O „impresivnom nizu inicijativa“ baltičkih država: Može li Evropa da preživi bez odbrane SAD?

Šok zbog krize na Grenlandu je možda izbledeo iz naslova, ali su SAD Donalda Trampa takođe nagovestile da bi mogle da odluče da ne brane Evropu. A Rusija i dalje predstavlja smetnju u Baltičkom moru.

Srećom, ranjive baltičke zemlje su pokrenule impresivan niz inicijativa kako bi zaštitile svoj mini-okean. Kako SAD odbacuju odgovornost za odbranu Evrope, ovi napori bi mogli da posluže kao model za budućnost samog NATO-a, piše u kolumni za Gardijan Elizabet Bro, viša saradnica u istraživačkom centru Atlantskog saveta.

Finska je u januaru objavila da će se udružiti sa drugim zemljama Baltičkog mora kako bi stvorila centar za pomorski nadzor. Finska to vidi kao način da poveća kapacitet i ovlašćenja za intervenciju u „situacijama“ u svom teritorijalnom moru i ekskluzivnoj ekonomskoj zoni. To je razumna mera.

I nije jedina. Kada su dva gasovoda Severni tok eksplodirala u ekskluzivnim ekonomskim zonama Švedske i Danske u septembru 2022. godine, to je potpuno iznenadilo region. Svakako, nekoliko proročkih glasova je godinama upozoravalo da su podmorski kablovi i cevovodi podložni sabotaži, ali pošto praktično nije bilo sumnjivih incidenata koji ugrožavaju ovu neprocenjivu infrastrukturu, zavladalo je samozadovoljstvo.

Zatim je usledila sabotaža Severnog toka, praćena dolaskom ruske flote iz lažnih izvora – dizajnirane da izbegne sankcije zbog nafte – i misterioznim pucanjem dva kabla i cevovoda 2023. godine.

Priobalne države okeana bez Rusije počele su više da sarađuju. Kako su podmorski kablovi nastavljali da se misteriozno presecaju, ugrožavajući snabdevanje energijom i internetom, a brodovi u senci su svakodnevno prelazili ove vode, počeli su da poboljšavaju razmenu informacija, dosadnu, ali neophodnu meru.

Pokrenuli su alatku veštačke inteligencije pod nazivom Nordijski čuvar za otkrivanje anomalija iznad podmorskih kablova i cevovoda. Njihove mornarice i obalske straže proširile su pomorsko patroliranje. Pokrenuli su inspekcije brodova u senci (teži zadatak nego što zvuči jer međunarodno pomorsko pravo svim brodovima daje slobodu plovidbe).

Početkom prošle godine, čak su stvorili zajedničku službu pomorskog patroliranja kako bi zaštitili kablove i cevovode danju i noću. Iako je Baltička straža, kako se ova patrola naziva, zvanično inicijativa NATO-a, sprovode je same zemlje Baltičkog mora.

Za Estoniju 2023. je bila grubo buđenje, kako mi je rekao Erki Tori, savetnik za nacionalnu bezbednost zemlje. Sada, 2026. godine, on kaže da se ruska flota u senci ne presreće samo u Baltičkom moru, već i u drugim vodama.

Postojeće pomorsko pravo predstavlja ograničenje, ali dozvoljava određene vrste delovanja, tvrdi Tori. Razmena ideja i praksi sa drugim zemljama je vitalni deo rešenja.

Isti pristup – preduzimanje akcija u okviru međunarodnog prava – važi i za zaštitu podmorskih kablova i cevovoda. „Međunarodni mehanizmi koje svet ima nisu izgrađeni za ovakve stvari, ali smo ipak pokušali – u okviru vladavine prava“, kaže Tori.

Izgleda da su zemlje Baltičkog mora inspirisale druge zemlje. Francuska mornarica je u januaru zaplenila navodni ruski tanker sa registracijom pod lažnom zastavom u vodama između Španije i Maroka. To je bila druga takva intervencija Francuske u vezi sa sumnjivim tankerom u poslednjih nekoliko meseci.

Zaista, zemlje Baltičkog mora pokazuju šta države članice NATO-a mogu da urade, posebno udruživanjem sa svojim susedima. To je važno sada kada se dovodi u pitanje sposobnost saveza da deluje. Kako je danska premijerka Mete Frederiksen zaključila tokom vrhunca krize na Grenlandu, NATO više ne bi postojao ako bi SAD odlučile da napadnu teritoriju druge zemlje članice.

Tramp bi mogao da odluči da za sada ostavi Grenland na miru (mada Frederiksen nije previše optimistična po tom pitanju, kao što je jasno stavila do znanja na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti). Uprkos tome, ostaje pitanje da li bi SAD podržale evropske zemlje u slučaju napada, kako to zahteva uzajamna odbrambena obaveza iz sporazuma NATO-a ili Član 5.

„Ako ne plate, neću ih braniti“, rekao je Tramp prošlog marta, misleći na svoje evropske saveznike u NATO-u. Nekoliko meseci kasnije, države članice su se obavezale da će trošiti pet odsto BDP-a na odbranu i srodne oblasti.

Obični Evropljani su već izvukli sopstvene zaključke o tome kako NATO mora biti reintrepretiran za eru u kojoj SAD sve manje i manje koriste vojne kapacitete.

U Švedskoj, samo četvrtina stanovništva veruje da bi SAD pritekle u pomoć u slučaju napada. Prošlog juna, 51 odsto Britanaca smatralo je malo verovatnim da bi SAD pritekle u pomoć baltičkim državama u slučaju ruskog napada.

Zato su inicijative poput pomorske saradnje zemalja Baltičkog mora toliko važne. NATO može opstati ili čak napredovati na duži rok. Tramp može napustiti svoj konfrontacioni stav. Ali niko ne zna. Udruživanje u manje grupe je imperativ – to omogućava zemljama NATO-a da se brinu o svojim regionima, bez NATO-a i bez SAD. Štaviše, to ne šteti alijansi.

Lokalizovana saradnja koju vidimo među zemljama Baltičkog mora je ukus budućnosti NATO-a.