„Vašington ne sme da promoviše promenu režima u Bagdadu po cenu promene režima u Londonu“: Britanija upozorila SAD uoči invazije na Irak

Kako piše Gardijan, Blerov savetnik za spoljnu politiku Dejvid Mening upozorio je Kondolizu Rajs, tadašnju savetnicu SAD za nacionalnu bezbednost: „SAD ne smeju da promovišu promenu režima u Bagdadu po cenu promene režima u Londonu.“

Sastanak između njih dvoje održan je pre nego što je Bler posetio američkog predsednika Džordža V. Buša u Kemp Dejvidu 31. januara 2003. godine, dva meseca pre invazije na Irak.

Iako SAD još nisu odlučile o drugoj rezoluciji Saveta bezbednosti, Blerovi ciljevi u Kemp Dejvidu bili su da ubedi SAD da je druga rezolucija „politički neophodna za Veliku Britaniju i gotovo sigurno i pravno neophodna“, i da se odloži invazija u februaru do kraja marta, navodi se u informativnoj belešci Bleru koju je uputio Mening, a koju je objavio Nacionalni arhiv u Londonu.

U posebnom dopisu Bleru od 29. januara, označenom kao „tajno – strogo lično, veoma osetljivo“, Mening je naveo da je rekao Rajsovoj : „Druga rezolucija je politička neophodnost za vas (Blera) na domaćem planu. Bez nje, ne biste obezbedili podršku kabineta i parlamenta za vojnu akciju. Ona mora da shvati da biste mogli biti primorani da napustite funkciju ako pokušate. SAD ne smeju da promovišu promenu režima u Bagdadu po cenu promene režima u Londonu.“

Mening je napisao: „Rekao sam da Buš može sebi da priušti kockanje. Želeo je drugu rezoluciju, ali ona mu nije bila ključna. Već je imao kongresna ovlašćenja da deluje jednostrano. Ovo je bilo sasvim drugačije od situacije sa kojom ste se vi suočili.

„Kondi je to priznala, ali je rekla da u svakoj poker igri dolazi trenutak kada morate da pokažete svoje karte. Rekao sam da je to u redu za Buša. On bi i dalje bio za stolom ako bi kasnije pokazao svoje karte. Vi ne biste.“

Amerikanci su postajali sve nestrpljiviji zbog nevoljnosti Francuske i Rusije – koje su obe imale pravo veta u Savetu bezbednosti UN – da se dogovore o rezoluciji sve dok inspektori UN ne budu mogli da pronađu bilo kakve dokaze o oružju Sadama Huseina za masovno uništenje, što je navodno opravdanje za rat.

Nakon Bušovog godišnjeg obraćanja Kongresu o stanju nacije, neposredno pre Blerove posete, ambasador Velike Britanije u Vašingtonu Kristofer Majer upozorio je da su opcije za mirno rešenje efikasno iscrpljene.

Majer je Bušovu poruku o Iraku do tog trenutka opisao kao „mesijansku“.

Sada je bilo „politički nemoguće“ da Buš odustane od rata „bez Sadamove predaje ili nestanka sa mesta događaja“, napisao je.

Bušov govor o stanju nacije zatvorio je svaki prostor za manevar, obavestio je Mejer London: „Uzvišenim proznim stilom kojim je Buš privučen u ovim značajnim prilikama, on je u stvari rekao da je uništenje Sadama krstaški rat protiv zla koji treba da preduzme Božji izabrani narod.“

U drugoj depeši prethodnog meseca, rekao je o Bušu: „Njegov pogled na svet je manihejski. On vidi svoju misiju kao oslobađanje od zločinaca.“

Na kraju, SAD i Velika Britanija su odustale od napora da postignu dogovor o rezoluciji, tvrdeći da je francuski predsednik Žak Širak jasno stavio do znanja da se nikada neće složiti.

U još jednoj informativnoj belešci pre Kemp Dejvida, Ministarstvo odbrane upozorilo je: „Oslabljivanje Sadamovog kontrolnog uticaja na vlast može dovesti do značajnog nivoa međusobnog nasilja.“

Jedan od ključnih nalaza Čilkotovog izveštaja bio je da je Bler ignorisao upozorenja o tome šta će se dogoditi u Iraku nakon invazije, a u njemu se odbacuje Blerova tvrdnja da se kasniji haos i sektaški sukob nisu mogli predvideti.