Sabalenka otvoreno o „sukobima“ sa Ukrajincima, ali i smrti oca koja je i danas „proganja“

Neke od njih je optužuju da podržava režim Aleksandra Lukašenka, druge da ne koristi svoju poziciju broja 1 da digne glas protiv ovog rata.

Poštujem njihov stav da ne pružaju ruke. Znam da to nije lično, već da tako šalju poruku – rekla je Sabalenka za Vog.

– Ali to je teško izdržati, toliku količinu mržnje nekih ljudi na Turu. Jedan trener je poludeo protiv mene, rekao je da sam ja ta koja baca bombe.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Aryna Sabalenka (@arynasabalenka)

Sablenka je protiv rata.

– Očigledno je da ja želim mir za sve. Ja ne želim ovaj rat. Oni treba da sednu za sto i dogovore se. Ali ja takođe mislim da je sport platforma i mesto gde svi treba da budu zajedno a ne da se bore jedni protiv drugih. Budite zajedno, pokažite mir.

Pričala je i osmrti oca. On je preminuo 2019. godine, kada je imala 21 godini, kada se razboleo od meningitisa i iznenada umro.

– Rekla sam, pusti mene da ga sama odnesem u bolnicu, ako Hitna pomoć neće da ga vozi. Odveli su ga trećeg dana i bilo je prekasno. Bilo je još teže za moju mamu. Tek kasnije sam shvatila koliko je moja sestra patila. Obe smo bile tatine male devojčice.

– Ljudi kažu da vreme pomaže, ali na neki način se sada više borim jer znam koliko bi se moj tata zabavio sa mojim uspehom. Danas me verenik nađe kako plačem u krevetu uveče jer gledam „rilsove“ i ima nešto o ocu ili starim vremenima. Najosetljiviji video snimci za mene su kada vidim ljude kako objavljuju reakciju porodice na to što njihovo dete sportista nešto osvoji, i samo zamišljam kako bi moj tata reagovao na mene. Plačem kao luda, kao da sam ga upravo izgubila. Toliko je očeva na turneji, i kada vidim zdrav odnos i ponosnog tatu, pomislim: „Devojko, samo uživaj, jer nikad ne znaš šta dolazi. Imaš toliko sreće“.