Trampova pretnja sankcijama Rusiji: Može li globalno tržište nafte lako da zameni ruske isporuke?

Ova najava ekonomskih sankcija deluje kao zaokret u politici administracije prema Putinu, sa kojim je Tramp ranije želeo da pregovara o rešenju rata agresije.

Ukoliko se sprovede, rezultovaće uvođenjem 100 odsto carina na uvoz robe u SAD iz zemalja koje posluju sa Rusijom, pišu u analizi za CEPA Ejmi Grejam, iz uredničkog tima CEPA i Aleksandar Koljandr, specijalizovan za rusku ekonomiju i politiku.

„Uvešćemo sekundarne carine ako u roku od 50 dana nemamo dogovor o miru između Rusije i Ukrajine“, rekao je Tramp tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom 14. jula. „Sekundarne carine su veoma, veoma moćne“.

Dok je obećanje o slanju oružja Ukrajini svakako oštra mera u Trampovim odnosima sa Putinom, njegova pretnja carinama nosi i primesu svojevrsne nagrade.

Istina, radi se o promeni retorike. Od preuzimanja funkcije u januaru, administracija nije uvela značajnije sankcije Rusiji ili kompanijama iz trećih zemalja koje pomažu Moskvi da zaobiđe trgovinske restrikcije.

U igri „pogađanja krtice“ sa izbegavanjem sankcija, ruski biznisi su se prilagodili i zaobišli postojeće mere.

Bez trajnog proširenja i prilagođavanja postojećeg režima sankcija, ograničenja vremenom daju sve slabije rezultate, jer ruski izvoznici i uvoznici osnivaju posredničke firme i nove načine plaćanja.

Prema nedavnom ispitivanju među rukovodiocima ruskih kompanija, privreda je sve manje zabrinuta sankcijama, a više domaćim faktorima.

Ekonomija, iako pati, prilagođava se stabilnim sankcijama. Ipak, poslovni ljudi i kreatori politike i dalje su zabrinuti zbog mogućih promena u restrikcijama.

„S jedne strane, stalno se govori o tim razornim sankcijama i novim paketima ali, s druge strane, pritisak je zapravo smanjen, a i saradnja u sprovođenju sankcija je oslabila. Jasno je da trenutno to nije prioritet, i zbog toga je teško poverovati da će se to iznenada promeniti,“ rekao je Janis Klueg iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

Zbog američke nevoljnosti da uvede nove sankcije, Evropska unija je preuzela inicijativu, ciljajući na ruske flote u senci, ruske firme, kao i pojedine posrednike u Kini, Turskoj i drugim zemljama.

Međutim, politika evropskih sankcija ima jednu značajnu manu u poređenju sa američkim merama: EU tradicionalno izbegava da uvodi automatske sekundarne sankcije protiv zemalja trećeg sveta koje trguju sa Rusijom.

Sa druge strane, američki sistem je često mnogo direktniji i efikasniji – on cilja posrednike sekundarnim sankcijama.

Ipak, iako Tramp sada upozorava da bi mogao da se obrati trgovinskim partnerima Rusije, pretnja nije ni približno toliko velika ni direktna kao što zvuči.

Predvidljivo, Kremlj zrači prkosom i tvrdi da neće prestati da „ostvaruje ciljeve specijalne vojne operacije“ zbog pretnji.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otvoreno se podsmevao tim pretnjama 15. jula.

Nafta na tržištima, gde bi moglo nedostajati i do pet miliona barela dnevno ako ruska nafta bude pogođena sankcijama, pokazala je malo znakova zabrinutosti.

Razlog tome je što ni u Kremlju ni na trgovačkim stolovima nema jasnog razumevanja kako bi sankcije funkcionisale, niti da li će uopšte biti i sprovedene.

Tramp je Putinu dao rok od 50 dana da prekine borbe. Prvo, taj rok može biti neodređen i nestalan.

U prošlosti je Tramp davao Putinu rokove, ali nije preduzimao ništa po njihovom isteku, dok je s druge strane u junu bombardovao Iran nakon upozorenja.

Još u martu je potpisao izvršnu naredbu koja dozvoljava uvođenje carine od 25 odsto na uvoz iz bilo koje zemlje koja uvozi naftu iz Venecuele, ali te carine još nisu uvedene.

Zbog toga je određeni skepticizam prema nedavnoj pretnji opravdan.

Drugo, ruski izvoz u SAD vredi samo oko 2,5 milijardi dolara (uglavnom sirovine). Dakle, taj instrument nije previše zastrašujući.

Međutim, ako bi SAD zaista uvele 100 odsto carine na sav izvoz zemalja koje trguju sa Rusijom, to bi imalo ozbiljne posledice za Kinu i Indiju, glavne kupce ruske nafte, kao i za Brazil, Tursku i (ironično, imajući u vidu tvrdu retoriku) EU.

Ipak, i ovde postoje pitanja. Prethodni sukobi u trgovinskom ratu pokazuju da SAD ne mogu tek tako da prekinu trgovinu s Kinom.

SAD takođe trebaju podršku Indije u geopolitičkom rivalstvu sa Kinom. Turska, još jedan potencijalni kandidat za sankcije, član je NATO-a i saveznik SAD na Bliskom istoku.

Pored svega toga, globalno tržište nafte ne može lako da zameni ruske isporuke.

Nova administrativna politika slanja oružja Ukrajini i pretnja snažnim sankcijama imala je još jedan efekat – primorala je nevoljne američke zakonodavce da odlože svoju sopstvenu inicijativu za sankcije.

Lider većine u Senatu, Džon Tun, izjavio je u ponedeljak da će odložiti usvajanje paketa sankcija usmerenih protiv trgovinskih partnera Rusije.

Tun je sugerisao da pretnja Donalda Trampa znači da Senat više neće morati da usvoji zakon koji su pripremili senatori Lindzi Grejem i Ričard Blumental.

Taj dvopartijski zakon ima 85 kosponzora u Senatu i daje Trampu ovlašćenje da uvede sekundarne carine od najmanje 500 odsto na uvoz iz zemalja koje i dalje trguju sa Rusijom.

Sa praktične tačke gledišta, malo je razlike između carina od 500 odsto i 100 odsto, jer su obe previsoke i ograničavajuće.

Međutim, ovaj zakon ide i dalje. Definiše vremenski okvir za uvođenje carina.

Još važnije, zakonski potvrđuje niz sankcija prema Rusiji koje su već na snazi, ali unutar okvira vanrednih ovlašćenja koje Kongres daje predsedniku.

To bi vezalo ruke administraciji jer, trenutno, predsednik može ukinuti sankcije jednostavnim neprodužavanjem stanja vanredne situacije.

Moguće je da Trampove izjave predstavljaju promenu politike, ali i retorike. Međutim, za sada one postavljaju previše pitanja da bi izazvale strah u srcima Moskve, Pekinga ili Delhija.