Foto: STARSPORT

… čije reprezentacije (i dalje) važe za bliže nokaut fazi nego „orlovi“ i njihova prošlonedeljna „žrtva“ Kostarika, ali je perfektno izveden slobodan udarac kapitena Aleksandra Kolarova krunisao jednu neočekivano timsku i zrelu partiju našeg tima, dajući mu šansu da eventualnom pobedom u večerašnjem derbiju sa drugom evropskom selekcijom u pomenutoj konkurenciji prokrči sebi put ka, decenijama čekanoj, osmini finala nekog velikog takmičenja.

Tako blizu, a tako daleko, što bi se reklo. Jer, nije nemoguć nijedan rezultatski scenario. I da selektor Mladen Krstajić, mada trenerski početnik, još jednom uspe da ubedi svoje izabranike da se bore u musketarskom duhu „svi za jednog, jedan za sve“, to čine agresivno, osmišljeno i strpljivo kao u prvih 90 minuta u Rusiji, i da mu kolega Vladimir Petković, reprizom čvrste defanzive, žestine u faulovima jedan na jedan i povremenim presingom, oslonjenim na brze kontre po strani iz remija sa Brazilom, pokaže ko je stariji u njihovom poslu. Da se nađu na pola, takođe, s tim što taj epilog ne bi bio po srpskom guberu, s obzirom da sledi meč sa (pre)jakim Nejmarom i kompanijom, a ovi moraju još da gule do Top 16.

Objektivno gledano, šanse su polovične, jer i jedni i drugi imaju jake adute i slabe tačke. I nameru da ih maksimalno iskoriste. Tokom ovog intermeca, stručni štab Srbije u sitna crevca je analizirao igru Švajcaraca, zaključno s mečom sa Brazilcima, ali se još više bavio perfomansama srpskih fudbalera.

– Nije bila neka igra, ali videli su se zajedništvo i mirnoća. Želim da takvi budemo i protiv Švajcarske – rekao je selektor Krstajić u noći minimalnog, ali kao kuća velikog, trijumfa na SP premijeri, a ne verujemo da je „promenio ploču“ na sinoćnom završnom obraćanju novinarima pred večerašnji derbi.

Nema razloga, jer je rekao istinu. Srbija je bila veoma dobra protiv četvrfinaliste Mundijala 2014, čak odlična u odnosu na more minulih izdanja, naročito na planu kolektivnog duha, defanzivne kohezije i opšte srčanosti, ali je takođe imala sporadična lutanja u organizaciji akcija, par rizičnih ispadanja u odbrani i šansi koje ne smeju ostati neiskorišćene. Naročito u duelima sa ekipama sposobnim da iz jedne čestite prilike daju „dva gola“, a istu staloženo čekaju koliko god je to potrebno, bez bezglavog jurenja rezultata.

Narednih sat i po u Kalinjingradu pokazaće i koliko je uspeo da zadrži na zemlji momke koje vodi, sačuva od euforične reakcije javnosti u domovini i sopstvenih podignutih očekivanja nakon berićetne premijere.

– Polako ljudi, nismo još prošli ni u drugi krug, a kamoli u finale. Dajte da budemo realni i idemo korak po korak – ovako bi u najkraćem glasio zajednički imenitelj svih komentara reprezentativaca i struke na pomen Top 16 i pretpostavke da bi im u slučaju takvog ogromnog uspeha prepreka bili Nemačka ili Meksiko.

Uvek postoji milion stvari koje mogu da odvuku pažnju na drugu stranu, kao ovog puta činjenica da dres Švajcarske nose mnogi igrači rođeni na Kosovu i Albaniji, odnosno poreklom sa tih teritorija, a pojedinci među njima zapaljivim potenciranjem srpsko-kosovskih odnosa pomeraju fokus na pogrešne stvari.

– Nisam rođen u Bosni i nikada tamo nisam živeo. Šta je bilo, bilo je. Ne postoji nikakav animozitet. Ovo je Mundijal i svi žele bodove. Utakmica između Srbije i Švajcarske je sasvim normalna. Što se mene tiče, protivnik može da mi bude i Crna Gora ili Kosovo… Ja samo želim da igram fudbal, da postignem gol i da pobedim. Politički aspekti i priče koje dolaze sa strane me ne zanimaju – srećom ima onih koji razmišljaju i govore drugačije, kao napadač Haris Seferović, čiji su roditelji iz Bosne i Hercegovine i koji u Benfiki igra sa Andrijom Živkovićem.

Ako se isključe te suvišne pozadinske političke igrice priprema (možda) biti ili ne biti meča sa Švajcarcima svodi se na pravljenje plana za dobijanje važne bitke na sredini terena, pametno zatvaranje prilaza svom golu i mudro probijanje tuđe odbrane. Gotovo izvesno u istoj formaciji 4-2-3-1 i najverovatnije sa istih startnih 11 iz meča sa Kostarikancima, jer tim i formulu koji daju uspeh ne treba menjati. Eventualno u finesama prilagoditi osobenostima švajcarskog fudbala.

Osmina finala ili vađenje u zadnjem kolu – „orlovi“ sami i(li) najviše odlučuju.

Grupa E

1. kolo: Kostarika – Srbija 0:1, Brazil – Švajcarska 1:1.

Srbija 1 1 0 0 1:0 3

Brazil 1 0 1 0 1:1 1

Švajcarska 1 0 1 0 1:1 1

Kostarika 1 0 0 1 0:1 0

2. kolo (danas): Sankt Peterburg: Brazil – Kostarika (14), Soči: Srbija – Švajcarska (20).

3. kolo (27. jun): Moskva: Srbija – Brazil (20), Nižnji Novgorod: Švajcarska – Kostarika (20).

Švajcarska na skeneru: Disciplinovana „legija stranaca“

Takmičenje u Rusiji 11. je učešće Švajcarske na Mundijalima, odnosno četvrto uzastopno, a najveći uspesi zabeleženi su 1934, 1938. i 1954, kada su „sajdžije“ stizale sve do četvrtfinala. Neredovni i uglavnom nezapaženi akteri šampionata Evrope do ovog SP stigli su kroz baraž, samo zato što ih je Portugal u poslednjem kolu pobedio istim rezultatom kojim je poražen podno Alpa, a Kristijano Ronaldo i društvo imali bolju gol razliku. U doigravanju ih je namučila Severna Irska (0:0, 1:0 iz nepostojećeg penala), ali su zato na pripremnim utakmicama pokazali zbog čega su pre remija sa Brazilom izgubili tek jedan od 22 meča. Sve pod vođstvom 54-godišnjeg selektora iz Bosne i Hercegovine, Vladimira Petkovića, koji je „legiju stranaca“, sa velikim brojem fudbalera rođenih u drugim zemljama ili poreklom sa različitih teritorija, preuzeo 2014, nakon povlačenja starijeg Otmara Hicfilda i svog najvećeg uspeha u karijeri – Kupa Italije sa Lacijom.

Od početka forsira vrlo disciplinovan i organizovan fudbal, u 4-2-3-1 formaciji, sa čestim probojima po bokovima i centaršutevima, koliko krila toliko i bekova. Od 23 aktuelna reprezentativca čak 19 ima klubove u „ligama petice“, najviše u Nemačkoj, a u kvalifikacijama su se posebno istakli: Haris Seferović (12 nastupa, 4 pogotka, 3 asistencije), Stefan Lihštajner (3 gola), Blerim DŽemaili, Kserdan Šaćiri (po 3 nameštena gola), Admir Mehmedi, Rikardo Rodrigez, Granit DŽaka, Stiven Zuber (dvostruki strelci).

FSS navijačima: Ne nasedajte na provokacije

Fudbalski savez Srbije apelovao je na naše navijače da na stadion ne unose transparente sa uvredljivim sadržajem za bilo čiji integritet i ne reaguju na takvo eventualno ponašanje pristalica suparnika.

„Zbog visokog rizika koji nosi duel sa selekcijom Švajcarske, molimo navijače da se pridržavaju uputstava i obaveštenja od strane domaćina šampionata.. Budimo svi ujedinjeni kao što su to naši igrači, ne odgovarajmo na moguće provokacije, pokažimo svetu da smo ljudi koji ovu igru ne zloupotrebljavaju u političke i bilo koje druge svrhe“, stoji u jučerašnjem saopštenju FSS.

Tradicija na strani Srbije

Samostalna Srbija nikada nije imala posla sa Švajcarskom, ali jesu Kraljevina i Republika Jugoslavija čiji je pravni naslednik. Ukupno 13 puta, od 1933. do 2001. godine, u raznim (ne)takmičarskim prigodama, od čega je naš tim u šest navrata slavio, pet puta remizirao i dva puta izgubio. Na prvenstvima sveta jedino 1950. u Brazilu, a na šampionatima Evrope nikada. Poslednji put pre 17 leta, u borbi za tadašnji Mundijal, kada je u Beogradu bilo 1:1 a u Bazelu 1:2, strelci u revanšu bili sadašnji selektor Mladen Krstajić i potpredsednik FSS Savo Milošević.