Sagovornici Danasa o presudi EU o priznavanju istopolnih brakova: „Važan korak u Evropi, ali bez promene stava u Srbiji“

Šta je odlučio Sud pravde EU?

U presudi donetoj 25. novembra 2025. Sud pravde Evropske unije (CJEU) naložio je svim državama članicama da priznaju istopolne brakove sklopljene u drugim članicama Unije – čak i ako domaće zakonodavstvo ne dozvoljava takve brakove.

Presuda je doneta u slučaju poljskog para koji je brak zaključio u Nemačkoj, a koji poljske vlasti nisu želele da upišu u matične knjige.

Sud je ocenio da takvo odbijanje krši pravo Unije, pre svega slobodu kretanja i pravo na porodični i privatni život. Iako državama nije nametnuta obaveza da uvedu same-sex brakove u svom zakonodavstvu, obavezane su da priznaju brakove zaključene u drugim članicama – za sve pravne potrebe koje proizlaze iz statusa supružnika.

Odluka tako stvara obavezu punog međusobnog priznanja istopolnih brakova u Uniji i predstavlja jedan od najsnažnijih pravnih signala da EU ostaje privržena zaštiti LGBT+ prava, uprkos porastu konzervativnih politika u pojedinim državama članicama.

Šta ova presuda znači za Srbiju?

Iako presuda direktno ne obavezuje Srbiju kao zemlju kandidatkinju, njeni politički i društveni efekti nisu zanemarljivi – posebno u kontekstu evropskih integracija. Sagovornici Danasa saglasni su da Srbija daleko zaostaje za evropskim standardima i da je problem mnogo širi od jednog zakona.

Beširi: Sistem koji počiva na strahu održava diskriminaciju kao normu

Politikolog i direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenjuje da situacija LGBT+ zajednice u Srbiji nije izolovan problem, već „simptom dubljeg društvenog i političkog zastoja“.

„Zemlja koja je početkom dvehiljaditih izgledala kao nada regiona danas je ‘delimično slobodna’ i konstantno nazaduje. To se vidi i u tome kako država tretira sopstvene građane – od novinara i aktivista do LGBTQ+ osoba“, kaže Beširi, navodeći podatke međunarodnih organizacija o padu indeksa sloboda.

On ističe da politička elita i crkvene strukture aktivno proizvode moralnu paniku i koriste LGBT+ zajednicu kao „pogodnu metu“ u društvu koje je suočeno sa siromaštvom, nesigurnošću i masovnim odlaskom mladih.

„Građani nisu problem, oni u najvećoj meri nemaju organsku mržnju prema LGBT+ osobama. Problem su političke i religijske strukture koje imaju interes da društvo ostane podeljeno i uplašeno“, navodi Beširi.

Po njemu, odbijanje da se uvedu civilna partnerstva u Srbiji „nije pravno, nego političko pitanje“ i poruka da postoje građani „čiji su životi manje vredni“.

Miletić: Srbija ne može biti ostrvo koje odbija da prizna jednu vrstu zajednica

Direktor Fondacije Balkans Forward Goran Miletić smatra da presuda CJEU predstavlja snažan argument za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji.

„Čak iako Srbija nije član EU, jasno je da Unija neće imati države koje ne priznaju ove zajednice. Ako svaka članica mora da prizna brak istopolnog para, nejasno je kako bi Srbija mogla dugoročno da ostane imuna na te efekte“, kaže Miletić.

On ističe da građani više nisu prepreka, podrška za pojedina prava istopolnih parova porasla je na 65-75 odsto, ali politička volja i dalje ne postoji.

„Ni ova ni prethodne vlasti nisu pokazale interesovanje da reše ovo pitanje. Zakon nikoga ništa ne košta, nikome ne oduzima prava, a rešava svakodnevne probleme velikog broja građana – od poseta bolnicama do naslednih pitanja“, kaže on.

Kad je reč o promeni javnog mnjenja, Miletić smatra da najveći uticaj imaju lični kontakti, prisustvo LGBT+ osoba u kulturi, medijima i zajednici, a ne formalne odluke EU.

Lazić: „Presuda EU neće promeniti javnost, ali jeste važan alat za zagovaranje“

Direktor organizacije Da se zna, Bojan Lazić, ocenjuje da je presuda Suda pravde EU „važan korak u Evropi“, ali da njeni efekti u Srbiji neće biti neposredni.

„Ova odluka neće promeniti stav javnosti u Srbiji jer verovatno neće ni biti tema većine medija. Ali nama aktivistima daje dodatni argument u borbi za donošenje zakona o istopolnim zajednicama“, kaže Lazić.

On podseća da Srbija već od 2015. godine ignoriše presudu Evropskog suda za ljudska prava koja obavezuje države članice Saveta Evrope da regulišu istopolne zajednice.

Kada je reč o zaštiti LGBT+ osoba u praksi, Lazić je jasan:

„Potrebni su zakoni, programi, edukacija: sve. Postoje organizacije koje to mogu da sprovedu, ali politička volja izostaje. Mediji bliski vlasti doziranjem i targetiranjem doprinose atmosferi straha. Dok institucije ne počnu da tretiraju LGBT+ osobe kao jednake građane, nasilje i diskriminacija biće stalni problemi“.

Može se doneti zaključak, složni su sagovornici „Danasa“ – Evropa ide napred, Srbija stoji u mestu.

Presuda Suda pravde EU pokazuje jasan pravac evropskih politika: međusobno priznanje istopolnih brakova i jačanje zaštite LGBT+ osoba. Dok EU standarde podiže, Srbija – prema ocenama sagovornika – ostaje bez političke volje, bez sistemske zaštite i bez institucionalne spremnosti da odgovori na potrebe svojih građana.

Iako presuda neće direktno uticati na domaće zakonodavstvo, ona postavlja pitanje: hoće li Srbija, kao zemlja koja teži članstvu, nastaviti da ignoriše evropske standarde i sopstvene građane, ili će ih jednog dana prepoznati kao ravnopravne?