FOTO: EPA-EFE/SHAMIL ZHUMATOV / POOLViše od 65 odsto glasača Belorusije glasalo je na referendumu za ustavne amandmane koje je predložio predsednik Aleksandar Lukašenko, saopštila je Izborna komisija te zemlje, izazivajući zabrinutost EU koja je danas osudila uslove glasanja.
Na referendumu se glasalo za prihvatanje ili ne amandmana kojim se omogućuje jačanje ovlašćenja 67-ogodišnjeg Lukašenka, koji vodi Belorusiju čvrstom rukom od 1944. godine.
Referendum održan juče organizovan je u vreme kada je susedna Ukrajina pod ruskom invazijom pokrenutom 24. februara a pregovori izmedju Rusa i Ukrajinaca se održavaju na beloruskoj granici.
„Za amandmane Ustava Republike Belorusije glasalo je 65,16 odsto glasača“, rekao je noćas predsednik beloruske centralne izborne komisije Igor Karpenko, prenele su ruske novinske agencije. Prema njemu 10,7 odsto je glasalo protiv.
Izlaznost je bila 78,63 odsto, prema izbornoj komisiji.
Da bi bili usvojeni amandmani potrebno je bilo da za njih glasa više od 50 odsto izašlih, a referendum se smatra važećim ako izadje više od 50 glasača.
Medju predloženim izmenama je doživotni imunitet od sudskog gonjenja za bivše predsednike, i uvodjenje ograničenja od dva predsednička mandata za naslednike Lukašenka.
Prethodni Ustav nije predvidjao ograničenje broja predsedničkih mandata, ali novo ograničenje se primenjuje od stupanja novog predsednika na dužnost, što omogućuje Lukašenku da ostane na vlasti do 2035. godine ako bude ponovo izabran 2025.
U izmenama je takodje ispala obaveza Belorusije da ostane „nenuklearna zona“, taj član se zamenjuje članom kojim se „isključuje vojna agresija sa teritorije“ Belorusije.
„Predložene promene Ustava daju Lukašenku dodatne alatke za dalje jačanje svoje vlasti“, rekao je danas šef diplomatije EU Žozep Borelj u saopštenju.
Borel je ocenio kao „drugi zabrinjavajući element“ to što se izbacuje odredba o nenuklearnom statusu Belorusije.
Borel je osporio važnost ovog referenduma organizovanog u kontekstu opšteg kršenja ljudskih prava.
„To nisu uslovi za demokratski proces revizije ustava“, dodao je Borelj.
Krajem januara SAD su izrazile zabrinutost da bi ta reforma omogućila raspoređivanje ruskog nuklearnog oružja u Belorusiji, koja se graniči sa Ukrajinom i Poljskom.
Ponovni izbor Aleksandra Lukašenka za predsednika u avgustu 2020. pokrenuo je istorijski pokret protesta u zemlji, kojE su vlasti nasilno ugušile i sprovele masovna hapšenja, zatvaranja medija i nevladinih organizacija.
U Rusiji je ustavna reforma usvojena 2020. otvorila put da predsednik Vladimir Putin ostane na vlasti do 2036.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
