Dominacija Francuza, sunovrat Nemačke

Svrgnuti vladar Nemačka, bronzana Hrvatska i tada četvrtoplasirana Norveška izvisile su za mesta u polufinalu, gde ćemo večeras gledati osvajača zlata na poslednjem Svetskom prvenstvu – Francusku, pobednika poslednjih Olimpijskih igara – Dansku, srebrnu selekciju sa prošlog EP – Španiju i Švedsku, čiji su igrači nadomak prvog pobedničkog postolja posle OI 2012. godine.

Očekivano i neočekivano, jer niko u kvartetu preostalih pretendenata na tron nije bez rukometnog pedigrea, tradicije i kvalitetnog sastava, mada ne bi bilo nikakvo iznenađenje da su na njihovim pozicijama završili nabrojani gubitnici. Jedino je plasman Francuza u Top 4 bio zicer, jer su braća Karabatić, Abalo, Remili, Kler, Dumoulin i ostali najdominantniji tim u 21. veku, kao što su Šveđani, predvođeni Vislanderom, bili devedesetih. Bez slabe karike u lancu igre, s rešenjima za sve protivničke taktike, genijalnim hazarderom Dinarom na selektorskoj klupi, toliko hrabrim i samouverenim da drugo poluvreme biti ili ne biti utakmice poslednjeg kola I grupe sa Hrvatskom odradi sa mladim rezervama, i neutoljenom glađu za trofejima. I Hrvati su klasa, ali vrlo ranjivi i nesposobni da se nose s očekivanjima domaće javnosti, pa tako ni iz drugog pokušaja nisu uspeli da se okite ne samo zlatom nego bilo kojim odličjem na EP čiji su organizatori.

Iako poražena od Norveške na kraju četvrtfinalnih borbi, Švedska je za dlaku prošla dalje, zahvaljujući jednom golu više u uporednom skoru sa Hrvatima i Norvežanima, ali daleko od toga da nije zaslužila da bude tu gde jeste. I da nema baš nikakve šanse protiv Danaca. A oni su, ne računajući minimalni poraz od Češke, na startu turnira, igrali konstantno dobro i ubedljivo, a da imaju jake adute potvrđuje pobeda nad ražalovanim šampionom Nemačkom u utakmici odluke za konačan plasman u grupi II, kojom su se „pancerima“ revanširali za izgubljeno finale 2016. Nasuprot njima, Nemci su potpuno podbacili. S čak dva poraza i dva remija u pet duela nije im ni bilo mesto među četiri najboljih. Prosto ne liče na reprezentaciju koja je pretprošle zime uzela evropsko zlato i olimpijsku bronzu leta iste godine.

Španija je, pak, ostala u vrhu. Uprkos kiksevima protiv Slovenije i Danske uspela je da stigne nadomak cilja, pošto na tom delu Pirineja žele nastavak kontinuitet dobrih rezultata na EP, jer su pre srebra 2016. bili treći na EURO 2014. Slovenija nije uspela da „potvrdi“ ulazak u društvo odabranih iz 2017, kada je zauzela treće mesto na SP, ali deo krivice za to ide i na dušu sudija, koje su im u više navrata skrojile kapu, zbog čega su „zmajčeki“ čak razmišljali o povlačenju sa ovog EP. Prijatno su iznenadili Česi, ostavši za jedan bod iza polufinalista iz grupe II, pa će se sa Hrvatskom nadmetati za peto mesto. Plasman od sedmog do 16. mesta je poznat: Norveška, Slovenija, Nemačka, Belorusija, Makedonija, Srbija, Island, Mađarska, Austrija, Crna Gora.

Polufinale (danas)

18.00 Francuska – Španija

20.30 Danska – Švedska

Mečevi za medalje (nedelja)

18.00 za treće mesto

20.30 finale

Srpska odbrana najgora na EP

Nema gde nije škripalo u igri Srbije na ovom šampionatu, a statistika je izdvojila odbranu kao najveći problem 12. plasirane selekcije, čiji je šef stručnog štaba Jovica Cvetković na kraju balade izjavio da je zadovoljan prolazom u drugi krug, u datim okolnostima. Prosečno, Srbija je primala 31,8 golova po utakmici. U šest mečeva, mreža Cupare i Ivaniševića tresla se 191. put – u tri duela po 32 puta (Hrvatska, Norveška, Belorusija), jednom 30 (Švedska), jednom 39 (Francuska), a samo u pobedi nad Islandom je primljeno manje od 30 pogodaka. Austrija je češće matirana (33 gola po meču), ali su je ona imala tri nastupa manje. Ove dve selekcije su primile i najviše pogodaka na jednom susretu (39).