Koliko je delotvorna EXIT-ova kampanja protiv droge?

Sagovornici Danasa različito su komentarisali efekte kampanje.

Darko Kocjan, autor i voditelj emisije „Oblak u bermudama“

Juče sam na Internetu video jedan baš zanimljiv komentar, mislim da je tvit, kaže čovek: „Zamisli odeš na EXIT, a tamo ti dođe iz dupeta u glavu“. To mi je zapalo za uvo i oko. Ne znam kako taj bilbord vidi „ciljni uzorak“, jer pretpostavljam kome je namenjena ta poruka, ali možda u svom nekom pogledu na svet i u životu, taj „ciljni uzorak“ poruku na bilbordu vidi kao jedno glatko, lepo i seksi dupence.

Vladimir Čeh, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja

Ako je osnovni zadatak oglasne poruke da izazove efekat AIDA (Attention, Interest, Desire, Action) onda je autor kampanje postigao cilj: pažnju skreće, interes izaziva, a želju i akciju – sprečava.

Šok promocija nije sadašnja izmišljotina, setimo se samo Benetonovih oglasa pre dvadesetak godina… I ne samo njih. Zbog poplave fotografija i pokretnih slika kojima (bar ja tako mislim) nije mesto na naslovnim stranama i u drugim javnim prostorima, pomerio se (nažalost, i moj) prag tolerancije. Nije mi kampanja „Ostanimo čisti“ izazvala „duševni bol“, viđao sam i viđam ružnije scene na medijima, nažalost – svaki dan.

https://www.instagram.com/p/Bza2_WdHBoV/

Slavimir Stojanović,  Futro Design i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu

Ovo je klasičan primer „shockvertisinga“ gde je prvenstveni cilj skretanje pažnje neuobičajenom slikom, uglavnom sa one strane dobrog ukusa. Međutim, u ovom slučaju, fotografija koja izaziva na prvi pogled gnušanje je u direktnoj vezi sa tekstom, ali za to treba aktivirati misaone procese za koje smo sve više i više lenji. Kada se jednom dešifruje veza između slike i teksta, shvatamo da je kampanja izuzetno precizna. Činjenica da nikoga ne ostavlja ravnodušnim, da ljude tera na razmišljanje i debatu, govori o njenoj uspešnosti.