Foto: Wikipedia/ Stevan Kragujevac

Pravna komisija Fudbalskog saveza Srbije donela je preporuku da se Crvenoj zvezdi prizna titula iz 1946. godine, a konačnu odluku doneće 15. maja Skupština FSS. Za to vreme crveno-beli su unapred objavili da su ove sezone osvojili 30, a ne 29. titulu, čime će po nezvaničnom pravilu preuzetom iz italijanskog fudbala moći da sebi na dres prišiju treću zvezdicu.

U dokumentima Fudbalskog saveza Jugoslavije navodi se da je tadašnja Federativna narodna republika Jugoslavija prvog fudbalskog šampiona posle Drugog svetskog rata dobila 1947. godine (Partizan). Najpre je na jesen 1944. i u proleće 1945. godine odigrana revijalna fudbalska liga u kojoj je selekcija Narodne republike Srbije bila prva, drugo mesto zauzeo je tim Jugoslovenske armije, a treće selekcija NR Hrvatske. Potom su 1945. republički i pokrajinski Savezi dobili nalog da organizuju kvalifikaciona takmičenja za prvenstvo FNRJ koje će zvanično prvi put biti odigrano sezone 1946/47.

U Srbiji su tokom jeseni 1945. bili organizovani kvalifikacioni turniri po regijama, a Crvena zvezda je bila prva u grupi „Dunav“ beogradskog okruga. Potom su na proleće 1946. prvaci okruga igrali finalni turnir u vidu ligaškog takmičenja sa koga su prva dva kluba izborila su plasman u Prvu ligu Jugoslavije za sezonu 1946/47.

Čelnici Crvene zvezde su priznanje titule iz 1946. zatražili na osnovu argumenta da je klub bio prvak na završnom turniru Srbije u okviru kvalifikacija za prvenstvo Jugoslavije, usput se pozivajući na to da je titula iz iste godine priznata u Hrvatskoj splitskom Hajduku koji je bio najbolji u toj republici te sezone.

Ukoliko Skupština FSS proglasi Crvenu zvezdu prvakom iz 1946. otvoriće se i pitanje prava subotičkog Spartaka koji je iste sezone igrao kvalifikaciono prvenstvo Vojvodine gde je završio na prvom mestu, a koja je i tada kao pokrajina bila sastavni deo Srbije.

– Ispada da je Jugoslavija 1946. godine imala nekoliko prvaka. Neke stvari treba prepustiti istoriji i okrenuti se budućnosti. Teško je reći ko je tada bio šampion ako je svaka republika imala svoje takmičenje – priča za Danas bivši fudbalski sudija Rade Đurović.

LJubo Španjol, nekadašnji potpredsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, tvrdi za naš list da nije u analima FSJ bez razloga 1946. godina ostala prazna.

– Poslednji šampion Kraljevine Jugoslavije bio je Građanski 1940, a prvi šampion posleratne države Partizan 1947. Naknadno je titula iz 1946. priznata Hajduku u Hrvatskoj, a ako bi baš moralo da se kopa po prošlosti onda bi je splitski klub i zaslužio u tadašnjoj Jugoslaviji. Iskreno, nije mi jasno šta će sada Zvezdi ta titula iz 1946? Jedinom šampionu Evrope iz bivše Jugoslavije i najtrofejnijem klubu iz bivše države ne priliči da se na takav način bori za pehar, a nije da ih nema impozantan broj u svojoj vitrini.

Nije sportski i nije fer plej tražiti titulu iz godine koja nije bez razloga bila računata kao kvalifikacije za veliku ligu države. Ne postoji 1946. ni liga Srbije, ni liga Hrvatske, ni liga Makedonije, ni liga Bosne i Hercegovine, postojala je tada samo Jugoslavija i njeno prvenstvo – objašnjava Španjol.

Bivši direktor FK Vojvodina koji je učestvovao u stvaranju šampionske generacije „lala“ iz 1989. godine objašnjava i da bi legitimni šampion te lige iz 1946. mogao da bude samo Hajduk.

– Hajduk je tada bio najjači klub. Posle tih kvalifikacionih takmičenja odigrana je i mini liga između republičkih pobednika u kojoj je Hajduk bio prvi, a što je bio glavni argument kluba iz Splita da mu se u 21. veku prizna ta titula. Mnogi ne znaju da je Hajduk tada bio vojni klub, igrao je utakmice protiv vojske Engleske, vojske SAD, a tek je kasnije političkom odlukom Partizan preuzela Jugoslovenska armija. Hajduk je u posleratnim godinama imao najbolji tim – dodaje Španjol.

Za nekadašnjeg čelnika FK Rijeke ostaje nejasno zašto se uopšte posle 73 godine digla bura oko toga kome pripada titula iz 1946.

– Hajduk je godinama u svojim monografijama priznavao sebi titulu iz 1946. godine. Crvena zvezda je nije ni u jednom svom zapisu pominjala. Zašto je sada neophodno da dobije tu titulu, ne znam… Možda i politika ima veze s tim. Bio sam dobar prijatelj sa Rajkom Mitićem. On je bio jako ponosan i uvek se hvalio time što je bio deo tima Zvezde koja je 1951. osvojila prvu titulu. Da je Rajko živ, ne verujem da bi tražio da mu se prizna titula iz 1946 – smatra Španjol.

Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević tvrdi da Zvezda ima pravo na titulu iz 1946, a da je klub to priznanje trebalo da traži ranije.

– Ne vidim razlog da se Zvezdi ne prizna titula prvaka Srbije iz 1946. Ako je Hajduk mogao da dobije legitimno priznanje u Hrvatskoj, zašto i ovde ne bi bio proglašen šampion, a Zvezda je zasluženo tada bila najbolja u Srbiji. Ne znam zašto klub nije ranije tražio da mu se prizna ta titula, pa je to tek sada urađeno na zahtev veterana – zaključuje Ivošević.

Prelević: Prilagođavamo prošlost

Advokat Božo Prelević tvrdi da je priča o tituli iz 1946. potpuno besmislena i da joj je jedini cilj zamajavanje javnosti kako bi se skrenula pažnja sa ozbiljnih životnih pitanja.

– Očekujem da će uskoro tabloidi dokazati i da je Srbija pobedila Tursku u Kosovskom boju pošto dotle čak ide iskrivljavanje istorijskih činjenica. Ne mogu pronaći reči da objasnim koliko je besmisleno, nevažno i glupavo uopšte raspravljati o tome ko je bio fudbalski šampion 1946. godine. Pošto smo rešili da odustanemo od budućnosti, odlučili smo da prilagodimo prošlost – naglašava Prelević.

Partizanu sud dodelio dve titule

FK Partizan je u dva navrata naknadno proglašen šampionom Jugoslavije. Najpre je pobedom nad Železničarom (4:0) osvojio titulu 1986. godine zahvaljujući boljoj gol razlici od Crvene zvezde. Međutim, tadašnji predsednik FSJ Slavko Šajber poništio je zbog nameštanja celo kolo. Partizan je odbio da igra ponovljeni meč (registrovan službenim rezultatom 0:3) zbog čega je Zvezda postala prvak. Kasnije je Sud poništio Šajberovu odluku i titulu vratio Partizanu. Sledeće godine (1987) titulu je osvojio Vardar, ali je Partizan ponovo pravdu potražio pred sudom jer je zbog Šajberove kazne za nameštanje prvenstvo počeo sa minusom od šest bodova. Sud je zatim opet naknadno titulu priznao Partizanu iako je Vardar 1987. igrao kao prvak Jugoslavije u Kupu evropskih šampiona.

Sporni prvaci iz 1998. i 1999.

U novijoj istoriji domaćeg titula dve titule su još uvek sporne. Za titulu Obilića iz 1998. godine mnogi smatraju da je posledica nameštanja utakmica i pritiska koji je tadašnji vlasnik kluba sa Vračara Željko Ražnatović Arkan vršio nad igračima i funkcionerima drugih ekipa, kao i nad sudijama. Partizan je 1999. godine osvojio titulu u prvenstvu koje zbog NATO bombardovanja nije završeno. FSJ je tada odlučio da pehar dodeli ekipi koja je bila prva na tabeli posle 24 kola, iako preostalih 12 kola nikada nije odigrano.

Povezani tekstovi