Rusija intenzivira pripreme za sukob visokog intenziteta: O predstojećim vojnim vežbama „Zapad-2025“

Zakazana za septembar, očekuje se da će vežba „Zapad-2025“ biti najveća rusko-beloruska vežba od 2021. godine, a pripreme su već u toku.

Dok Moskva i Minsk opisuju ovu predstojeću vežbu kao odbrambenu, njena struktura, upotreba unapred raspoređenih snaga i dobro uvežbana ruska propaganda o navodnim pretnjama od mnogo manjih suseda ukazuju na sve veću spremnost za sukob visokog intenziteta.

To je podvučeno značajnim ruskim vojnim gomilanjem na istočnom krilu, sa novim bazama i opremom koje pristižu jedinicama uprkos kontinuiranom ratu protiv Ukrajine. Ove mere još uvek nisu na nivou Hladnog rata, ali je pravac kretanja jasan. Sve ukupno, ovi događaji ukazuju na konfrontacioniji stav prema evroatlantskoj zajednici.

U aprilu, general Kristofer Kavoli, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi (SACEUR), rekao je Komitetu za oružane snage američkog Senata: „Kontinuirani napori Rusije da razvije masivnu vojsku veću od njenih predratnih snaga ukazuju na to da ona predstavlja trajnu pretnju Sjedinjenim Državama, našim saveznicima u NATO-u i globalnoj bezbednosti.“

Dodao je i da se „vojska Kremlja rekonstruiše i raste mnogo bržim tempom nego što je većina analitičara očekivala“ i da Rusija ima „vojsku veću nego što je bila na početku rata, uprkos procenjenim žrtvama od 790.000 ljudi“.

Vežbe „Zapad-2025“ moraju se posmatrati u ovom kontekstu, ne samo kao simbolične, već kao deo intenzivirane strategije za uvežbavanje i pripremu za potencijalnu kopnenu eskalaciju na istočnom krilu NATO-a, iza Ukrajine, piše u kolumni za Centar za analizu evropske politike (CEPA) Maksim Beznosjuk, stručnjak za stratešku politiku i direktor UAinFocus-a, nezavisne platforme koja povezuje ukrajinske i međunarodne stručnjake oko ključnih pitanja Ukrajine.

Rad Beznosjuka obuhvata saradnju između EU i Ukrajine, oporavak Ukrajine, politiku energetike i sirovina, upravljanje u regionima pogođenim sukobima i vezu između bezbednosne politike.

Novi vrhovni komandant NATO-a u Evropi, general Aleksus Grinkevič, upozorio je na potencijalnu krizu već 2027. godine, gde će Rusija i Kina koordinirati agresivne ratove u Evropi i Aziji.

Rusija i njen beloruski saveznik već su počeli da mute vodu kako bi stvorili neizvesnost za države NATO-a. Beloruski ministar je 28. maja rekao da će vežbe biti pomerene dalje od granica alijanse kako bi se smanjile tenzije. Dva meseca kasnije, vlada je saopštila da „zadržava pravo“ da rasporedi snage blizu svojih granica, navodeći mnogo manje vežbe NATO-a.

Za mnoge u Poljskoj i baltičkim državama, vežbe Zapad-2025 deluju manje kao rutinska vežba, a više kao proba za buduću blokadu ili invaziju. Ovo takođe uključuje strahove od potencijalnog udara kroz Suvalkski koridor, uski pojas zemlje koji povezuje Poljsku i Litvaniju, koji se nalazi između ruske Kalinjingradske oblasti na zapadu i Belorusije na istoku.

Belorusija, čija je spoljna politika sada gotovo identična spoljnoj politici Kremlja i koja je domaćin ruskim jedinicama koje napadaju Ukrajinu, ponovo služi kao poluga u ruskoj vojnoj politici protiv NATO-a.

Serija vežbi Zapad dugo je služila kao platforma za Rusiju da simulira eskalaciju pod odbrambenim maskom.

Godine 2021, to je bio ogroman poduhvat, u kojem je učestvovalo oko 200.000 vojnika i koji je uključivao simulirane udare na položaje NATO-a. Mesecima kasnije, počela je invazija na Ukrajinu u punom obimu.

Izgleda da će ponavljanje takvih vežbi 2025. godine pratiti sličan obrazac testiranja vremena reagovanja saveznika, iskorišćavanja sivih zona u doktrini, a istovremeno će testirati primenu snaga u više domena pomoću dronova i robotike.

Verovatno je da će organizatori vežbe „Zapad“ tvrditi da njihove vežbe uključuju najviše 13.000 vojnika kako bi izbegli aktiviranje Poglavlja VI Bečkog dokumenta OEBS-a iz 2011. godine. To bi ih primoralo da pozovu sve države članice OEBS-a da pošalju posmatrače.

U stvari, prema različitim procenama, vežba „Zapad-2025“ bi potencijalno mogla da uključi od 100.000 do 150.000 vojnika. Ovaj broj je manji nego u vežbi „Zapad-2021“, ali ga ne treba potcenjivati, s obzirom na aktivnije učešće različitih vrsta naoružanja i veliki broj vojnika koji učestvuju. Nasuprot tome, najveća vežba NATO-a od kraja Hladnog rata, „Stedfast Defender“ iz 2024. godine, uključivala je 90.000 vojnika.

Trenutna situacija je možda mračnija nego ikada od prve ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine. General Kavoli je rekao: „Kremlj otvoreno saopštava svoju želju za alternativom NATO-u kao evropskom bezbednosnom arhitekturom, za proširenjem ruske vojske i povećanjem prisustva snaga na ključnim lokacijama duž granica NATO-a.“

Poslednjih godina, Kremlj je proširio svoje vojne jedinice i izgradio železničke pruge na granici sa Finskom, Norveškom i Estonijom, što ukazuje na potencijalnu pripremu za sukob. Kremlj je takođe pojačao prisustvo raznog naoružanja, kao što su raketne jedinice dugog dometa, protivvazdušna odbrana i vazduhoplovna sredstva, u Belorusiji. Dugo neaktivni aerodromi se obnavljaju.

Jedan od najnovijih poteza bila je objava predsednika Putina o planovima za postavljanje balističke rakete srednjeg dometa Orešnik na vojne lokacije u Belorusiji. Kremlj je takođe nedavno odlučio da izgradi novu vojnu bazu u blizini finske granice, nakon odluke Finske da se pridruži NATO-u.

Štaviše, konvencionalni potezi Rusije sve više se spajaju sa nekinetičkim hibridnim pritiskom. Tokom proteklih šest meseci, Kremlj je pojačao sabotaže, sajber napade, propagandu i posredničke poremećaje širom Evrope, posebno duž istočnog krila NATO-a. Ovi napori često se javljaju tokom vojnih vežbi, kao što je primećeno tokom Zapad-2021.

Zapad-2025 predstavlja složen višedimenzionalni izazov za evropsku i evroatlantsku zajednicu. Zapadni lideri moraju ne samo da razmotre implikacije tako velikih vojnih vežbi kao što je Zapad-2025, već i da budu spremni da se suprotstave povezanim hibridnim kampanjama pritiska usmerenim na potkopavanje njihove demokratske kohezije.

Za države na prvoj liniji fronta, poput Poljske, baltičkih država i Finske, ovi događaji zahtevaju hitnu adaptaciju u vojnom odvraćanju, spremnosti snaga i zajedničkim vežbama. Planiranje NATO-a sada mora pretpostaviti da predstojeće i buduće vojne vežbe tipa Zapad mogu uključivati pokrete trupa u realnom vremenu sposobne da pokrenu lokalizovane krize duž istočnog i severnog krila NATO-a.

Kako se Zapad-2025 približava, lideri NATO-a i EU trebalo bi da ga tretiraju ne kao poziranje, već kao strateški signal u dugoročnoj strategiji Rusije za preoblikovanje ravnoteže snaga u Evropi.

I možda neće ostati mnogo vremena za popravku savezničke odbrane. Kao što je Grinkevič rekao u julu o planovima za povećanje izdataka za NATO: „Vreme je od suštinske važnosti i nameravam da to stalno ističem i da svima stavim do znanja da moramo da se pokrenemo i da se moramo kretati brzo.“