Dugo čekana velika medalja sa velikog seniorskog takmičenja najzad je u rukama Amele Terzić. Da ima mnogo onih koji bi Univerzijadi da ospore atribut – velika, ima.
Nema ni potrebe trubiti na sva zvona i trpati je u najvišu kategoriju planetarnih sportskih takmičenja, ali minimizirati je, to je već greh. Okrenemo li ugao gledanja i iz tog kuta postavimo pitanje, šta bi bilo da Amela nije osvojila zlato, ili još bolje, da se nije domogla pobedničkog postolja, koliko bi dobili novih, ionako već brojnih kritičara Terzićeva i njen trener Rifat Zilkić? Zato je zlatna medalja sa Univerzijadi ogroman uspeh, jer ništa osim nje ne bi se smatralo za veliko delo, a svaki drugi rezultat i bilo koja medalja osim najsjajnije bili bi podvedeni pod još jedan manji ili veći poraz.
Dostignuća juniorke Amele Terzić svrstala su je u onu grupu svetskih atletičarki za koje se predviđalo da će i u zrelom dobu žariti i paliti međunarodnim atletskim stazama. Svako ko iole razume srž atletike, zna da je po lepoti, sport broj jedan, verovatno i po kvalitetu, što znači porediti je sa bilo kojim drugim individualnim sportom više je nego izlišno. Kad to znamo, ne treba mnogo pameti da bi se shvatilo kako se u njoj do velikih rezultata i medalja ne dolazi lako, a kad se dođe onda ih valja visoko vrednovati. Možda u nekim drugim sportovima postoje male i manje zlatne medalje, u atletici niti ih je bilo niti će ih ikad biti. Bila bi greota upoređivati zlata iz nekih drugih sportova sa atletskim zlatima, ali da ima i onih za koja je zlato osvojeno u kraljici sportova 24 – karatno i te kako ima.
Do pobede na Univerzijadi u trci na 1.500 metara Amela je stigla u konkurenciji koja nije bila najjača. Međutim, većina rivalki koja je u njoj učestvovala u stanju je da iznenadi, dakle i pobedi i bolje atletičarke nego što je to Terzićeva. Da je, ne daj bože, osvojila „samo srebro ili bronzu“, sigurno bi se nagomilao ionako bogati kontingent kritizera i njihovi složni povici u stilu: „Eto, ni na Univerzijadi ne može da pobedi, nije za velike trke i velika takmičenja…“ Zato ovo zlato iz Tajpeja ima još jednu vrednost, odbila je novu lavinu kritika i bar za jedno vreme oslobodila se nesuvislih komentara.
Nema dileme, njena odluka da trči na Univerzijadi bila je hrabra. U situaciji kad se nisu slegli komentari na nastup u Londonu na Prvenstvu sveta, u Tajpeju osim zlatne medalje ništa se ne bi smatralo za uspeh. U Engleskoj Terzićeva nije razočarala, kao što je to bio slučaj sa skoro svim pređašnjim učešćima na velikim takmičenjima, trčala je u skladu sa svojim ovogodišnjim graničnim vrednostima (4:08,55), ali utisak koji je ostavila nije bio najbolji. Bilo je to ubitačno brzo polufinale u kojem je vrlo rano ispala iz konkurencije za finale. Satisfakcija u odnosu na ranija velika takmičenja postoji, bila je brža od učesnica druge polufinalne trke i kasnijih finalistkinja – Dibabe, Simpson, Mjuir, Akaui i Klajn. Problem je što se od Amele, u skladu sa njenom reputacijom, uvek očekuje da na Evropskom prvenstvu obavezno uđe u finale, osvoji medalju ili u najgorem slučaju do poslednjeg metra trke da bude u krugu kandidatkinja za medalju. Na Prvenstvu sveta ulazak u finale je vrh rezultat. Ničega od toga u njenoj seniorskoj karijeri, koja traje četiri godine nije bilo, a očekivalo se bar na jednom takmičenju, posebno u Amsterdamu na Evropskom šampionatu prošle godine.
Reference je imala. Pre pet godina u Barseloni na Svetskom prvenstvu za juniore bila je druga na 1.500 metara, ispred nje samo Fejt Kipjegon iz Kenije, ista ona koja je onomad u Londonu postala prvakinja planete među seniorkama. Amela ima samo jedno najveće finale na otvorenom – Evropsko prvenstvo u Cirihu 2014 (12. – poslednje mesto). Mnoge od njenih ispisnica, koje je kao juniorka pobeđivala na najvećim takmičenjima, imaju seniorska finala, pa i medalje… ima istine, ali… Pogledajmo, redosled 12 najboljih na 1.500 u Londonu. Peto mesto Sifan Hasan i 12. Hane Klajn, kao i i titula prvakinje Kipjegon, sva ostala mesta zauzele su devojke starije od Terzićeve, od dve do sedam godina. Jesu Amelina ,,prolazna“ vremena na najvećim takmičenjima slabija od očekivanih, ali vremena da se na njima u cilj uđe na način kako je to bilo na Univerzijadi ima još dovoljno.
Po završetku svetskog prvenstva, selektor reprezentacije Srbije Slobodan Popović po prvi put bio je direktan i poprilično oštar u komentaru Amelinog nastupa, nikako i zlurad. Rekao je, između ostalog: „Ne odgovaraju joj trke na 1.500 m koje se ubrzavaju od starta ka cilju. To ona ne može da prati i zajedno sa trenerom kroz sistem treninga moraju da pronađu rešenje. Bez sumnje da je ona talentovana trkačica, ali mora da povede više računa o tome da se ne trče uvek trke kakve odgovaraju Ameli Terzić. Mislim da njoj i njenom treneru nedostaje malo više hrabrosti, da poslušaju savet da i u trkama sa zvučnim imenima pokuša da nametne ritam kakav njoj odgovara i da ga nametne drugima. Mora to da proba, jer ovo nije rešenje“.
Način na koji je došla do zlata u Tajpeju kao da sugeriše da su Popovićeve reči stigle do onih kojima su upućene, bez obzira što na Univerzijadi nije bila svetska elita kilometra i po. Pre ulaska u poslednji krug finalne trke, Amela je krenula u svoju trku. Za ovu disciplinu to je dugačak i nimalo lak način da se dođe do pobede. U poslednjih 30-ak metara činilo se da neće izdržati uraganski napad Uganđanke Ajok, ali Terzićeva je našla način da na uragan odgovori još jačim uraganom i u cilju se isprsi ispred Ajokove. Rezultat koji je postigla daleko je od svetski vrednog vremena (4:18,19), ali način na koji je pobedila, a samo pobeda je bila važna, bio je svetski vredan.
Lepo društvo
Kolika je vrednost zlatne medalje Amele Terzić pravi pokazatelj je i sledeći podatak. Srbiju je u Tajpeju predstavljalo 87 sportista, a osvojene su četiri medalje, sve zlatne. Da na Univerzijadi samo najbolji dolaze do najsjajnijih medalja da se videti i kroz spisak onih koji su do njih došli. Najuspešniji sportisti Srbije sa Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, Tijana Bogdanović, tekvondo tim i vaterpolisti, plus Amela Terzić. Lepo društvo, nema šta!
Prijem kod gradonačelnika
Gradonačelnik Novog Pazara, Nihat Biševac primio je Amelu Terzić po povratku sa Univerzijade, zahvalivši joj se na sjajnom prezentovanju grada i zemlje, rekao je i: „Ponosni smo na tebe i tvoju prvu seniorsku zlatnu medalju.“ Terzićeva je na ove reči gradonačelnika uzvratili: Najlepši osećaj je kad se sa velikog takmičenja vratiš kući, pa još sa zlatom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
