Britanski Gardijan: Kada su Srbi svrgnuli Miloševića napustili su autokratiju, ali je krhka demokratija opadala pod Vučićem

Građani centralne i istočne Evrope već dugo primaju savete od brojnih američkih organizacija koje im pomažu da zaštite svoje krhke demokratije nakon pada Berlinskog zida, piše za Gardijan novinar Džulijan Borger.

Sada, nakon samo 10 dana Trampovih izvršnih naredbi i čistki u državnoj službi, saveti počinju da idu u suprotnom pravcu.

Kada su Srbi svrgnuli diktatora Slobodana Miloševića u revoluciji 2000. godine, napustili su autokratiju, ali je krhka demokratija zemlje postepeno opadala u poslednjim godinama pod trenutnim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Njihova lekcija je da ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo.

„Nikada nisam voleo metaforu o žabi u lagano ključaloj vodi, ali vrlo dobro se uklapa u našu situaciju“, rekao je Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. „Jedna odluka po jedna, naš režim je oduzeo Srbiji njen demokratski sistem. To nije došlo preko noći. Prvo su zauzeli medije, zatim pravosuđe, potom druge nezavisne institucije, onda su počeli da nameštaju izbore, a na kraju pokušavaju da nas liše prava na slobodu okupljanja.

Zato je moj savet Amerikancima – nikada se ne opuštajte, uvek budite na oprezu, demokratija nije zagarantovana, ni u zemlji slobode“, rekao je Cvijić. „Stvari mogu ići unazad, morate svakodnevno da se borite za svoja prava, inače će vam ih neko oduzeti“, dodao je.

„Najvažnija stvar koju treba braniti jeste solidarnost i ljudska pristojnost. Nemojte dozvoliti neprijateljima demokratije da srozaju vaše političke standarde“.

Márta Pardavi, košefica mađarske Helsinške komisije, ima sličnu poruku. I ona ima dugogodišnje iskustvo mirnog otpora protiv opadanja demokratije. Od kada je prvi put izabran za premijera 2010. godine, Viktor Orban i njegova Fides stranka su agresivno oslabili nezavisnost mađarskog pravosuđa, medija i vodili pravne ratove protiv civilnog društva.

Pardavi je rekla da je važno izbeći zamku političkih taktika onih na vlasti.

„Izbegavajte mentalitet opsege koji, čak i nesvesno, podstiče polarizaciju. Polarizacija podriva poverenje u javne institucije poput medija i sudova“, rekla je ona.

„Što je niži nivo poverenja javnosti u ove institucije, to je lakše da ih preuzmu. Težite da ojačate institucije jačanjem poverenja javnosti u njih. S druge strane, pobrinite se da ove demokratske institucije zaslužuju to poverenje obavljanjem svojih dužnosti pošteno i efikasno. Pozivajte ih na odgovornost“.

Dok većina lekcija iz Evrope dolazi od bivših komunističkih zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi, italijanski demokrati takođe imaju relevantno iskustvo.

Osamdeset godina nakon Drugog svetskog rata, stranka sa fašističkim korenima došla je na vlast na izborima 2022. godine. Premijerka Đorđa Meloni, Trampova omiljena političarka, trenutno konsoliduje vlast kroz ustavne reforme.

Natali Toči, direktorka Istituto Affari Internazionali, rekla je da italijanski liberali „ne rade dobro“ u odbrani demokratskih normi, ali da imaju neke osnovne lekcije koje mogu preneti Amerikancima.

„Kratak odgovor je institucije, institucije, institucije (i podela vlasti među njima)“, rekla je Toči. „To je ono što je do sada sprečilo veće štete u Italiji“.

Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je da je Trampov rani potez da smeni 18 vladinih nadzornika ukazao na to da on brzo sprovodi autoritarni „priručnik“ koji je već dobro poznat u Srbiji.

„To je obrazac koji sam već video – onaj koji počinje tihim razmontiranjem nadzora, a završava se institucijama koje služe samo onima na vlasti“, rekao je Bandović. „Sjedinjene Države još uvek imaju jake institucije i glasnu opoziciju, ali gledajući kako se ovi nadzornici smenjuju, pitam se: da li je ovo početak?“

Slovačka je videla koliko brzo demokratske norme mogu da se korodiraju. Trenutni premijer, Robert Fico, došao je na vlast 2023. Njegova stranka Smer osvojila je samo 23 odsto glasova, ali je uspeo da sastavi koaliciju kojom je za manje od dve godine preoblikovao zemlju.

On je zatvorio kancelariju specijalnog tužioca koja je bila uspostavljena za borbu protiv korupcije, postepeno proširio političku kontrolu nad državnim i privatnim medijima, pročistio kulturne institucije i postavio lojaliste na čelo, dok je istovremeno tražio Vladimira Putina za političkog saveznika.

„Sada u Slovačkoj možemo da vidimo koliko su institucije važne i to ne samo institucije poput sudova ili policije, već i kulturne institucije na periferiji“, rekla je Monika Kompanikova, autorka i urednica.

Ona je naglasila da odbrana demokratskih normi podrazumeva mnoge male bitke koje se vode svakodnevno.

„Ljudi moraju da budu svesni da svaki pojedinačni korak preko granice koji tolerišemo pomera tu granicu“, rekla je Kompanikova, podsećajući Amerikance da je jezik jedan od frontova na kojima se demokratija ili pobedi ili izgubi.

„Na primer, ako tolerišemo članove vlade koji su verbalno nasilni prema ženama, nasilnički jezik će postati standardizovan, a kasnije bi i zakon mogao biti izmenjen u korist zlostavljača“.

Poljska je prošla kroz osam godina opadanja demokratije pod desničarskom populističkom strankom Pravo i Pravda, koja je oslabila pravosuđe i pretvorila državnu televiziju u propagandni aparat stranke.

Ali uprkos monopolu stranke na državnu medijsku poruku, vlada je na kraju bila smenjena 2023. kada je zabeležen rekordni odziv na parlamentarnim izborima, posebno među mladim Poljacima.

Poljska je primer kako se antidemokratski talas može preokrenuti.

Paulina Milevska iz Helsinške fondacije za ljudska prava u Poljskoj tvrdi da je jedan od razloga što je demokratija uspela da se odbrani bila otpornost medija u privatnom vlasništvu, od kojih je oko 70 odsto ostalo nezavisno tokom perioda illiberalizma.

„Ono što je pomoglo nekim medijima jeste to što su pokrenuli svoje vlastite fondacije, pa nisu morali da ili zatvore ili prodaju svoje medije. Počeli su da dobijaju velike donacije od bogatih pojedinaca“, rekla je Milevska.

Dodala je da su neki medijski startapovi koji su nastali kao reakcija na dolazak stranke Pravo i Pravda na vlast, gotovo u potpunosti finansirani iz pretplata čitalaca, a budući da su bili novitet na medijskoj sceni, uspeli su da zaobiđu opšti nedostatak poverenja u etablirane medije, posebno među mlađim čitaocima.

Takođe, nezavisne poljske organizacije prikupljale su novac za pravne fondove za odbranu kako bi se suprotstavile taktici pravnih ratova vladajuće stranke i njenih pristalica, koji su tužbama pokušavali da uguše kritičke medije.

Milevska kaže da je preživljavanje nezavisnih medija pomoglo u stvaranju uslova za rekordnu izlaznost na izborima 2023. koji su okončali poljski illiberalni period, što može biti lekcija za SAD.

„Postojalo je oko 30 različitih kampanja pre izbora koje su govorile: glasanje je cool, glasanje je seksi, glasanje je nešto što želite da uradite“, rekla je Milevska. „Činjenica da su još uvek postojali nezavisni mediji gde ste mogli pokrenuti ovu kampanju svakako je promenila igru.“

Zajednička poruka evropskih pro-demokratskih aktivista bila je – nastavite da se borite.

Pavel Slunkin, bivši diplomata iz Belorusije, kaže da je „najgora stvar koju Amerikanci sada mogu da urade je da izbegavaju politiku“.

Belorusija je imala samo kratko eksperiment sa demokratijom pre nego što je Aleksandar Lukašenko preuzeo predsedničku kancelariju 1994. godine i zatvorio vrata za sobom. Lukašenko je započeo pre neki dan svoj sedmi uzastopni mandat nakon izbora koji su široko osudeni kao farsa.

Slunkin, koji je 2020. godine podneo ostavku na diplomatski posao u protestu zbog smrti demokratije u svojoj zemlji, rekao je da bi Amerikanci trebalo da izbegavaju zamisao da mogu da preskoče naredne četiri godine, pa da se izborno klatno vrati na svoje mesto.

Lekcija iz Belorusije, kako je rekao, bila je da demokratske institucije mogu da budu brzo podkopane kad lojalnost zameni meritokratiju kao glavnu kvalifikaciju za pozicije u državnoj službi, što je trend koji je već uveliko prisutan u Vašingtonu.

„Ovde sve počinje, i za četiri godine cela zemlja može izgledati vrlo drugačije“, smatra Slunkin. „Autoritarizam nije nešto što se dešava preko noći. To je proces prelaska jedne crvene linije za drugom tokom vremena, bez susretanja sa otporom“.

Postoji oštar kontrast sada, kako je rekao Slunkin, u poređenju sa njegovim prvim diplomatskim iskustvom u SAD pre dva decenija. Tada ga je zapanjila samopouzdanje Amerikanaca.

„Nisu im trebali saveti od bilo koga. Znali su šta je ispravno, a šta pogrešno, i koliko su moćni“, rekao je on. „Sada, kada podelim priče o mom narodu i mojoj zemlji, oni me slušaju.“