Stručnjak za rusku ekonomiju i politiku: EU i Britanija „muzu svetu kravu“

Suočene sa pogoršanjem javnih finansija, mnoge zemlje sada konačno prihvataju da je vreme za akciju – čak i ako to kratkoročno može doneti izvesnu korist Rusiji, piše u analizi za CEPA.org Aleksandar Koljandr, specijalizovan za rusku ekonomiju i politiku.

Glavni strah bio je da bi zaplena računa i imovine žrtvovala „svetu kravu“ privatne svojine i pouzdanosti bankarskog sistema, što bi moglo naterati druge velike klijente – kako privatne, tako i državne – da potraže sigurnije destinacije za svoja milijarde van Evrope, čime bi se ugrozili i valuta i finansijski sektor.

Pravna borba takođe je predstavljala zabrinutost (i gotovo je izvesna – bezakonita Rusija uživa u odlaganjima i komplikacijama koje donose pravne procedure na Zapadu).

Sada se čini da su Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo odlučili da je pomozu umesto da ubiju svetu kravu.

Zapadna Evropa se sama zaplašila do neaktivnosti, ali šanse da bi Rusija mogla da odmrzne svoja sredstva oduvek su bile male.

Naime, postoji i hitna potreba i moralna obaveza da se agresor natera da plati – koristeći ruski novac za ukrajinsku stvar. Ne računajući troškove daljeg ratovanja, Rusija je, prema procenama, Ukrajini nanela štetu od oko 1,16 biliona dolara.

Zamrznuta sredstva uglavnom su u vlasništvu Centralne banke Rusije. Najveći deo te imovine nalazi se u EU, pri čemu je više od polovine deponovano kod Euroclear-a, belgijske klirinške i depozitne kuće. Pošto ne postoji presedan, evropske vlade bile su neodlučne da konfiskuju imovinu zemlje sa kojom formalno nisu u ratu.

Međutim, deo novca je iskorišćen za pomoć Ukrajini. Kako ruska imovina koja nosi kamatu dospeva, Euroclear akumulira gotovinska sredstva u svojim knjigama. Klirinška kuća koristi ova sredstva za generisanje prihoda od kamata, slično kao i svaka komercijalna banka.

Ovaj prihod se zatim oduzima u korist Ukrajine putem posebnog poreza. Prošle godine, ovaj prihod od kamata je iznosio 6,9 milijardi evra (8,1 milijardi dolara).

Ovaj pristup je pravno održiv. Prava vlasništva i priroda imovine ostaju nepromenjeni, a jedini pravni osnov koji Moskva ima jeste potraživanje izgubljenog prihoda – što je teško dokazivo.

Glavni rizik bila bi nagla promena kamatnih stopa u Evropi, što se nije desilo.

S obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države obustavile direktnu finansijsku pomoć Ukrajini, potreba za dodatnim sredstvima na duži rok postala je hitna.

To je podstaklo EU da predstavi novi plan, čiji su detalji i dalje nejasni, kako izveštava Financial Times.

Prema preliminim informacijama, Ukrajina bi mogla da dobije oko 200 milijardi dolara. Velika Britanija, koja drži oko 30 milijardi dolara ruske imovine, izgleda spremna da prati EU u ovom programu.

Plan predviđa korišćenje novčanih sredstava sa računa u vlasništvu Rusije kao kolaterala za nove obveznice, ili njihovu direktnu upotrebu za kupovinu tih obveznica.

Uopšteno gledano, plan funkcioniše na sledeći način: EU ili grupa uključenih zemalja emituje obveznice bez kamate. Ruski gotovinski depoziti služe kao obezbeđenje, a obveznice se prodaju u tranšama privatnim investicionim bankama.

Alternativno, ruski depoziti se koriste za direktnu kupovinu ovih obveznica u tranšama. Smatra se da će Ukrajina na kraju biti krajnji dužnik, ali će imati obavezu otplate tek ukoliko se pitanje reparacija reši.

U suprotnom, otplata bi se izvršila iz ruskih sredstava. Obe šeme obezbeđuju stabilan tok sredstava za Ukrajinu.

Otkup obveznica zavisiće od mirovnih uslova i pristanka Rusije da plati ratne reparacije. Ovo je u potpunosti u skladu sa političkim stavom G7 i EU, izraženim još 2022: Rusija neće povratiti svoje rezerve dok ne dođe do mira i dogovora o nadoknadi štete Ukrajini.

Formalno, Rusija bi ostala vlasnik svojih računa, ali ne bi mogla njima da raspolaže kao ranije. Pošto obveznice ne nose kamatu, Rusija bi svake godine gubila novac zbog inflacije.

Ipak, Rusija ima osnova da ospori ovaj pristup, jer bi ovakva „zamena“ promenila njen račun – slično kao kada bi privatno lice otkrilo da je njegov novac pretvoren u zalog ili vrednosne papire bez pristanka.

Zbog toga će EU morati da ima čvrsto pravno uporište za sprovođenje ovog plana.

Ovo su upravo šeme o kojima je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno govorila u svom godišnjem govoru o stanju Unije.

Predlog da se ruska sredstva „zaplene ili na drugi način direktno iskoriste“ na „inovativan način za finansiranje odbrane Ukrajine“ potiče iz Vašingtona, prema navodima Fajnenšel Tajmsa.

List navodi da je američka administracija poslala belešku G7 partnerima u kojoj predlaže da se ta sredstva koriste „inovativno za finansiranje odbrane Ukrajine“.

Još pre samo godinu dana, tada kao senator, potpredsednik SAD Vens se protivio zapleni ruske imovine, a najveće evropske zemlje – uključujući Nemačku, Francusku i Belgiju, u čijoj se nadležnosti nalazi najveći deo ruskih rezervi – takođe su bile jednoglasno protiv konfiskacije.

Ove radikalne promene postale su moguće zahvaljujući zaokretu Nemačke pod novom vladom kancelara Fridriha Merca.

Berlin, koji je više od drugih strahovao da bi zaplena ruske imovine podrila status evra kao čuvara vrednosti i ugled Evrope kao pouzdanog finansijskog centra, promenio je stav zbog promene politike Vašingtona pod administracijom Donalda Trampa, kao i zbog straha da bi dalje pomaganje Ukrajini iz džepa poreskih obveznika moglo dodatno osnažiti krajnje desničarsku stranku AfD.

Rusija će, očekivano, pravno osporavati bilo kakav takav potez. I dalje postoje zapadni advokati spremni da zastupaju Kremlj. Ipak, to ne menja činjenicu da je čak i Vladimir Putin priznao kako 300 milijardi dolara u zamrznutim rezervama smatra izgubljenim, nazvavši to „cenom koju vredi platiti“.

Novi plan EU i Velike Britanije verovatno neće sadržati odredbe koje zabranjuju pravne postupke, pa će, ukoliko privatne banke kupe nove obveznice, one postati tužene strane. Pravna nesigurnost biće ugrađena u te obveznice, što će smanjiti interesovanje potencijalnih kupaca i povećati prinose.

Ako se ruski gotovinski depoziti zamene obveznicama bez kamate, države bi, umesto banaka, postale tužene strane, čime bi sistem postao otporniji na tužbe i gubitak vrednosti. Na insistiranje Belgije, novi plan predviđa raspodelu pravnog rizika među svim zemljama učesnicama.

Rusija će zauzvrat formalno zapleniti stranu imovinu koju poseduje na svojoj teritoriji – uglavnom u vlasništvu zapadnih firmi koje su investirale u rusku imovinu i biznise.

Od 2022. godine, Rusija je zaključala ovu imovinu i prihode koje je generisala u specijalne račune. Kao i ruski računi kod Euroclear, ti računi su i dalje u vlasništvu svojih vlasnika, ali oni njima ne mogu da raspolažu.

Tačan iznos sredstava na tim računima nije poznat, jer su neki stranci uspeli na ovaj ili onaj način da povuku svoj novac, dok se dividende i kamate i dalje gomilaju za ostale.

Gruba procena govori o sumi između 20 i 24 milijarde dolara. Nema sumnje da je ova sredstva motivisala pojedine zapadne firme da tiho lobiraju protiv zaplene ruske imovine.

Ipak, taj novac ne pripada zapadnim vladama i ni približno ne dostiže vrednost zamrznutih ruskih sredstava.

U suštini, zapadna imovina u Rusiji nalazi se u istom položaju kao i ruska imovina na Zapadu – faktički je izgubljena.

Teoretski, njena zaplena bi koristila Kremlju jer bi mogla da popuni budžet ili Nacionalni fond bogatstva. Ali cena bi bila dodatno odbijanje stranih investitora i jačanje percepcije da je Rusija pravno i politički nesigurno tržište.

I dok bi ruski budžet možda mogao da privremeno profitira, te sume nisu dovoljne da spreče predložene mere štednje i povećanja poreza, koje se razmatraju kako bi se uskladili rashodi i prihodi.

Što se tiče Ukrajine, ona očajnički treba sredstva za odbranu, obnovu i uravnoteženje budžeta, dok Evropa ima moralni problem: kako nastaviti pomoć Ukrajini bez dodatnog iritiranja već ogorčenih birača.

Kako su neki komentatori istakli – odluka koju je Zapad trebalo da donese bila je očigledna. Sada, posle 43 meseca rata i bez ikakvog znaka da se bliži kraj, izgleda da smo blizu rešenja.

I ishod se može sažeti u tri reči: Neka Rusija plati.