Britanski Gardijan o protestima: Veliki pritisak na Vučića, Milošević pao kad su se službe okrenule protiv njega

Talas demonstracija predvođenih studentima počeo je kao protest protiv korupcije u vladi nakon urušavanja krova na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, u kom je poginulo 15 ljudi, piše britanski Gardijan.

Uprkos napadima na demonstrante i ograničenim vladinim ustupcima, skoro svakodnevni protesti su rasli i širili se, pogađajući više od 100 gradova i naselja i privlačeći sve veću podršku članova pravosuđa, nastavnika, privatnih preduzeća i šire javnosti.

Demonstranti su u ponedeljak zauzeli raskrsnicu Autokomandu, gde se spajaju dva glavna puta sa jugoistoka na putu ka centru Beograda.

Hiljade Beograđana pridružilo se protestima, kao i poljoprivrednici koji su u prestonicu dovezli svoje traktore, od kojih su neki korišćeni za zaštitu demonstranata, nakon dva teška incidenta kada su automobili naleteli na masu demonstranata.

Pojava poljoprivrednika i traktora bio je odraz masovnih protesta i marša na Beograd koji je na kraju 2000. godine srušio režim Vučićevog prethodnika Slobodana Miloševića. Miloševićev pad je, međutim, usledio tek kada su se ključni elementi bezbednosnih snaga okrenuli protiv njega.

Nakon što je rekordnih 100.000 ljudi izašlo na protest u Beogradu 22. decembra, Vučić im je zapretio rekavši da će ih srpski specijalci „razbiti za 6-7 sekundi“. Ali pretnja je izazvala široku podsmeh i on do sada nije pokušao da iskoristi snage bezbednosti da razbije proteste.

Vlada je nastojala da izađe u susret nekim zahtevima studenata, što je najvažnije uklanjanjem tajnosti sa nekih dokumenata o urušavanju nadstrešnice stanice u Novom Sadu, što se dogodilo ubrzo nakon što je stanicu obnovio konzorcijum predvođen Kine.

Demonstranti tvrde da je do kolapsa došlo zbog korupcije i rezanja uglova u građevinskim radovima. Za katastrofu je optuženo 13 osoba, uključujući bivšeg ministra saobraćaja Srbije Gorana Vesića, koji je podneo ostavku nekoliko dana nakon kolapsa.

Vlada je u nedelju objavila relevantnija dokumenta, ali je nejasno da li će to biti dovoljno da smiri demonstracije. Vođe protesta takođe zahtevaju okončanje krivičnog gonjenja demonstranata, hapšenje i krivično gonjenje onih koji su umešani u napade na demonstrante i povećanje finansiranja obrazovanja.

Alida Vračić, suosnivačica i izvršna direktorka Popularija, istraživačkog centra fokusiranog na zapadni Balkan, rekla je da upornost demonstracija predstavlja ozbiljan izazov za Vučića, koji dominira srpskom politikom od kada je postao premijer 2014. godine.

„Oni bi zaista mogli da budu pretnja zbog svog jedinstvenog pristupa. Ovi studenti prevazilaze uobičajenu opoziciju i zaobilaze standardni priručnik za bavljenje neefikasnim upravljanjem. Oni ne traže dijalog ili kompromise, traže da institucije jednostavno rade svoj posao““, rekla je Vračić. „Ova direktnost je ono što najviše boli i ostaje daleko van domašaja srpskog političkog alata“.

„Okupljajući hiljade oko objedinjujućeg zahteva – pravde – pronašli su moćnu i rezonantnu poruku i mobilisali hiljade. Na Balkanu, gde se nepravda trpi predugo, njihov poziv na promene je hitan. Bilo je vreme koje se promenilo i prelilo negde drugde.“

Edvard Džozef, bivši američki diplomata sa Škole za napredne međunarodne studije Džons Hopkins, rekao je da je moguće da se politički tok u Srbiji okreće.

„Nastavnici – i mnoge druge profesije – sledili su primer učenika koji su masovno protestovali nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra“, napisao je on u objavi na društvenim mrežama.

„Navodno, čak su i sudije – istaknuti državni službenici – napustili zgrade suda da podrže demonstrante u prolazu… Faktor straha je nestao. Čak i u degradiranoj balkanskoj demokratiji, ljudi i dalje imaju slobodu izbora i još uvek mogu da zahtevaju odgovornost.“