Takvih činjenica, koje su i pravne, nisu samo faktičke, nema u slučaju Katalonije – kaže za Danas Nikola Samardžić, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i autor knjiga Identitet Španije i Istorija Španije, komentarišući reagovanje EK na ishod referenduma o nezavisnosti Katalonije i njen stav da se pitanja Katalonije i Kosova ne mogu porediti. Međutim, prema njegovoj oceni, pitanje Katalonije će uskoro postati i pitanje EU, koja je nažalost, kako naglašava, u zabrinjavajućem deficitu političkog liderstva.

* Kako komentarišete reagovanje srpskih vlasti, koje optužuju EU za licemerje i dvostruke aršine u kontekstu referenduma o Kataloniji?

– Beograd preti Briselu Rusima, Ruse zamajava evropskom integracijom. To bi bila jedna od prihvatljivih strategija da nismo potrošili toliko vremena. Ovde nema života već 30 godina, pa nema ni Kosova, ima samo stupidnih analogija i dugoročno štetnih odluka. Uostalom, Brisel neka vidi kako će s Dačićem i tom miloševićevskom bulumentom i njihovim moskovskim gazdom koji pritiska Srbiju da se upravo ona odmetne od demokratskog međunarodnog poretka, kako je već uništila jugoslovensku zajednicu u saradnji sa izdajnicima na svim stranama, a to najbolje znamo i umemo.

* Šta bi prema vašem mišljenju mogao da bude scenario u skorijoj budućnosti u Španiji? Katalonski lideri su uoči referenduma izrazili spremnost da pregovaraju s Madridom o “raznim opcijama, pored nezavisnosti”? Šta bi bilo ako bi bio aktiviran Član 155 španskog Ustava, koji omogućava centralnoj vlasti da obustavi samoupravu u regionu, i koliko je realno da bi do toga moglo da dođe?

– Bilo bi pogrešno primenjivati isključivo španski Ustav i statute. Tome služe politički lideri, da ponude smernice koje prevazilaze bezizlazne situacije. U ovom trenutku, formalno pravno, vlada u Madridu raspolaže ogromnim ovlašćenjima, i to je bila politička cena izuzetno razvijene katalonske i ostalih perifernih autonomija. Istovremeno se, međutim, katalonska samouprava može pozivati na širi okvir evropskog zakonodavstva i opštu normu koja nalaže širenje prava pojedinca i osujećenih grupa. Sad je očigledno kako je, posmatran sa strane, izgledao bizaran raspad Jugoslavije, i jugoslovensko iskustvo, tako tragično, u ovom slučaju je korisno, mada nema nikakvih konkretnih pravno-političkih analogija između španske države i jugoslovenske federacije, one su samo bezvredni politički fabrikati.

* Da li će i u kojoj meri aktuelni događaji u Kataloniji ugroziti mir u Španiji, s obzirom na štrajkove i najave katalonskog lidera da će za nekoliko dana proglasiti nezavisnost regiona i čvrstu poziciju Madrida da bi to bilo nezakonito?

– Katalonija raspolaže dugom i specifičnom tradicijom anarho-sindikalizma. Na blisku budućnost javne bezbednosti uticaće i prisustvo levih i desnih ekstremista. Predsednik katalonskog Đeneralitata Karles Pućdemon snosi ličnu odgovornost za politički proces koji vodi obostrano štetnim rešenjima. Katalonski nacionalizam nije etnički, on je građanski, a pre svega se odnosi na dugu tradiciju samouprave i kulturne posebnosti, i neće biti jednostavno povući liniju razgraničenja koja će tako složene identitete i verovatno složena osećanja odvojiti od celine hispanskog iberijskog prostora. Katalonija će napuštajući špansku državu napustiti i EU, u čijim će institucijama španska država, ukoliko bude tako odlučila, blokirati njenu reintegraciju kao nove nezavisne države.

Volja Katalonaca je veoma složena

– Ne verujem da većina želi potpuno osamostaljenje koje bi Kataloniju izolovalo, najmanje privremeno, od Španije i EU, niti da Katalonija postane, silom prilika, klijent, vazal susedne Francuske – kaže Nikola Samardžić, odgovarajući na pitanje da li je prema njegovom mišljenju ishod glasanja izraz volje većine Katalonaca. Ta volja je veoma složena, napominje Samardžić, ona nije jednosmerna, jednoobrazna, i podrazumeva posledice.