„Upravo to želi Kremlj“: Stručnjak za špijunažu o dvočasovnom nestanku struje na Gotlandu

Posmatrači su brzo počeli da postavljaju pitanja da li je uzrok možda sidro koje se vuklo po dnu mora, što je već ranije izazivalo oštećenja na telekomunikacionim i energetskim kablovima na dnu Baltičkog mora i to zabrinjavajuće često, ukazuje Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije u analizi za Centar za evropske analize.

Kompanija za snabdevanje električnom energijom Geab insistira da je uzrok bio tehnički kvar na kopnu. Ipak, pitanja ostaju: Kako je moguće da je strateški važno ostrvo, koje je od velikog interesa za ruske obaveštajne službe, tako ranjivo na jedan „običan“ tehnički problem?

Zašto je Geab bio toliko spor u rešavanju problema i informisanju javnosti?

A šire gledano: Zašto je Švedska toliko loša u suočavanju sa pokušajima sabotaže svoje kritične infrastrukture?

U prethodnom incidentu u martu pogođeno je i vodosnabdevanje ostrva. Neko sa očiglednim tehničkim znanjem provalio je u električni ormar i isključio pumpu. Nijedan osumnjičeni nije identifikovan, a kamoli uhapšen.

Slična je priča i sa nizom napada na kablove i kutije za osigurače uoči uskršnjeg vikenda, koji su se dogodili na oko 30 telekomunikacionih stubova duž autoputa E22 na istočnoj obali Švedske.

Poremećaji u radu usluga bili su ograničeni. Ali isto tako ograničena je bila i reakcija zvaničnih organa.

Kao i u slučaju napada na vodovod u Gotlandu (i na druge instalacije za snabdevanje vodom), policijska istraga izgleda da nije odmakla nigde.

Ali zašto? Svedoci se mogu ispitati, snimci sa nadzornih kamera pregledati, mogu se ponuditi nagrade za informacije.

Deluje da niko nema kontrolu nad situacijom.

„Švedska ne reaguje dovoljno brzo da bi shvatila ozbiljnost izazova“, kaže Patrik Oksanen, stručnjak za bezbednost i član Švedske kraljevske akademije ratnih nauka.

Decentralizovani sistem javne uprave u zemlji nije prilagođen savremenim uslovima, odnosno, kako on to opisuje, „ratovanju ispod praga otvorenog sukoba“ (sub-threshold warfare).

Ponekad se nadležnosti preklapaju, što dovodi do paralize sistema. A ponekad se ne preklapaju uopšte, pa problem jednostavno „isklizne“ između institucija: lokalne samouprave, komunalnih preduzeća, policije i kontraobaveštajnih službi.

Ljudi koji upravljaju lokalnom infrastrukturom, blago rečeno, ne posmatraju svet iz bezbednosne perspektive.

Ako je šteta manja, policiji to nije prioritet. Možda se radi samo o vandalizmu ili slučajnosti.

Strogi zakoni o zaštiti podataka onemogućavaju nadzor u stilu „traženja igle u plastu sena“, kakav se mnogo lakše odobrava u zemljama poput Velike Britanije.

Čak i sveobuhvatni podaci o broju incidenata ne postoje.

Fizički aspekti ovih napada samo su deo šire slike. Rusija, najverovatniji počinilac, koristi i psihološko ratovanje.

U februaru je neko sistematski širio glasine na internetu o neispravnoj pijaćoj vodi u švedskom gradu Ostersund.

To je bio pažljivo izabran cilj: 2010. godine stanovnici Ostersunda su pretrpeli najgoru epidemiju zaraze pijaće vode u Švedskoj u poslednjih 30 godina, kada je parazit kriptosporidium dospeo u vodovod.

Sećanja na stvarni strah i neprijatnosti, kao i nepoverenje prema vlastima, predstavljaju plodno tlo za dezinformacije, navodi Lukas.

Druge zemlje su otpornije. Norveške vlasti su javno optužile Rusiju za sajber-napad na branu u Bremangeru, na zapadu zemlje, koji se dogodio u aprilu. Ovo je prvi put da je Norveška tako nešto javno saopštila.

Šefica norveške bezbednosne policije PST, Beate Gangas, govorila je i o motivima, rekavši da je cilj napada bio „izazivanje straha i haosa“.

To je znatno odlučnije od švedske reakcije, koja se, barem u javnosti, svodi na to da se ništa ne kaže i ništa ne preduzme.

Na kratki rok, možda jeste primamljivo ne uznemiravati javnost. Zvaničnicima je verovatno potreban vremenski okvir da shvate šta se dešava i razmotre efikasne odgovore.

Ali sistematska pasivnost i zamagljivanje situacije vrlo brzo počinju da pokazuju slabost i seju nepoverenje.

Upravo to je ono što Kremlj želi.