Da li je na pomolu energetski rat između Rusije i Ukrajine?

Milioni Ukrajinaca jesenje mesece dočekale su bez grejanja i svetla, usled najvećeg ruskog napada na energetski sistem ove zemlje još od početka rata 2022. godine. U gotovo svim regijama došlo je do restrikcija struije, nakon što su ruski napadi oštetili ključne elektrane i trafostanice, prenosi CNN

Rusija je lansirala 45 raketa (od toga 32 balističke) i oko 450 dronova u više talasa, pri čemu je zabeležen i dronovski napad na stambenu zgradu u Dnjepru. U napadu na zgradu je poginulo najmanje troje stanara, piše Associated Press, dok je, kako dodaju, severnije u Harkovu, poginuo jedan radnik elektrane.

Od početka rata, Rusija je više puta targetirala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a intenziviranje takvih napada baš kada temperatura pada ispod 10 stepeni celzijusa, kako pojašnjava CNN, nije neuobičajena pojava. Ukrajinci su se navikli da svoje dnevne aktivnosti organizuju u skladu sa planiranim nestancima struje.

Rusi su u subotu, 8. novembra, otišli korak dalje, i izveli, po oceni ukrajinske ministarke energetike Svitlane Grinčuk, “najveći balistički udar na energetska postrojenja od početka rata“, nakon čega je samo u Kijevu, struja bila isključena skoro 12 sati. Ministarka je obećala da će, “uprkos namerama neprijatelja, građani imati grejanje i svetlo tokom zime“.

Ruski napadi nisu jedino što ugrožava ukrajinski energetski sektor. Nacionalni antikorupcijski biro (NABU) je u leto 2024. godine pokrenuo istragu “Midas“, u okviru koje je razotkrio opsežnu šemu pranja novca u koju su bili umešani visoki zvaničnici energetskog sektora. Do sada je u ovom slučaju podignuto sedam optužnica.

Usled skandala, German Galuščenko, ministar odbrane i bivši ministar energetike, privremeno je razrešen dužnosti. Ni sadašnja ministarka energetike, Grinčuk, nije ostala pošteđena, te je na zahtev predsednika Volodimira Zelenskog, podnela ostavku samo nekoliko dana nakon razarajućeg ruskog napada na njen sektor.

Potpredsednica Evropske komisije, Kaja Kalas, izjavila je da Kijev ovaj skandal mora shvatiti vrlo ozbiljno, prenosi Gardijan.

Ukrajina uzvraća energetski udar

U međuvremenu, Ukrajina uzvraća udarac na energetsku infrastrukturu, lansirajući napad na naftnu rafineriju u Saratovskoj oblasti, saopštio je Generalni štab ukrajinske vojske, a prenosi Kijev Independent.

Ovo je sedmi ukrajinski napad na saratovsku rafineriju ove godine, kojim Ukrajina nastoji da oslabi ruske kapacitete za finansiranje rata.

Osim Saratova, pogođeni su i skladišta goriva u Fedosiji na okupiranom Krimu, kao i ruska vojna skladišta u Donjeckoj oblasti. Stepen nastale štete, kako navodi Generalni štab, još uvek se procenjuje.

Rusko Ministarstvo odbrane navelo je da su 11. novembra, u noći napada, ruske protivvazdušne snage presrele 37 dronova, od toga 8 iznad Saratovske oblasti. Ruska strana nije zvanično potvrdila da je pogođeno samo naftno postrojenje, ali guverner Saratova Roman Bursagin na Telegramu je naveo da su dronovi naneli štetu na civilnoj infrastrukturi.

Saratov je veliki industrijski centar koji se nalazi otprilike 150 kilometara od granice sa Kazahstanom i oko 600 kilometara istočno od ukrajinske linije fronta. Naftna rafinerija u Saratovu proizvodi više od 20 vrsta naftnih derivata, uključujući benzin, dizel, lož ulje i bitumen, ističe Kijev Independent.

Pritisak zapadnih sankcija

Ruska naftna kompanija Lukoil suočava se sa krizom zbog američkih sankcija uvedenih povodom invazije na Ukrajinu, a koje su već poremetile poslovanje u više zemalja, piše Gardijan.

Kazahstanska državna kompanija KazMunayGas razmatra kupovinu Lukoilove imovine u zemlji, dok Shell pokazuje interes za Lukoilove dubokomorske projekte u Gani i Nigeriji.

U Egiptu Lukoil planira moguću prodaju svojih koncesija.

Moldavija pregovara o preuzimanju Lukoilove infrastrukture na aerodromu u Kišinjevu, a Bugarska se sprema da zapleni rafineriju u Burgasu

Rok za implementaciju sankcija je 21. novembar.