EU odbojna prema zahtevima Erdogana koji večeras stiže u Brisel 1Foto: Bojan Cvejić

To je ocena medija i analitičara u EU, dok je visoki predstavnik zadužen za spoljnu i bezbednosnu politiku Unije Žozep Borel danas stavio do znanja da je potpuno neprihvatljiv turski poziv migrantima da „krenu u Evropu“ jer je, navodno, grčka granica otvorena.

Borel je predočio da to nije dobro ni za migrante, ni za Tursku, niti za „nalaženje strukturnih, postojanih rešenja za ovaj ogromni problem, u čemu EU i Turska moraju sarađivati“.

Analitičari zasad nemaju jasan odgovor na to da li je to samo migrantskim problemom potkovana taktika, ili se Erdogan ipak jako preračunao imajući u vidu da su članice Unije odlučno i jednoglasno skočile u odbranu evropskih granica.

Razlog je posebno to što bi bilo katastrofalno da se ponovi situacija iz 2015, kad je došlo do nepromišljenog otvaranja granica EU za milion izbeglica i migranata, što je izazvalo pravi politički zemljotres, uz jačanje desnih, populističkih snaga i velike podele među državama EU, a uticalo je i na Bregzit.

Komentatori i neki premijeri i ministri u zemljama EU su ocenili da Turska, Erdogan na ciničan način pokušava da obmane migrante da je granica prema Grčkoj otvorena, s ciljem da ne samo izdejstvuje veću finansijsku podršku Unije, već i potporu geopolitičkim ciljevima Ankare, a to je stvaranje bezbednosne zone na severu Sirije s glavnim ciljem da se spreči da to područje zadrže Kurdi.

Erdogan je izjavio da EU nije ispoštovala sporazum s Ankarom iz 2016.kojim je velika kriza posle dolaska blizu milion migranata u Evropu prebrođena nagodbom da Turska zatvori granice za izbeglice iz Sirije i druge migrante, a da zauzvrat dobije 6 milijardi evra pomoći za zbrinjavanje izbeglica na svojoj teritoriji.

Turski predsednik kaže da je dosad EU dostavila Ankari samo nešto više od polovine ove svote, a novi talas izbeglica i migranata sa severa Sirije, turske vlasti stavlja u nemoguć položaje jer treba zbrinjavati dodatne stotine hiljada ljudi.

Odgovor evropskih vlada je bio da granice EU neće biti otvorene i da nema govora da „ucenama s navalom migranata na grčke, evropske granice“ Turska iznudi dodatne pare i angažovanje Unije na severu Sirije, gde je Turska s Rusijom, ključnim saveznikom vlade u Damasku, sklopila sporazum o primirju.

U analizama se takođe primećuje da se i 2015, u vreme velike migrantske krize, ispostavilo da većinu navodnih izbeglica iz rata u Siriji čine Avganistanci, Iračani, Pakistanci, Somalijci, a da i sad na granicama Grčke Avganistanci, Pakistanci, Iračani, Iranci čine većinu ljudi koji i silom pokušavaju da se probiju u Evropu.

Erdogan će od čelnika EU takođe tražiti da se obnove potpuno zakočeni pregovori o približavanju Turske Uniji, kao i da Brisel odobri ukidanje viza za ulazak turskih državljana na teritoriju EU, što zasad diplomatski izvori u Briselu vide kao teško izvodljivo ne samo zbog sukoba oko migranata.

Turskoj jeste važno, kako se primećuje, da se naročito ekonomske veze s EU održe, jer zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini Turska polovinu svog izvoza šalje na tržište Unije, a očekuje takođe važne prihode od stavljanja u promet gasovoda Turski tok.

Evropljani priznaju da je Turska, zemlja s najviše izbeglica i migranata na svetu, suočena s velikim problemom zbog bekstva stotina hiljada ljudi s područja sukoba na severu Sirije, ali se sad nade polažu u tursko-ruski sporazum o obustavljanju sukoba i bezbednoj zoni o 12 kilometara uz tursku granicu, iako članice EU smatraju da je tamo morala da se uspostavi i zona zabrane letova.

Evropljani tu imaju i veliku nedaću oko podrške Erdoganovoj politici i geopolitici, jer na severu Sirije je Ankara od početka rata pa sve dosad podržavala desetak hiljada pripadnika islamističkih ekstremista Tahrir al-šrama, ogranka Al-kaide.

Turska podrška sirijskoj „muslimanskoj braći“ koji su se pobunili protiv vlade Bašara el-Asada u Damasku, istovremeno je izazvala bes Egipta, Saudijske Arabije, Kuvajta i još nekih arapskih zemalja koje „muslimansku braću“ smatraju „političkim islamom“ i pretnjom sopstvenim režimima.

Erdogan je pravu pometnju u regionalnim političkim odnosima napravio i time što je sklopio sporazum sa slabom libijskom vladom u Tripoliju o pravu da Turci istražuju gas i naftu u pomorskim zonama koje zadiru u pomorski suverenitet Grčke i Kipra, što je EU najoštrije osudila, a toj osudi se pridružio i Izrael.

Sad Egipat, Kipar i Izrael planiraju da velika nalazišta gasa u svojim vodama novim gasovodima dostavljaju Evropi, izbegavajući Tursku.

Ankara se u jako zamršeni sukob u Libiji, od kojeg jako strahuje EU zbog navale migranata iz Afrike, uplela i tako što su Turci oko dve hiljade mudžahedina bliskih Al-Kaidi poslali kao pomoć nejakoj vladi u Tripoliju, iako su Evropljani, Rusi i još neke arapske zemlje upravo nastojali da u Libiji održe primirje i krenu u politički dogovor Tripolija i mnogo jače vlasti generala Haftara koji drži veći deo libijske teritorije i luke za izvoz nafte.

Ipak, turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu je poručio da je sadašnji pritisak migranata na tursko-grčku granicu „samo početak“, a Erdogan je rekao da se nada da će se iz Brisela vratiti s „drugačijim rezultatima“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da evropske granice ostaju zatvorene, a evropski komesar za budžet Johanes Han je rekao da Turska ne može dobiti više novca, jer su u Turskoj za izbeglice evropskim novcem već izgrađene mnoge kuće, bolnice, škole, data je velika socijalna pomoć i ubuduće Ankara može očekivati samo manje para od EU.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.