„Putinova opasna igra“: Dronovi, Rusija, NATO, šta je sledeće?

Poremećaji u vazdušnom saobraćaju Danske beleže se još od ponedeljka uveče, nakon što su neidentifikovani dronovi zatvorili vazdušni prostor iznad aerodroma u Kopenhagenu. Sumnja se da iza toga stoji Rusija.

Poremećaji su se nastavili i ove nedelje, a tenzije su dodatno porasle u četvrtak nakon izveštaja, koji se pozivaju na NATO vazdušnu komandu, u kojima se navodi da su mađarski NATO lovci presreli pet ruskih borbenih aviona iznad Baltičkog mora, u blizini Letonije, piše CBS News.

Incidenti su se odigrali u kontekstu rastućih tenzija u Evropi, nakon niza upada ruskih dronova u Poljsku i Rumuniju ranije ovog meseca, kao i navodnog narušavanja vazdušnog prostora Litvanije od strane ruskih borbenih aviona krajem prošle sedmice.

Profesor Kraljevskog vojnog koledža, Šon Maloni, stručnjak za rusku vojnu strategiju, smatra da je pojačan pritisak Rusije usmeren na stvaranje utiska da NATO ne može ništa da preduzme osim da demonstrira silu.

„Ovo bih posmatrao kao eskalaciju, s obzirom na to da je fokusirano na Dansku. Cilj je da se skrene pažnja sa dešavanja u Moldaviji ili da se NATO-ova obaveštajna, nadzorna i izviđačka sredstva odvoje od Ukrajine“, ističe Maloni.

Ranije ove nedelje, predsednica Moldavije Maja Sandu upozorila je da je nezavisnost njene zemlje ugrožena uoči parlamentarnih izbora koji se održavaju u nedelju, 28. septembra.

Policija je u toj zemlji uhapsila desetine osoba i optužila ih za umešanost u zaveru čiji je cilj bio izazivanje nasilnih nereda – kampanju za koju Sandu tvrdi da ju je navodno podržala Rusija. Osumnjičeni su se, kako je ukazala moldavska policija, obučavali u Srbiji.

„U suštini: Ovo je ozbiljno. Ruski predsednik Vladimir Putin nastavlja da igra opasnu igru, ali i dalje ostaje u sivoj zoni“, naglašava Maloni.

Tenzije su dodatno porasle kada je Francuska sprovela svoju godišnju vežbu nuklearnog odvraćanja poznatu kao „Operacija Poker“, koja se u utorak i sredu odvijala u vazdušnom prostoru iznad zapadnog dela zemlje, pokazuju podaci o praćenju letova.

Istovremeno, mediji specijalizovani za vojsku u Sjedinjenim Američkim Državama izvestili su u četvrtak da su američki bombarderi B-2 Spirit, sa nevidljivom tehnologijom, poleteli sa vazdušne baze Vajtman, južno od Nob Nostera u saveznoj državi Misuri, i učestvovali u nuklearnoj vežbi američke Strateške komande pod nazivom Vežba Skajmaster (Exercise Skymaster).

Kao odgovor na prodor ruskih dronova u poljski vazdušni prostor ranije ovog meseca, NATO je pokrenuo Operaciju „Istočni stražar“ (Operation Eastern Sentry), čiji je cilj jačanje protivvazdušne odbrane u Istočnoj Evropi.

Taj Karan, zamenik generalnog direktora za politiku međunarodne bezbednosti u Ministarstvu nacionalne odbrane Kanade, ukazuje da se razmatraju opcije za jačanje protivvazdušne odbrane, ali i za izgradnju kapaciteta za upotrebu dronova i razvoj kapaciteta u Poljskoj.

„U sektoru odbrane analiziramo mogućnosti upravljanja snagama na ovaj način. Tu analizu upravo formalizujemo i predstavićemo je nadređenima“, ukazuje Karan.

Severnoamerička komanda za vazdušnu odbranu (NORAD) u sredu je izvestila da su ruski avioni detektovani kako deluju unutar vazdušne odbrambene zone Aljaske – oblasti koja se nalazi neposredno izvan američkog vazdušnog prostora.

Koje su sve države prijavile narušavanje vazdušnog prostora?

Danska

Rano u četvrtak, danske vlasti su prijavile da je u blizini aerodroma u Olborgu, u regiji Jutland na severu Danske, primećeno „više od jednog“ drona.

Aerodrom se koristi za komercijalne i vojne letove, a zatvaranje aerodroma poremetilo je vojne operacije, saopštila je policija.

Danska policija je navela da su zapažanja dronova u Olborgu pratila sličan obrazac kao i onaj zbog kojeg su u ponedeljak letovi na aerodromu u Kopenhagenu zaustavljeni na četiri sata, kada je u blizini glavnog grada primećeno nekoliko velikih, neidentifikovanih dronova.

„Još je prerano reći koji je cilj dronova i ko stoji iza njih“, rekli su danski policajci za agenciju Rojters, prenela je Al Jazeera English.

Danske oružane snage saopštile su da pomažu lokalnoj i nacionalnoj policiji u istrazi.

U četvrtak je policija saopštila da su dronovi napustili vazdušni prostor Olborga, ali su prijavljeni novi  dronovi u blizini aerodroma u Esbjergu, Sonderborgu i Skridstrupu na zapadu Danske.

„To sigurno ne izgleda kao slučajnost. Izgleda sistematski. Ovo bih ja definisao kao hibridni napad,“ rekao je novinarima ministar odbrane Troels Lund Poulsen.

Poljska

Snage NATO-a i Poljske bile su prinuđene da 9. i 10. septembra da presretnu i obore ruske dronove koji su ušli u vazdušni prostor te evropske zemlje tokom ruske vazdušne operacije u Ukrajini, koja sa Poljskom deli severozapadnu granicu.

Poljska je privremeno zatvorila najmanje tri aerodroma, uključujući i aerodrom Šopen u Varšavi, najveći u zemlji, i savetovala građane da ostanu kod kuće dok je trajala operacija.

Premijer Donald Tusk je potvrdio da dronovi potiču iz Rusije i u televizijskom obraćanju rekao:
„Suočavamo se sa velikom provokacijom… Spremni smo da odbijemo takve provokacije. Situacija je ozbiljna i niko ne dovodi u pitanje da se moramo pripremiti za različite scenarije.“

Rumunija

Od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. Rumunija je prijavljivala pad ostataka ruskih dronova na svojoj teritoriji.

Dana 13. septembra, rumunsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su dva F-16 i dva Eurofighter aviona poslata da presretnu ruskog drona koji je narušio njihov vazdušni prostor tokom ruskog napada na Ukrajinu.

Avioni su pratili dron dok „nije nestao sa radara“ u blizini rumunskog sela Kilia Veke, koje je blizu granice sa Ukrajinom.

Estonija

Ministarstvo spoljnih poslova Estonije saopštilo je da su tri ruska borbena aviona ušla u njihov vazdušni prostor 19. septembra.

Ministar spoljnih poslova Margus Tsahkna izjavio je da je Rusija u 2025. godini već četiri puta narušila estonski vazdušni prostor, ali da je ovaj poslednji incident sa tri borbena aviona „neviđeno drzak“.

Kako je NATO reagovao?

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je 10. septembra u vezi sa narušavanjem poljskog vazdušnog prostora da je aktivirana NATO protivvazdušna odbrana te da je uspešno obezbedila odbranu teritorije NATO-a, baš kao što je i predviđeno.

U odgovoru na dronove učestvovali su raketni i odbrambeni sistemi iz više savezničkih zemalja NATO-a, uključujući holandske F-35 avione, italijanske AWACS letelice, NATO-ove višefunkcionalne tanker-transportne avione i nemačke Patriot odbrambene sisteme, kazao je Rute.

Rekao je da je NATO sazvao sastanak kako bi razgovarao o situaciji nakon što je Poljska zatražila konsultacije prema Članu 4 NATO ugovora, koji ima ukupno 14 članova. Član 4 omogućava bilo kojoj članici da zatraži hitne konsultacije sa savezom ukoliko smatra da je ugrožena njena bezbednost ili teritorijalni integritet.

Takođe, ovaj član služi kao uvod za aktivaciju Člana 5, koji nalaže da se oružani napad na jednog člana NATO-a smatra napadom na sve članice saveza.

„Saveznici su izrazili solidarnost sa Poljskom i osudili nepromišljeno ponašanje Rusije,“ rekao je Rute, dodajući da je jasno da „narušavanje“ nije „izolovani incident“.

NATO se ponovo sastao 23. septembra na zahtev Estonije, navodi se u saopštenju saveza.

„Rusija snosi punu odgovornost za ove akcije, koje predstavljaju eskalaciju, rizik od pogrešnih procena i ugrožavaju živote. Moraju prestati,“ stoji u izjavi NATO-a.

Da li Rusija „testira“ Zapad?

Zvaničnici iz Ukrajine tvrde da su ruski upadi u vazdušni prostor drugih zemalja namerni.

„Putin samo nastavlja da eskalira, širi svoj rat i testira Zapad“, napisao je 10. septembra na X platformi Andrej Sibiha, ukrajinski ministar spoljnih poslova, nakon što su dronovi primećeni u Poljskoj.

Russian drones flying into Poland during the massive attack on Ukraine show that Putin’s sense of impunity keeps growing because he was not properly punished for his previous crimes.

Putin just keeps escalating, expanding his war, and testing the West. The longer he faces no…

— Andrii Sybiha (@andrii_sybiha) September 10, 2025

„Ruska vojska tačno zna kuda njeni dronovi lete i koliko dugo mogu da ostanu u vazduhu. Njihove rute su uvek proračunate,“ napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski 13. septembra na platformi X, nakon što su dronovi ušli u rumunski vazdušni prostor.

„Ovo je očigledno širenje rata od strane Rusije – i upravo tako oni deluju,“ dodao je.

Today, Romania scrambled combat aircraft because of a Russian drone in its airspace. According to current data, the drone penetrated about 10 kilometers into Romanian territory and operated in NATO airspace for around 50 minutes. Also today, Poland responded militarily to the…

— Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) September 13, 2025

Drugi saveznici iz NATO-a takođe tvrde da su upadi bili namerni.

„Definitivno nema razloga da se sumnja da je ovo bila korekcija kursa, greška ili nešto slično,“ rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorius poslanicima. „Ne bi morali da koriste ovu rutu da bi leteli za Ukrajinu“.

Međutim, stručnjaci za ratovanje dronovima kažu da je i dalje moguće da upadi nisu bili namerni.

„Da li su ovi upadi dronova namerni? Ne verujem da je to nužno slučaj“, izjavila je Marina Miron,  istraživač na King’s College u Londonu, za Al Džaziru.

Dronovi na autopilotu su programirani sa tačnim koordinatama cilja u svom sistemu, tako da ako izgube GPS signal, „ne znaju kuda da idu“.

„U mnogim slučajevima, oni jednostavno padaju sa neba. Lepršaju negde dok ne potroše gorivo“.

Omogućavanje ometanja GPS signala neprijateljskih dronova je uobičajena taktika koju koriste i Rusija i Ukrajina, objasnila je Miron.

Rusija takođe koristi jeftine „mamce“ u vidu dronova pod nazivom Gerbera, koji se lako ometaju, kako bi preopteretila ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane, dodala je. Upravo su ti dronovi korišćeni u narušavanju poljskog vazdušnog prostora.

Kako je Rusija odgovorila na optužbe?

Moskva je negirala da je namerno napadala bilo koju evropsku zemlju, optužujući ih da iznose lažne tvrdnje s ciljem stvaranja tenzija.

Nakon što su ruski dronovi ušli u poljski vazdušni prostor, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su njihovi dronovi ciljali vojne objekte u zapadnoj Ukrajini i da nemaju planove da gađaju lokacije u Poljskoj.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe je tvrdio da NATO i Ukrajina „svakodnevno optužuju Rusiju za provokacije, većinom bez ikakvih argumenata“.

„Strana koja zauzima ozbiljan, odgovoran stav ne bi trebalo da iznosi takve neutemeljene optužbe,“ rekao je Peskov.

Sledećeg dana, Peskov je ponovo izjavio da su tvrdnje o kršenju vazdušnog prostora NATO-a od strane ruskih dronova „neutemeljene“ i dodao da „čuju takvu preuveličanu histeriju o tome kako naši vojni piloti navodno krše neka pravila i ulaze u nečiji vazdušni prostor“.

Kako je Tramp reagovao na ove izveštaje?

Predsednik SAD Donald Tramp pokušava da vodi pregovore o okončanju rata u Ukrajini od kada je stupio na dužnost u januaru ove godine. Samit koji je u avgustu održao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci nije doveo do sporazuma o miru.

Početkom ovog meseca, Tramp je novinarima rekao da je moguće da je ulazak dronova u poljski vazdušni prostor „bila greška“. Zbog toga je kritikovan, a Donald Tusk je odgovorio da Poljska zna da to nije bila greška.

Delovalo je da je promenio stav kada su ga nakon sastanka sa Zelenskim na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA) ove nedelje pitali da li smatra da zemlje NATO-a treba da obaraju ruske avione koji ulaze u njihov vazdušni prostor. Tramp je odgovorio: „Da, smatram da treba.“

Šta je sledeće?

Ministri odbrane iz nekoliko evropskih zemalja danas će se sastati kako bi razgovarali o uspostavljanju „zida protiv dronova“ koji bi štitio od daljih upada. Danska će se pridružiti ovom razgovoru.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je ranije ovog meseca pozvala na formiranje takvog zida od dronova, prenela je Al Džazira English.

Vojni i odbrambeni zvaničnici baltičkih zemalja Estonije, Letonije i Litvanije — članica NATO-a i EU koje se graniče sa Rusijom rekli su za agenciju AP da odbrana od dronova zahteva rešavanje složenog skupa tehnoloških, finansijskih i birokratskih problema.

Evropa treba jeftiniju tehnologiju koju može da kupi i da ubrza spore cikluse proizvodnje i nabavke, rekli su. Ali čak i tada, tehnologija dronova napreduje tako brzo da bi ono što se kupi sada moglo biti zastarelo za nekoliko meseci.

„Ono što nam treba“, rekao je general-potpukovnik Andrus Merilo, komandant estonske vojske, jeste tehnologija koja je „dovoljno dobra, pristupačna i može se proizvoditi u velikim količinama.“

„Ne trebaju nam vrhunske sposobnosti od kojih možemo da ispalimo samo jedan projektil, protiv ciljeva koji će napadati u stotinama,“ dodao je Merilo.