EU kao Vučićev „bankomat“

Sagovornici su bili Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, i Nikola Burazer, glavni urednik portala European Western Balkans.

Omer Karabeg: Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić udario snažan šamar Zapadu. Formirana je vlada u kojoj je potpredsednik Aleksandar Vulin, čovek koji je pod američkim sankcijama i koji ne krije svoje bliske veze sa ruskom bezbednosnom službom. Pod američkim sankcijama je još jedan ministar, a dobar deo članova vlade proruski je raspoložen. Evropska unija na to reaguje tako što njen Visoki predstavnik za spoljnu politiku Josep Borrell upućuje čestitku novoj vladi i kaže da se raduje saradnji s njom. Kako to tumačite?

Srđan Cvijić: Od početka ruske agresije na Ukrajinu Srbija uspeva da se provuče da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Uspeva joj takođe da ne bude kažnjena od strane zapadnih partnera za poteze kao što je uključivanje Vulina u vladu i to na visoko potpredsedničko mesto. Ja bih Vučića uporedio sa Markom Drenom iz filma Underground Emira Kusturice. Dren je ratni profitera za koga u beogradskim lagumama radi mala armija ljudi koji proizvode oružje za potrebe rata, a, kad se rat završi, on te ljude 20 godina drži u uverenju da rat još uvek traje kako bi i dalje radili za njega. Slično se ponaša i predsednik Vučić.

Saradnju sa zapadnim partnerima krije od očiju javnosti, a sve što je okrenuto prema Rusiji i Kini objavljuje na sva zvona na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Naveliko se hvali time što ne uvodi sankcije Rusiji, a u isto vreme tajno izvozi velike količine oružja u Ukrajinu. To je do sada do određene mere bilo zadovoljavajuće za zapadne partnere.

Nikola Burazer: Mislim da je u prošlosti Evropska unija pokazala visoku dozu tolerancije prema vrlo očiglednim, nedemokratskim trendovima u Srbiji. Postojala je računica da je Srbija pod vlašću Aleksandra Vučića pouzdan partner kada je u pitanju stabilizacija regiona – bilo da je reč o rešavanje pitanja Kosova ili o Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ta situacija se dosta promenila jer se Srbija sve više pokazuje kao faktor nestabilnosti, pa se je dugogodišnja politika Evropske unije pokazala neuspešnom.

Ali Zapad baš i nema mnogo alternativa jer ako se oštrije postavi prema Srbiji rizikuje da se Srbija još više udalji od Evropske unije i Zapada. Vučić preti da će se, ukoliko Zapad bude oštriji prema njemu zbog stanja demokratije u Srbiji ili neuvođenja sankcija Rusiji, još više okrenuti Kini i Rusiji i postati daleko nekooperativniji kad su u pitanju Kosovo i Bosna i Hercegovina. Mislim da ta pretnja nije toliko kredibilna, ali na Zapadu kalkulišu da je bolje da nastave sa politikom popuštanja nego da vrlo oštro nastupe prema Srbiji.

Omer Karabeg: Zar Briselu nije odavno jasno da Vučića samo interesuju zapadne pare i da on uopšte nije zainteresovan da Srbija uđe u Evropsku uniju? Jer da nije tako ne bi režimski mediji već godinama vodili kampanju protiv Zapada i istovremeno dizali u nebo Kinu i Rusiju. Nije onda slučajno što veliki broj građana smatra da su Rusija i Kina najveći prijatelji Srbije.

Nikola Burazer: Nije tako lako razumeti i objasniti ponašanje Brisela kada je u pitanju Srbija. Prosto je nemoguće da u Briselu ne vide da se uz retoriku da su evrointegracije strateški cilj Srbije već više od deset godina vodi konstantna antizapadna i antievropska kampanja. Možda je pravi odgovor na to pitanje da ih jednostavno nije briga. Za njih je najvažnije da se Srbija ponaša na način koji je u interesu Evropske unije. Jer ako Srbiju ne vide kao buduću članici Evropske unije, ako je ona za njih samo zemlja u susedstvu koja je bitna za stabilnost regiona, a time i Evropske unije, onda im je očuvanje stabilnosti u regionu mnogo važnije od demokratije u Srbiji.

Omer Karabeg: Evropska unija planirala fond od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i značajan deo te sume trebalo bi da pripadne Srbiji kao najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu. Da li će Vučić opet dobiti poklon i pored toga što je u poslednje vreme udario toliko šamara Zapadu?

Srđan Cvijić: Ako se ne varam, otprilike bi oko dve milijarde moglo da bude namenjeno Srbiji. Mislim da će doći do određenog uslovljavanja iako treba uzeti u obzir strah koji postoji u Briselu da bi Srbija, ako ne bude nagrađena, mogla da ode u neželjenom pravcu. Međutim, bez obzira na prorusku i prokinesku biračku bazu Aleksandra Vučića, velika većina građana očekuje ekonomski prosperitet, pa bi potpuno okretanje leđa Zapadu i gubitak novca koji stiže iz Evropske unije proizvelo političke posledice za režim.