Kalendar već pukao, opet bez plana "B" 1Košarkaši Crvene zvezde foto: Srđan Stevanović /Starsport

Đordi Bertomeu i njegovi saradnici malo toga su naučili iz marta 2020. kada se kovid 19 doselio na Stari kontinent, a Evroliga i Evrokup se predali bez borbe

Svaki novi dan za čelnike Evrolige predstavlja pravu noćnu moru. Talas odlaganja utakmica počeo je negde krajem 2021. i u narednih desetak dana prerastao je u pravi „cunami“. Samo u poslednjem, 20. kolu odloženo je pet utakmica.

Prethodno celo kolo je „otkazano“ a jedini regionalni predstavnik – Crvena zvezda bila je prinuđena da odloži svoje poslednje tri evroligaške utakmice.

Omikron soj korona virusa u rekordno kratkom roku uspeo je da parališe Evroligu u meri da se već sada postavlja pitanje kako će i na koji način Đordi Bertomeu i njegovi saradnici reagovati, odnosno povlačiti poteze na kraju svog mandata.

Jednostavno, ne naslućuje se kraj lakog zaražavanja novim sojem, a s obzirom na to da je sada i mogućnost ponovne infekcije daleko lakša i u kratkom vremenskom roku ostvariva, zebnja je razumljiva, pogotovo jer Evroliga ima određene okvire, potpisane ugovore i zakazane termine sa TV kućama.

Utisak je da su Đordi Bertomeu i njegovi saradnici nespremni dočekali novi soj korona virsa i da su malo toga naučili iz marta 2020. kada se kovid 19 doselio na Stari kontinent, a Evroliga i Evrokup se predali bez borbe.

Čak ni pravila obavezne izolacije zaraženih nisu unisona već zavise od normativa svake od države iz kojih dolaze klubovi. Generalno, obavezna izolacija smanjena je sa 14 na 10 dana.

Ukoliko igrač u tom intervalu bude negativan na vezanim testovima u roku od 24 časa dobija mogućnost da obavi testove optrećenja i potom se vrati u „normalan“ trenažni proces.

Dakle, svakom timu, koji ne ispunjava uslove od minimalno osam zdravih igrača, potrebno je najmanje dve nedelje kako bi mogao da se vrati u takmičarski kolosek, što podrazumeva automatsko odlaganje dve, a ukoliko je i dupli program u pitanju, četiri evroligaške utakmice.

– Kalendar je bio prenatrpan i bez odloženih utakmica. Samo u okviru klupske sezone, evroligaški igrači prosečno moraju da odigraju 80 mečeva; ako tome dodamo i nastupe u reprezentaciji doći ćemo do podatka od nekih 100 mečeva. To nalikuje NBA, samo što u okviru tog takmičenja igrači imaju obavezna dva meseca pauze, što u Evropi nije slučaj. Broj odloženih evroligaških utakmica nije konačan, još će se mečevi otkazivati i s tim u vezi smatram da će Evroliga morati da donese neke konkretnije mere. Moguće je da će se organizovati i turnirski tip odigravanja utakmica koji bi morao da bude uklopljen sa obavezama klubova u domaćim takmičenjima, odnosno ABA ligi. S obzirom na to da Evroliga ima sponzorske ugovore, kao i obavezujuće odnose sa TV kućama nisam siguran koliko će i da li će biti sposobni da sezonu produže za neke dve do tri nedelje. Kada se prvi put pojavio problem sa koronom, predlagao sam, te 2020. da se osam ekipa, koje su tada bile izborile učešće u plej-ofu Evrokupa, prebace u Evroligu i da se takmičenje podeli u dve grupe sa po 13 klubova što bi omogućilo da liga bolje i lakše funkcioniše – istakao je Aca Ostojić, novinar magazina Koš sa višegodišnjim iskustvom saradnje sa Evroligom.

Generalno, Evroliga ima diskreciono pravo u pronalaženju adekvatnih termina za odigravanje odloženih utakmica. Trebalo bi prethodno da odluku usaglasi sa mogućnostima klubova, međutim to nije pravilo.

Nije formalno nemoguće da između dve utakmice ne prođe najmanje 48 sati, ali se do sada nije diralo u to „sveto pravilo“. Do sada je odloženo oko 20 mečeva i takvo opterećenje ne bi mogao da podnese nijedan kalendar, a kamoli Evrolige, takmičenja u kojem se pravila prilagođavaju klubovima, pogotovo onim bogatim.

– Nema kalendara koji može da izdrži i apsorbuje ovoliki broj odloženih utakmica. Nažalost, Evroliga uglavnom donosi ad hok rešenja. Mislio sam da u Evroligi na stvari gledaju unapred i da imaju već propisane odluke u skladu sa vanrednim situacijama, međutim kao u mnogim drugim organizacijama, ni kod njih ne vidimo neki jasan plan. Shodno situaciji sa omikronom, mogli su da ove sezone naprave izuzeće i takmičenje podele na dve grupe, recimo Istočnu i Zapadnu konferenciju sa po 10 klubova. Time bi smanjili i skratili cirkulaciju ljudstva i lakše organizovali takmičenje. Prepolovljen bi bio broj utakmica, a sam kvalitet bio bi podignut. Ovako, imamo agendu koja malom broju ljudi ide u prilog, a ne samom takmičenju, pogotovo igračima kao najvažnijim protagonistima- smatra Vlada Kuzmanović, bivši košarkaš, danas stručni konsultant u prenosu utakmica Evrolige na Sportklubu.

Sindikat bez uticaja i moći

U čitavom ovom galimatijasu ne čuje se stav košarkaša. Iako su najvažniji protagonisti, uprkos tome što imaju oformljeni sindikat u kojem je jedan od „funkcionera“ i Nikola Kalinić, čini se da Evroliga preterano „ne ferma“ one od čijih dostignuća živi i prodaje svoj proizvod.

„Za mene nije iznenađenje što se ne čuje reakcija igrača, odnosno što ne vidimo jasan stav sindikata. Nažalost, to je telo koje postoji samo na papiru, bez nekog realnog uticaja i moći. Igrači, suštinski, nemaju prava glasa niti snagu da povuku neke krucijalne poteze“, naveo je Aca Ostojić.