Upitan i za mišljenje o nedavno održanim protestima Golubović ukazuje da nema pravo da preterano pametuje pošto je, nažalost, zatvoren u Jordanu iz kojeg ne može da se putuje već pet meseci.

– Iz tog razloga, nisam se mogao naći na ulici i podržati ljude. Međutim, par stvari mi je privuklo pažnju: Što se tiče opozicije, u ovoj zemlji već godinama postoji politički vakuum. Ljudi nemaju preteranog poverenja u političare koji su trenutno aktivni na političkoj sceni i to se najjasnije dalo videti tokom ne samo ovih protesta nego i onih prethodnih, čim su se tu pojavili političari, stvari su krenule da se instrumentalizuju, protesti su krenuli da gube svoju početnu svrhu i da gube smisao – primećuje on i dodaje da je većina ljudi koji su podržavali proteste krenula da se ograđuje od istih.

A pošto Mikstejp otvara pesma benda koji pravi plejlistu, Golubović za ovu priliku preporučuje pesmu Goblina koja je proglašena hitom godine Radija 202 , a posvećena je svim ljudima koji su čistog srca izlazili na ulicu tokom demonstracija – Ti si taj.

On smatra da ljudi jesu zbunjeni, ali još uvek mogu da provale da li se protesti bave njima i njihovim problemima ili ličnim interesima određenih pojedinaca i stranaka iz kojih dolaze.

– Ljudi nisu glupi. Bar ne ti što su čista srca izlazili na ulicu. A na ulici je najviše takvih. Druga stvar vezana je za vlast i način na koji su odigrala ovu igru služeći se najprljavijim metodama. Infiltracijom ekstremnih elemenata su stvorili savršeno opravdanje za upotrebu sile protiv golorukog i mirnog naroda koji je ovim putem pokušao da izrazi svoje negodovanje prema svemu što nam se dešava već godinama. Na ulici su korištene formacije koje nemaju veze sa onima koje bi bar na papiru trebalo da se zovu ,,službe za očuvanje reda i mira’’. Zar ispoljavanje svog mišljenja nije osnova svake demokratije? U našem slučaju bilo kakvo ispoljavanje negodovanja ili mišljenja koja nisu u istoj liniji sa onima koji su na vlasti dovodi do prebijanja, šikaniranja, a kako stoje stvari u slučaju medicinskih radnika koji su stavili svoja imena na listu ,,Ujedinjeni protiv kovida’’ i do gubitka posla – konstatuje Golubović.

Goblini su bili kritički angažovani i devedesetih, pa tako Golubović pravi paralelu između tog perioda i današnjice: „Tri  su bitne razlike: politička svesnost ljudi i želja da se nešto promeni bili su na dosta višem nivou nego danas, opoziciona politička scena je bila dosta aktivnija i davala ljudima alternativu politici Miloševića i, možda najvažnije od svega, određene svetske sile su podržavale sve te pokušaje promena vlasti i političke atmosfere u Srbiji. Za ovo poslednje ne kažem da je loše ili dobro. Jednostavno, nekome je to išlo na ruku“.

– Sada to nikome ne ide na ruku. A ispada da je to i te kako loše. I to je možda najveći uspeh politike današnjeg predsednika. Uspeo je da igra igru koja odgovara svima njima. Igra je jednostavna: biti na vlasti i iskoristiti to za sopstvenu korist što je duže moguće. Što se tiče svetskih sila, one će, naravno, izvući mnogo više korsiti iz svega ovoga – primećuje Golubović i dodaje da pametnim ljudima ne mora objašnjavati sve detalje ove igre pošto im je sve odavno jasno.

Što se tiče onih drugih, glupih, za to bi nam, kako kaže, trebao poseban intervju i živci kao sajle.

Upitan da li je rokenrol izgubio svoju buntovnu snagu, ovaj šabački panker smatra da nije.

– Još uvek ima bendova koji su ideološki ispravni i politički aktivni. Međutim, rokenrol se dosta ,,razvodnio’’ i ne vidim da više postoji onaj snažan front, onaj ideološki zid koji smo imali devedesetih. Na sve to, rokenrol je do te mere marginalizovan da nikog više, a naročito vlast, ne interesuje o čemu to Goblini ili neko drugi peva. Ranije bi zabranili da se naša muzika pušta na određenim medijima. Sada za to nema više potrebe. Rokenrola uveliko nema na većini postojećih medija, a inače ga sluša mali broj ljudi. Da bi mogao  bilo šta da promeniš, potrebna ti je kritična masa. A mi smo tu kritičnu masu izgubili, gle ironije, odlaskom Miloševića sa vlasti – primećuje Branko Golubović Golub, a u nastavku sledi njegova plejlista:

Moj omiljeni bend Jane’s Addiction i veliki hit Jane Says

Dr. Feelgood uživo na the Old Grey Whistle Test 1975. godine. Sjajna pesma Roxette u izvođenju najjačeg pub rock benda na svetu i za mene najupečatljivijeg pevača svih vremena, pokojnog Lee Brilleauxa

The Ramones i jedna od mojih omiljenih pesama 53rd & 3rd

Verovatno najemotivnija i najpotcenjenija pesma Iggy Popa, Beside you.

U jednostavnosti je sve. A to dokazuju Link Wray & The Wraymen pesmom Rumble

Ne znam koja mi je draža, originalna verzija ili obrada Butthole Surfersa. Ipak, slušaćemo original – Donovan i The Hudry Gurdy Man

MC5. Izvršili su neverovatan uticaj na sve što će se desiti u Americi (a i šire) sedamdesetih. Pesma se zove Kick Out The Jams

Imam utisak da su isto tako na MC5 ogroman uticaj imali The Monks. Ovo je pesma I Hate You

Jedan od najvećih tekstopisaca i vokala ikad. Nick Cave and The Bad Seeds. Sjajna The Ship Song s albuma The Good Son.

Ništa bez The Motorheada. Uz dužno poštovanje prema Kigsmen, ipak slušamo Lemmyjevu obradu njihove pesme Louie Louie

Malo klasike. David Bowie i Heroes. Dugo je trebalo vremena da se ova pesma prepozna kao besmrtni hit!

Malo uticaja moga sina na mene. N.W.A. i Straight Outta Compton

I još malo uticaja od strane (ne tako) mlađih generacija. Ice T i New Jack Hustler

Mirni a uzburkani. Uvek sam imao takve emocije u vezi sa Sonic Youthom.  Preporučujem Teenage Riot.

Za kraj Velvet Underground i meni omiljena Venus in Furs.

I za kraj razgovora, Golubović komentariše specifičnosti njegovog rodnog grada: „Šabac je vekovima bio centar kulture i grad koji je reflektovao sve umetničke i političke trendove koji su nam stizali sa  Zapada. Samim tim, sve je to u određenoj meri ostavilo uticaj i na današnju svest Šapčana. Naravno, ne treba generalizovati, ali ne treba ni ignorisati činjenicu da je Šabac trn u oku vladajuće garniture i da im godinama ne uspeva da skinu sa vlasti gospodina Zelenovića i njegov tim koji pokušavaju da od Šapca naprave savremen grad sa funkcionalnim institucijama koje su tu da bi služile građanstvu. I nije im lako. Možete zamisliti koliko problema se  stvara  Šapcu i gradskoj upravi. Meni nije jasno kako se oni bore s tim. Da ne pričamo o nameštenim lokalnim izborima, za koje, niti je iko odgovarao niti će odgovarati. Kap koja je prelila čašu je izjava Aleksandra Vučića koji je u jeku epidemije u Šapcu izjavio da je uvođenje vanrednog stanja urađeno samo zbog toga da gospodin Zelenović ostane duže na vlasti, odnosno da se pomeri datum ponavljanja izbora. Tako nešto bi se moglo očekivati od njegovih ljudi, da su oni danas na vlasti u Šapcu. Statistika je pokazala ko je bio u pravu. Lažima i bezobrazluku nikad kraja“.

BONUS pesma za sladokusce: Joy Division i Atmosphere. Ko zna šta bi se sve desilo da nas Ian Curtis nije prerano napustio – primećuje Golub.

https://www.youtube.com/watch?v=1EdUjlawLJM

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.