Analiza za Gardijan: Evropska trka za naoružavanjem je besmislena ako njeni protivnici vode rat onlajn

Nemačka je odbacila svoje ograničenje državnog duga kako bi uložila stotine milijardi evra u odbranu.

Poljska će obučavati svakog muškarca sposobnog za borbu i planira vojsku od 500.000 ljudi.

Predsednik Letonije pozvao je ostatak Evrope da uvede obavezni vojni rok, kao što to čini Letonija.

Čak i neutralna Irska kupuje borbene avione. Nije ni čudo što evropska odbrambena industrija doživljava procvat.

Za samo nekoliko meseci, cene akcija nekoliko velikih proizvođača oružja skoro su se udvostručile – pa zatim ponovo, ukazuje u analizi za Gardijan Džoni Rajan, direktor Enforce, jedinice Irskog saveta za građanske slobode.

Ali, uprkos ovom novom borbenom impulsu, kontinent i dalje nesvesno ide ka katastrofi.

Evropa može da očvrsne svoju spoljašnju školjku i naoštri kandže, ali je učinila vrlo malo da zaštiti svoju meku unutrašnjost od političke manipulacije.

SAD popuštaju Rusiji u vezi sa Ukrajinom ne zbog vojnog poraza, već zbog političkog rasula kod kuće. Ova priča se mnogo puta ponovila u evropskoj istoriji.

Tukidid je pisao o tome kako su antičke Atina i Sparta širile razdor i podsticale izdaju u protivničkim redovima. Evropski lideri moraju da se sete te lekcije i suoče se s tri nove stvarnosti.

Prvo, Sjedinjene Države se pretvaraju u autokratsku zemlju neprijateljski nastrojenu prema svojim saveznicima.

„Mračno prosvetiteljstvo“, nekada san nekolicine iz Silicijumske doline, izgleda da se sada zaista ostvaruje. Govor Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, u kojem je napao evropske političke lidere zbog njihovog odbijanja da u vlast uključe ekstremno desničarske stranke, pokazuje da promovisanje nemačke AfD i drugih desničarskih pokreta širom EU od strane Elona Maska uživa zvaničnu podršku SAD.

Isto važi i za Trampovu foto-priliku sa Konorom Mekgregorom za Dan svetog Patrika. Ukoliko ne dođe do promene američke politike, EU mora da se zaštiti od američkih pokušaja da potkopa evropsku liberalnu demokratiju.

Drugo, kompanije iz sve autoritarnijih i neprijateljskih SAD kontrolišu gotovo sve glavne digitalne platforme koje Evropljani koriste za razmenu vesti i vođenje debata – izuzetak je TikTok, koji je kineski.

Čak se i evropske medijske organizacije oslanjaju na Google i druge američke firme za oglašavanje kako bi ostvarile prihode na internetu. Tramp ima moć da ponizi ili oslabi oligarhe koji kontrolišu te kompanije.

Na primer, samo dva dana nakon što je u februaru preuzeo direktnu kontrolu nad američkom Saveznom trgovinskom komisijom (FTC), agencija je započela istragu navodnog „anti-MAGA cenzurisanja“ na tehnološkim platformama.

Tramp ima i druge poluge moći – poput sposobnosti da blokira ili odobri vladine ugovore vredne milijarde dolara, kao što je otkrio Džef Bezos, šef Amazona, kada je njegova kompanija izgubila ugovor od 10 milijardi dolara tokom Trampovog prvog mandata, nakon njegove direktne intervencije.

Trampov uticaj je i ličan: otvoreno je pretio da će Marka Zakerberga poslati u zatvor do kraja života. Razumno je pretpostaviti da će tehnološki oligarsi uraditi ono što im kaže.

Treće, manipulativni aparat velikih tehnoloških kompanija sada predstavlja ozbiljnu pretnju demokratiji u Evropi.

Za Evropljane mlađe od 30 godina, društvene mreže koje oblikuju algoritmi velikih tehnoloških firmi postale su primarni izvor informacija o političkim pitanjima.

YouTube, TikTok i Instagram koriste algoritme kako bi odlučili šta će se svakome prikazati u ‘feedu’. Ti algoritmi prate naše navike da bi otkrili najintimnije želje i strahove, a zatim koriste ta saznanja kako bi nam servirali personalizovan sadržaj koji nas tera da neprestano skrolujemo.

Takvi algoritmi bez problema potiskuju kredibilno novinarstvo, pojačavaju određene glasove i utišavaju druge.

Više od decenije, ti nespretni algoritmi, optimizovani isključivo za prihod, slučajno su gurali Evropljane (i ostatak sveta) ka ekstremizmu.

Sada, na čelu sa Trampom, Evropa se suočava s novim, namernim algoritamskim napadom – osmišljenim da autoritarnim snagama širom kontinenta pomogne da dođu na vlast.

Brisel je na čudan način ravnodušan prema ovom trenutku odluke. Visoki zvaničnici Evropske komisije i dalje govore natenane o vođenim „regulatornim dijalozima“ sa velikim tehnološkim kompanijama.

Ukazuju na istrage protiv kompanija poput Mete i platforme X, sprovedene na osnovu Zakona o digitalnim uslugama iz 2022. godine. Sve su to važni, ali nedovoljni koraci.

Ono što učinimo u narednim mesecima odlučiće da li će liberalna demokratija u Evropi opstati ili zauvek nestati. Ulaganje u odbranu neće značiti ništa ako strane sile bilo da se radi o SAD, Rusiji ili Kini mogu da podstiču autoritarne saradnike unutar granica EU.

EU mora odmah da isključi algoritme tehnoloških kompanija na svojoj teritoriji – barem dok se ne dokaže da su bezbedni za demokratiju.

Bez te veštačke amplifikacije, ekstremni sadržaji će ponovo morati da se takmiče sa lavinom videa sa mačkama i drugim stvarima koje korisnici istovremeno postavljaju na digitalne platforme.

Ako se X i druge platforme vrate u stanje pre algoritama, objave Ilona Maska više neće biti nasilno gurane u tuđe feedove. I dalje ćemo imati digitalne platforme, ali će ekstremizam ponovo biti marginalna pojava, a ne norma.

Ursula fon der Lajen je prošle godine obećala da će uvesti „štit za demokratiju“ kako bi se Evropa zaštitila od stranog mešanja u izbore.

Njen prvi korak trebalo bi da bude gašenje algoritama. Jedan od načina da se to postigne jeste politički pritisak na Irsku, koja je zadužena za sprovođenje strogih evropskih zakona o zaštiti podataka u većini velikih tehnoloških firmi – ali do sada nije ispunila očekivanja.

Umesto toga, prema rečima uzbunjivačice Sare Vin-Vilijams, Dablin je bio poslušnik tehnološke industrije. Fon der Lajen bi zato trebalo da aktivira odlučne nadležnosti Komisije i preuzme inicijativu.

„Štit za demokratiju“ rizikuje da postane zbrka mlakih, polovičnih mera. Nacionalne prestonice Evrope moraju zahtevati hitnu akciju kako od Evropske komisije, tako i od Irske. Tramp ne sme imati kontrolu nad skrivenim polugama političke debate unutar Evrope. Evropljani moraju imati slobodu da međusobno komuniciraju bez stranog cenzurisanja i mešanja.

Ova kriza je barem podjednako hitna kao i remilitarizacija.