Okreće li Berlin leđa Vučiću?

Nemačka politika već deset godina u Aleksandru Vučiću vidi jamstvo stabilnosti i sigurnosti na Balkanu. Od Angele Merkel preko Olafa Šholca pa do Fridriha Merca, piše Dojče vele (DW).

Kritike ne neke aspekte njegove vladavine su doduše oduvek bile prisutne, no Vučić je kako Berlinu, tako i Briselu, bio prevažan u nekim najvažnijim procesima stabilizacije zapadnog Balkana poput normalizacije odnosa Srbije i Kosova te držanja pod kontrolom Milorada Dodika, da bi ga se previše kritikama odvraćalo od EU integracija.

Tu su naravno i ekonomski aspekti poput činjenice da je Nemačka najveći strani ulagač u Srbiji a odnedavno i pitanje strateške saradnje oko eksploatacije litijuma u dolini Jadra.

Sve tiša podrška Vučiću

No u poslednje vreme su primetne sve češće naznake da bi ova ljubav iz koristi mogla puknuti. Nemačka se doduše drži upadljivo rezervisano kada je u pitanju podrška studentskim procesima koji od studenog prošle godine Srbiju drže u šahu i koji su upereni protiv aktualne vlasti u Beogradu, ali izgleda da je strpljenje mnogima u Berlinu pri kraju, što je vidljivo iz sve češćih kritika na račun Vučića.

Čini se da je kap koja je prelila čašu Vučićev nedavni odlazak na proslavu 80. godišnjice pobede u Pekingu gde se srpski predsednik rukovao s autokratima, a posebno srdačan je bio susret s Vladimirom Putinom kojeg je nemački kancelar Merc (Hrišćansko-demokratska unija CDU) pre nekoliko dana nazvao najvećim ratnim zločincem današnjice. Povrh svega Vučić je Visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita nazvao „Gauleiterom“ te zastupnike Evropskog parlamenta koji su prisustvovali protestima u Srbiji, „ološem“.

Od stabilizirajućeg do destabilizirajućeg faktora

Prilikom jedne rasprave u Berlinu pre nekoliko dana spoljnopolitički portparol zastupničkog kluba Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) Adis Ahmetović nije skrivao svoje razočaranje razvojem situacije u Srbiji, ali i Bosni i Hercegovini – a za destabilizaciju u regiji krivi isključivo Vučića. „Vučić je postao destabilizacijski faktor ne samo za Srbiju nego i za Bosni i Hercegovinu, Kosovo i Crnu Goru“, rekao je Ahmetović i rezignirao zaključio kako je Berlin „godinama igrao na krivu kartu“.

Izgleda da je i vladajućoj Uniji CDU/CSU sve više neugodno kada ju se proziva da ne izražava dovoljnu kritiku na račun vlasti u Beogradu. Na upit DW-a o najnovijim ispadima srpskog predsednika potpredsednik parlamentarne grupe za Jugoistočnu Europu iz redova vladajućeg CDU-a Mihael Brand je bio više nego jasan.

Morali bi da razmislimo koga pomažemo

„Srbija pod Vučićem sve se više udaljava od Evrope i još se čvršće vezuje uz Putina i Si Džinpinga. To što Vučić sada još i OHR naziva ‘nacistom’, a zastupnike Evropskog parlamenta ‘ološem’, mora imati posledice“, nedvosmislen je Brand.

On zaključuje kako Berlin i Brisel trebaju dobro razmisliti o daljnjoj podršci Vučiću. „Ne bismo trebali milijardama podupirati autokrata koji Evropu proglašava neprijateljem, bori se protiv vlastitog naroda i agresivno nastupa protiv suseda,“ zaključio je demokršćanski političar.

Sličnu kritiku na račun Vučića u nedavnom razgovoru za DW je izrazio i doajen CDU-ove EU politike Elmar Brok.

Koalicijski partner CDU-ovog političara Branda, Ahmetović, takođe se osvrnuo na konkretne verbalne napade Vučića na Šmita i EU političare i to smestio u dosadašnja saznanja o SNS-ovom političaru. „Aleksandar Vučić poznat je po svojim verbalnim provokacijama, s obzirom na to da je toekom rata u Bosni bio novinar tadašnjeg propagandnog TV-kanala ‘Channel S’. Kada argumenti više ne pomažu, poseže se duboko u disonantnu retoričku kutiju. Ključ za mir i stabilnost u regiji leži u Beogradu. Da je Srbija funkcionalna država s demokratijom i vladavinom prava, ne bi bilo ni sukoba u susedstvu. Vučić retorički podmeće požare kako bi skrenuo pozornost sa svog unutrašnjopolitičkog neuspeha,“ direktan je Ahmetović u saopštenju za DW.

Vučić sve češće poseže za silom

Iako više nije, za razliku od SPD-a, u novoj vladi, stranka Zelenih preko parlamentarnih gremija može uticati na nemačku spoljnu politiku. Izvestitelj stranke Zeleni za zapadni Balkan i u ovom je izbornom razdoblju Boris Mijatović. On je Vučića optužio da nakon 10 meseci sada proteste pokušava da spreči silom.

„Od sredine avgusta država pod Aleksandrom Vučićem sada sve češće koristi suzavac i pendreke kako bi sprečila dosad mirne proteste. Na najoštriji način osuđujemo primenu nasilja i pokušaje zastrašivanja mirnih demostranata, kao i svaki daljnji oblik eskalacije, bilo da se radi o vojnim pretnjama države ili retoričkim pretnjama,“ rekao je Mijatović na DW.

Zeleni političar, koji je tokom poslednjeg izbornog razdoblja često boravio u Srbiji, između ostalog i kao posmatrač na izborima, smatra da su verbalni ispadi usmereni protiv pripadnika zelene frakcije u EU parlamentu, sramotni. „Osuđujemo ovu vrstu komunikacije i očekujemo od gospodina Vučića da se međunarodni ugovori poštuju te da se poštuju njihove institucije i njihovi predstavnici“, zaključio je Mijatović.

AfD – problem nije u Vučiću i Dodiku

Iz relativno jedinstvenog stava zastupničkih klubova u Bundestagu izdvaja se jedino gledište najveće opozicione grupe u parlamentu, Alternative za Nemačku (AfD). Aleksander Volf, poslanik AfD-a i član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga rekao je za DW kako je AfD zabrinut događajima u BiH te naglasio kako upoređivanja s nacizmom „naravno treba u načelu izbegavati, posebno u napetim situacijama ili nestabilnim regijama“.

No za razliku od predstavnika ostalih stranaka s kojima smo razgovarali, predstavnik AfD-a smatra da je uzrok problema na Balkanu negde drugdje. „AfD glavni razlog destabilizacije zemlje vidi manje u izjavama Vučića ili Dodika, a više u sve autokratskijem ponašanju EU-a i UN-a te unitarističkim nastojanjima Bošnjaka na reviziji Dejtonskog sporazuma“, kaže Volf.

Volf, koji je u julu izazvao ogorčenje Bundestaga odbivši da upotrebi pojam genocid za događaje u Srebrenici, smatra da i poternica protiv Milorada Dodika služi huškanju jedne etničke skupine protiv druge te je zaključio: „Bosna i Hercegovina ne može opstati kao centralizirana država, a Bošnjaci ne bi trebali uskraćivati prava svojih manjina, posebno Hrvata i Srba (oni su konstitutivni narodi a ne manjine op.ur,). Samovoljna menjanja izbornog zakona ili krivičnog zakonika u stranačke svrhe treba odbaciti. Dodik je demokratski izabran predsednik Republike Srpske i kao takvog ga, posbno ako ga referendum u oktobru potvrdi na funkciji, treba poštovati.“