Da li je moguć izlazak Poljske iz EU? 1Foto: EPA-EFE/MARCIN BIELECKI

Brisel je sve umorniji od onoga što se doživljava od Varšave. Ali takođe zna da bi izlazak Poljske iz EU mogao da ošteti projekat Unije možda čak i više nego što bi pogodio džep Varšave.

Kako pregovori o budžetu Evropske unije dolaze do vrhunca, tako poljska vlada – sve nestabilnija koalicija predvođena nacionalističkom strankom Pravo i pravda (PiS) – igra sve opasnu igru.

„Moravjecki će možda ući u istoriju poput Dejvida Kamerona, koji je – možda nenamerno – započeo proces Bregzita. Isto tako i Moravjecki, stavljanjem veta na budžet EU, može da pokrene ’Polegzit’, proces izlaska Poljske iz EU“, rekao je prošle nedelje pred poslanicima poljskog parlamenta Boris Budka, predsednik Građanske platforme (PO), glavne opozicione stranke u toj zemlji.

Poljski parlament prošle nedelje pridružio se Mađarskoj u donošenju rezolucije kojom podržava plan vlade u Varšavi da stavi veto na budžet EU ako, kao što preti Brisel, taj budžet bude povezan s pitanjem vladavine prava. Dve države-članice takođe prete da će blokirati fond za ekonomski oporavak nakon pandemije, koji uz budžet za period 2020-2027 iznosi ogromnih 1,8 biliona evra.

Taj dugoročni budžet Evropske unije, poznat i kao „Višegodišnji finansijski okvir“, težak je 1,074 biliona evra, a Fond za oporavak 750 milijardi evra, od čega 390 milijardi odlazi ne bespovratnu pomoć, a 360 milijardi na zajmove.

Premijer Mateuš Moravjecki rekao je da bi Poljska mogla da dobije svoja sredstva izdavanjem državnih obveznica. I ako ne bude dogovora na sastanku šefova država ili vlada članica EU 10. decembra, na snagu će stupiti privremeni budžet, a Varšava možda neće imati druge opcije osim zaduživanja na tržištu po višim kamatnim stopama.

To bi bilo veoma loše za Poljsku i Mađarsku, ali moglo bi se dogoditi, kaže Milan Nic, direktor Odeljenja za centralnu i istočnu Evropu, Rusiju i Srednju Aziju pri Centru Robert Boš. „Poljska i Mađarska blokiraju dve stvari: budžet i mehanizam oporavka. Ali, njihovi zahtevi za obe te dve stavke već su zadovoljeni“, kaže Nic za DW.

I zaista, Poljskoj je već obećano 139 milijardi evra iz kohezionih fondova i oko 34 milijard zajmova iz budžeta i fonda za oporavak za sedmogodišnji period koji počinje u januaru.

Da li će Brisel ovoga puta ostati dosledan?

Jedan od predloga kojim se želi da se Varšava i Budimpešta privole da se slože s ostatkom EU jeste mehanizam vladavine prava. On Evropskoj uniji nudi instrument za sankcionisanje kršenja demokratskih načela smanjivanjem pomoći. To bi se, međutim, odnosilo samo na kršenja koja podrazumevaju zloupotrebu fondova EU, za šta vlade Poljske i Mađarske tvrde da je pravno nejasno. Moravjecki je za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ rekao da se mehanizam vladavine prava može koristiti proizvoljno i iz političkih razloga.

Jedan advokat iz Varšave koji je odbio da mu navedemo ime, kaže da bi vezu između finansiranja EU i poštovanja osnovnih vrednosti Unije zaista trebalo učiniti pravno stabilnom. On takođe dodaje da za pojedine korisnike sredstava EU, poput studenata iz programa Erazmus ili građanskih organizacija, bila potrebna potpuna pravna sigurnost kada su u pitanju sredstva.

Poljska bi, kako je rekao zamenik poljskog premijera Jaroslav Govin, bila spremna da odustane od veta ako lideri EU usvoje deklaraciju u kojoj bi se dodatno pojasnila povezanost fondova EU i vladavine prava

Ostali pokušavaju da umanje značaj tog spora. „U EU se uvek vodi žestoka rasprava o budžetu“, kaže za DW Pjotr Arak iz Poljskog ekonomskog instituta (PIE). „Ali ova tema je nova, a s obzirom na to da Poljska izvozi svoju politiku, onda se situacija van Poljske doživljava na ovaj način. Ali u Poljskoj, čak i na krajnjoj desnici, niko ne želi da ode iz EU“, tvrdi Arak. U međuvremenu, kursevi poljskog zlota i mađarske forinte miruju.

Ovo nije prvi put da Brisel prolazi kroz ovakvu situaciju. Godine 2018. pozvao se na član 7. Ugovora o EU zbog potencijalnog kršenja obaveza kao članice Unije. Poljska je tada mogla da izgubi pravo glasa i milijarde evra subvencija. Ali nije. I pristup Varšave Evropskoj uniji otada ostaje isti. „Potpuno je legitimno ono što PiS radi“, kaže Nic, ali dodaje da je stil kojim to rade u suprotnosti sa ustaljenom kulturom u Briselu.

Pregovori o budžetu EU zastali su krajem 2019. godine, jer su se rascepi između Istoka i Zapada proširili. Takozvani „štedljivi prijatelji“ – Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija i Švedska – kažu da će staviti veto na bilo koje rešenje ako distribucija sredstava nije povezana s poštovanjem vladavine zakona. Portugalski premijer Antonio Kosta kaže da Portugalci, koji 1. januara preuzimaju predsedavanje Savetu EU, neće ublažiti stav Unije.

Moravjecki u međuvremenu tvrdi da postoji ključna veza između bruto doprinosa država članica EU i koristi koje imaju od jedinstvenog tržišta. Zemlje Višegradske grupe (V4) u periodu 2010-2016. dobile su neto sredstva od EU od 1,5 do 4 odsto svog BDP, ali odliv dividendi i prihoda od imovine iz četiri zemlje grupe investitorima iz 15 zemalja „stare EU“ bio je 4 do 8 odsto BDP zemalja V4 u istom periodu.

S druge strane Atlantika, izabrani američki predsednik Džozef Bajden ne deli nesklonost Donalda Trampa ka Evropskoj uniji. Istovremeno, poljski lideri su svesni da se nemačka kancelarka Angela Merkel povlači sa svoje pozicije u septembru sledeće godine, što bi moglo da ostavi prostora nekim novim odnosima. Ideja Evropske unije „u dva reda“ nije po volji većini političara EU, a potiskivanje Poljske i Mađarske u „drugi red“ bi takođe moglo da pogorša postojeće neliberalne tendencije u obema zemljama.

Nejasne poruke iz Varšave

Što se tiče pregovora s Briselom, poljska stranka PiS jasno stavlja do znanja da pretnje mogu da povećaju težinu Varšave, posebno u trenutku kada se Brisel bori za pronalaženje rešenja za Bregzit. „Mislim da je Bregzit veliko pitanje za Brisel i da će Brisel zato verovatno da popusti kada je reč o Poljskoj. Oni jednostavno ne žele gnjavažu i sukob sa Varšavom“, ocenjuje za DW Filip Dlipaček, ovlašćeni finansijski planer sa sedištem u Velikoj Britaniji.

„Srećom, trenutno niko u Poljskoj ne razmišlja ozbiljno o Polegzitu i naše članstvo u EU ima snažnu podršku u javnosti“, kaže za DW Aleksander Lašek, glavni ekonomista varšavskog trusta mozgova Forum za civilni razvoj.

Kačinski je rekao da njegova stranka PiS nije zainteresirana za formalni Polegzit. To ne iznenađuje, s obzirom na to da se više od 65 odsto ljudi u Poljskoj protivi ideji izlaska njihove zemlje iz EU, dok bi samo 17 procenata podržalo izlazak.

De fakto Polegzit?

„Iako izlazak ne dolazi u obzir, postoji realna mogućnost da jezgro EU krene napred bez Poljske i Mađarske“, kaže Nic. Holandski premijer Mark Rute već tako nešto nagoveštava sugerišući da bi ostatak EU mogao da „zaobiđe“ Poljsku i Mađarsku.

„Nekakav de fakto Polegzit je vrlo moguć ili čak verovatan, jer se čini da poljske neliberalne vlasti ne priznaju ili se protive odlukama Suda Evropske unije i sada izražavaju spremnost da se povuku iz budžeta EU i fonda za oporavak“, kaže za DW Agnješka Bien-Kacala, profesorka ustavnog prava na univerzitetu Nikole Kopernika u Torunju.

„To znači da Poljska i Mađarska postaju drugorazredne članice EU. Samo je pitanje vremena kada će ključne države nastaviti s pojačanom i to ne samo fiskalnom integracijom ostalih članica“, zaključuje prof. Bien-Kacala.


Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.