„Gotovo niko ne ide u drugom smeru“: Putinov uticaj na ovu separatističku državu sve manji

Da li bi Kremlj mogao da rasporedi 10.000 vojnika u separatističku državicu Pridnjestrovlje? Ta mogućnost, koju je moldavski premijer Dorin Rečan izneo u intervjuu za Fajnenšel tajms, ugrozila bi glavnu ukrajinsku luku, Odesu, i promenila geopolitiku crnomorskog regiona, piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, u analizi za Centar za evropske analize.

Ali najpre bi morali da stignu tamo. Moldavija gotovo nema izlaz na more, a jedina luka na njenoj 400 metara dugoj obali, Đurđulešti, tesno sarađuje sa Ukrajinom.

Čak i ako Kremlj uspe da sruši prozapadnu vladu Moldavije na parlamentarnim izborima u septembru, teško je zamisliti da vlasti u Kijevu tolerišu rusko vojno pojačanje susedne zemlje, morem ili vazduhom.

Zaista, Ukrajina bi želela da se moldavske vlasti snažnije obračunaju sa separatističkim režimom koji podržava Kremlj i koji vlada levom obalom reke Dnjestar od 1992. godine.

Vojno, to bi bio lak zadatak. Snage 14. gardijske armije Sovjetskog Saveza, koje su pomogle u pobedi u kratkom građanskom ratu 1992. godine, smanjile su se na oko 70-100 oficira, sa 1.500 lokalno angažovanih vojnika.

Nijedna nova ruska vojska nije se rotirala tamo već deceniju ili više.

Iako bi bilo primamljivo da Moldavija uđe u Tiraspolj, prestonicu Pridnjestrovlja, kako bi razoružala lokalnu miliciju, uhapsila mafijaške šefove i vratila ustavni poredak, moldavski političari smatraju tu ideju neprivlačno rizičnom.

Oni više vole mirnu integraciju, vođenu promenljivom stvarnošću.

U sovjetskoj Moldaviji, leva obala Dnjestra bila je bogat deo. Bila je dom teške industrije, posebno velike čeličane.

Uglavnom ruski govornici – oko 500.000 1992. godine – gledali su s visine na ostatak Moldavije kao ruralne i zaostale.

Za mnoge od njih, nezavisnost Moldavije kao zemlje sa većinom rumunskog govornog područja delovala je ne samo veštački, već i preteće. Separatistička i kremaljska propaganda su Moldaviju prikazivale kao zastupnika rumunskih nacionalističkih nasilnika sa fašističkim prošlostima.

Tri decenije kasnije, Rumunija je u Evropskoj uniji, Moldavija se nada da će joj se pridružiti do 2030. godine, a stanovništvo Pridnjestrovlja je smanjeno za trećinu.

Oko 90 odsto onih koji su ostali imaju moldavske pasoše. Mnogi takođe imaju rumunske (lako se dobijaju ako možete dokazati porodično poreklo u granicama Rumunije pre 1940. godine).

Većina pridnjestrovskih preduzeća registrovana je kod vlasti u moldavskoj prestonici, Kišinjevu (spoljna trgovina je inače gotovo nemoguća). Oko 50.000 ljudi svakodnevno putuje iz Pridnjestrovlja.

Gotovo niko ne ide u drugom smeru. Život tamo izgleda sve atraktivnije. Penzije su, na primer, tri puta veće. Oko polovine stanovništva Pridnjestrovlja vidi svoju budućnost u evropskoj Moldaviji.

S druge strane, veze sa Rusijom se smanjuju. Mnogi stanovnici Pridnjestrovlja imaju porodične veze sa Ukrajinom.

Ruska invazija je nagrizala promoskovsko raspoloženje. Čak su i vladajuće elite site toga da im se komanduje.

Kremlj je „uzeo Pridnjestrovlje zdravo za gotovo“, kaže Tatjana Kožokari, istraživačica u istraživačkom centru Watchdog.MD.

Kriza oko isporuke ruskog gasa prošle zime pokazala je da su Evropska unija i Rumunija bile spremne da brzo i velikodušno deluju u vanrednim situacijama.

Rezultat je podvukao ranjivost režima u Tiraspolju. U zamenu za gas sa Zapada, pristao je da emituje moldavsku državnu televiziju, da ukloni neke kontrolne punktove, da oslobodi neke političke zatvorenike i da otvori srednju školu na rumunskom jeziku.

Nakon godina kada je takozvani „zamrznuti konflikt“ sa Pridnjestrovljem bio glavni prioritet nacionalne bezbednosti Moldavije, veća glavobolja za vlasti u Kišinjevu sada je Gagauzija, region naseljen manjinama na jugu zemlje gde je mešanje Kremlja rašireno.

Novi predsednik Rumunije, Nikusor Dan, posetio je juče Moldaviju u svom prvom zvaničnom putovanju u inostranstvo. To će ojačati vladu tamo uoči septembarskih izbora. Ali najodlučujući faktor je negde drugde: ishod ruskog rata iscrpljivanja sa Ukrajinom.